U svojoj reakciji (Revizija BDP-a Srbije obavljena uz direktnu asistenciju i nadzor Evrostata i MMF-a) na moj tekst Skok u budućnost samo na papiru, objavljenoj u nedeljniku Radar 12. decembra 2024, Republički zavod za statistiku (RZS) ističe da moja tvrdnja da je „u periodu 2001–2023. realni BDP revidiran naniže, tj. smanjen u odnosu na prethodno publikovane podatke pre revizije“ nije tačna. Tačnije, u tekstu sam, između ostalog, napisao da „revizija realnog BDP-a nadole ukazuje da je realni obim proizvodnje do sada bio precenjen.“
Da ponovimo, realni BDP se dobija kada se cenama iz neke izabrane, to jest bazne godine pomnoži tekući obim proizvodnje dobara i usluga. Ideja je da se eliminiše uticaj inflacije, odnosno rasta opšteg nivoa cena kako bi se utvrdilo kretanje proizvodne moći jednog društva. To istovremeno znači da je moguće da realni BDP nominalno poraste, pri čemu istovremeno nije porasla proizvodna moć društva, ukoliko se promeni bazna godina, to jest ako se za baznu izabere godina sa većim nivoom cena.
Realni BDP se dobija kada se tekući obim proizvodnje dobara i usluga pomnoži cenama iz izabrane, bazne godine. Otuda je moguće, ako se za baznu izabere godina sa višim opštim nivoom cena, da BDP poraste čak i kada proizvodna moć društva nije uopšte povećana
Primera radi, pre revizije, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, koji preuzima podatke od RZS-a, bazna godina je bila 2015, a nakon revizije je kao bazna uzeta 2021. S obzirom da su 2021, zbog inflacije, cene bile na višem nivou nego 2015, nominalno je porastao i realni BDP, iako po zakonima ekonomije to ne znači da je porasla i proizvodna moć naše ekonomije, jer smo proizveli koliko smo proizveli i taj obim proizvodnje se ne može izmeniti.
Ilustracije radi, prelaskom sa bazne 2015. na baznu 2021. realni BDP Srbije se za 2000. nominalno uvećao sa 2.612 na 3.091 milijardu dinara, a za 2022. sa 5.434. na 6.432 milijarde dinara. U svim posmatranim godinama realni BDP nominalno je uvećan za 18,37 odsto, jer su se, po BDP deflatoru (jedna od mera inflacije), za toliko povećale i cene od 2015. do 2021, što se može videti i na grafikonu 1.
Grafikon 1: Realni BDP po cenama iz 2015. i 2021. (u milijardama dinara i razlika u procentima)
Nadalje, po prelasku na cene iz 2021, sledi revizija BDP-a, nakon koje se realni BDP, izraženo u novcu, dodatno značajno uvećava. Tako je, nakon revizije, u cenama iz 2021, realni BDP za 2000. porastao sa 3.091 na 3.432 milijarde dinara ili za 11 odsto, a za 2022. za 4,9 procenata, sa 6.432 na 6.749 milijardi dinara.
U proseku, u posmatranom periodu od 2000. do 2022. realni BDP je uvećan za značajnih 7,4 odsto, dok je istovremeno, kao što sam napisao u tekstu Skok u budućnost samo na papiru, nominalni BDP u periodu od 2001. do 2023. u proseku uvećan za 4,2 odsto, što je upadljiva razlika, koja se lako može uočiti na grafikonu broj 2.
Grafikon 2: Realni BDP pre i posle revizije (u milijardama dinara i razlika u procentima)
U svakom slučaju, osim realnog BDP-a izraženog u novcu, izvršena je i revizija stope rasta BDP-a iz koje proističe da je realna proizvodna moć srpske privrede bila manja nakon revizije nego što je to bila pre revizije, što je i tvrdnja za koju RZS drži da je netačna. Kako bismo uprostili problematiku za čitaoce, napravio sam grafikon 3. sa pretpostavkom da je u početnoj, posmatranoj 2000. proizvodnja dobara i usluga bila 100 dinara. Ukoliko na tih 100 dinara primenimo stope rasta realnog BDP-a pre i nakon revizije videćemo da bi se pre revizije realna proizvodna moć srpske privrede u 2022. uvećala za 108,1 dinar ili 108,1 odsto, a nakon revizije za 96,6 dinara, odnosno 96,6 odsto.
Grafikon 3: Stopa rasta realnog BDP-a pre i nakon revizije, 2000=100
Poenta je da se brojkama izraženim u novcu može manipulisati, dok se stopom rasta realne proizvodnje ne može, iz čega i proizilaze kontroverze revizije realnog BDP-a na koje sam ukazao u tekstu za Radar.
