Na tender za suvlasništvo nad Apotekarskom ustanovom Kragujevac, u formi privatno-javnog partnerstva, sa elementima koncesije, do 9. maja, za kada je bilo zakazano otvaranje koncesionih ponuda, nije se javio – niko. Tako su se izjalovila očekivanja da će to biti prvi korak na putu ka ozdravljenju te državne ustanove i pojačala strahovanja da bi ona u dogledno vreme mogla da definitivno potone i ugasi se, kao i mnoga društvena i državna preduzeća u poslednjih 30 i kusur godina.
Zainteresovanih nije bilo, uprkos tome što je pre više od dve godine Skupština grada Kragujevca uputila zvanični poziv za delimičnu privatizaciju, odnosno privatno-javno partnerstvo, koje je podrazumevalo da budući koncesionar Apotekarskom ustanovom gazduje u narednih 15 godina. Uslov je bio da se potencijalni partner već bavi farmaceutskom delatnošću i da ima određeni broj apoteka.
Poslovodstvo Apotekarske ustanove ne zna zašto nije bilo zainteresovanih, ali zna da „novca za nabavke lekova i plate zaposlenih više nemaju“, te da (ne)očekivana propast tendera znači nastavak i produbljivanje njene poslovno-finansijske agonije, tačnije ubrzano propadanje još jedne državne apotekarske ustanove u Srbiji tokom vladavine SNS-a.
Kad je 2014. osvojio vlast u Kragujevcu, SNS je u miraz dobio i Apotekarsku ustanovu sa oko 500 miliona dinara na računu i punim rafovima. Danas ta firma duguje 200 miliona, a rafovi u njenim apotekama su prazni
Apotekarska ustanova Kragujevac najstarija je državna apoteka u Srbiji, osnovana u oktobru 1836, u tadašnjem prestonom Kragujevcu, kao Knjaževsko pridvorna apoteka i do polovine prethodne decenije uspešno je poslovala. Sve se promenilo otkako je vlast u gradu učvrstila SNS. Od nekada samofinansirajuće ustanove, koja je na računu uvek imala na stotine miliona dinara, Apotekarska ustanova Kragujevac u međuvremenu je postala nelikvidna firma, koja u poslednje dve godine nije u stanju ni da zaposlenima isplati zarade, pa su poslednje plate za februar isplaćene sredinom aprila i to iz budžetskih rezervi grada.
Ništa od „spasonosnog rešenja“, firma pred kolapsom
Zbog nagomilanih problema, gradska Skupština je u aprilu 2023. kao spasonosno rešenje usvojila i ponudila koncesioni akt i formirala komisiju koja je trebalo da prati postupak uspostavljanja privatno-javnog partnerstva sa elementima koncesije.
Kada je pre nešto više od 10 godina, u oktobru 2014, preuzeo vlast u Kragujevcu, SNS je u miraz dobio i Apotekarsku ustanovu sa oko 500 miliona dinara na računu, punim rafovima i skladištima, razrađenim poslom, stabilnim tržištem, a pre svega zadovoljnim građanima, navodi se u saopštenju kragujevačkog Pokreta za promene i progres (PZPP), čiji je predsednik, pukovnik Zoran Mladenović pre više od godinu dana podneo ostavku na funkciju potpredsednika Skupštine grada i među prvima napustio SNS.
Dok u većini evropskih zemalja nije dozvoljeno da firme koje se bave veleprodajom lekova imaju svoje lance apoteka, nemački Feniks u Srbiji ima lanac apoteka Benu. Takvu privilegiju nema ni u Nemačkoj
Nataša Đurić
„Nakon decenije vlasti SNS-a, Apotekarska ustanova je u kolapsu, duguje 200 miliona dinara, sa praznim rafovima, moralno devastirana i građanima koje niko ništa ne pita. Uostalom, građani su u potrazi za jeftinim parizerom i paštetom kojih više nema. I više niko ne pominje namerno loš zakon, odluku donesenu na osnovu pogrešnih informacija, nesposoban, ali podoban menadžment koji je doveo Apotekarsku ustanovu do sadašnjeg stanja. Niko ne pominje ko je pojeo onih 500 miliona, čiji je današnji ekvivalent cela milijarda dinara“, navodi se u saopštenju PZPP.
U tom Pokretu smatraju da je i odluka o raspisivanju tendera Skupštine grada od 11. aprila 2023. za prikupljanje koncesionih ponuda za Apotekarsku ustanovu bila „sporna i suprotna Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesiji“. Tim pre što, prema važećim zakonskim normama, javno-privatno partnerstvo „ne sme da bude isključivo komercijalnog karaktera, što je u konkretnom slučaju jedina istina“.
Otuda odluka o privatno-javnom partnerstvu nije u interesu građana Šumadije i Kragujevca, već predstavlja „eklatantan primer pokušaja rasprodaje državne imovine“, ali da u današnjoj uzavreloj političkoj situaciji u Srbiji niko nije spreman da u tome učestvuje, smatra PZPP i zbog toga bi, po njihovom mišljenju, trebalo sačekati promene, izbor nove Skupštine grada i novog Gradskog veća, koji će da ponište odluku o koncesiji i koji će Apotekarsku ustanovu da „vrate građanima Šumadije“.
Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra odložena zbog Ekspa 2027.
Nevolja sa čekanjem na izbor nove skupštinske većine leži u činjenici da je ta ustanova na izdisaju i da vremena za čekanje više nema. Dodatni problem je što su, po rečima Mladenovića, i ostale ustanove u Kragujevcu u sličnoj situaciji. Javnost tu njegovu tvrdnju najpre dovodi u vezu sa alarmantnim stanjem u ovdašnjem Univerzitetskom kliničkom centru, kojem gravitira više od dva miliona ljudi iz centralne, zapadne i jugozapadne Srbije i severa Kosova. Klinike u njegovom sastavu su u fazi raspadanja, dok se njihova rekonstrukcija i izgradnja novih iz godine u godinu odlaže već gotovo dve decenije.
Dug Apotekarske ustanove Beograd preuzeo je grad, u Novom Sadu je privatizovana, u Užicu je ponuđena u koncesiju, u Kraljevu je polovina apoteka izdata u zakup, a Leskovac je pre pet godina ostao bez ijedne državne apoteke
Odluka o rekonstrukciji i izgradnji četiri klinička centra, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, doneta je još 2006, a nedugo potom za te namene država je uzela i kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Od tada do danas, jedino u UKC Kragujevac nije uzidana ni jedna jedina cigla, a Služba za fizikalnu terapiju i rehabilitaciju UKC je krajem 2024. izmeštena na drugu, potpuno neuslovnu lokaciju, pošto je objekat u kojem je bila smeštena, prema oceni nadležne komisije, postao nebezbedan za pacijente i zaposlene.
Prema poslednjoj zvaničnoj najavi, rekonstrukcija i izgradnja UKC Kragujevac trebalo je da startuje ovog proleća, od čega, sasvim je izvesno, neće biti ništa, jer je, kako se spekuliše, za to namenjen novac preusmeren na izgradnju objekata za Ekspo 2027.
Istovremeno, mitropolit šumadijski Jovan je u subotu 3. maja u krugu UKC Kragujevac osveštao novootvoreni hram SPC, posvećen Svetom Nektariju Eginskom. Sa strane gledano, taj hram sada neprirodno blista u sveopštem sivilu i čamotinji teško devastiranog UKC-a, kojem teško da ijedan svetac sada može da pomogne.
Zašto u Kragujevcu ne može da se primeni isti „recept“ kao u Beogradu
Da li sudbina UKC-a čeka i najstariju srpsku apoteku videće se uskoro, kad i ako gradska uprava bude razmatrala još uvek nezvaničnu inicijativu zaposlenih da grad preuzme dugove te ustanove. Uz to, zaposleni se nadaju da će u septembru, ako do tada firma u kojoj rade preživi, biti ukinuta i centralizovana nabavka lekova, jer je to, po njihovom mišljenju, ključni uslov za normalno funkcionisanje državnih apoteka.
Sličan „recept“ već je primenjen u Beogradu. Gradsko veće Beograda nedavno je odlučilo da isplati reprogram duga Apoteke Beograd od 1,37 milijardi dinara, čime je, smatraju upućeni, načinjen prvi korak u pravcu normalizacije poslovanja jedne od retkih državnih apotekarskih ustanova u Srbiji koje još nisu završile u rukama privatnih vlasnika.
Odluka o rekonstrukciji Kliničkog centra u Kragujevcu doneta je još 2006, ali je nebrojeno puta odlagana. Neće početi ni ovog proleća, kako su zvaničnici poslednji put obećali, jer se spekuliše da je novac za to preusmeren na izgradnju objekata za Ekspo 2027.
Na pitanje zašto Apotekarska ustanova u Kragujevcu mora da se privatizuje, a u Beogradu ne mora, kragujevački farmaceuti kažu da je „Beograd država u državi“ i da za njega ne važi ono što važi u ostatku Srbije. Cenu maćehinskog odnosa države prema apotekarskim ustanovama koje su formalno u njenom vlasništvu je, ipak, platila i Apoteka Beograd koja je u minulih deset i kusur godina ostala bez više desetina apoteka, i trenutno ih, umesto nekadašnjih 110 ima 75.
Nataša Đurić, zamenica direktora za ekonomsko-finansijske poslove Apotekarske ustanove Kragujevac, pojašnjava za Radar da je propast državnih apoteka počela nakon što je Vlada Srbije 2013. omogućila i privatnim apotekama da izdaju lekove na recept. Problem je, kaže, što je tom odlukom privatnim apotekama dozvoljeno da lekove koje prodaju sa receptom ili bez njega nabavljaju direktno od dobavljača, u količinama, po cenama i uslovima koje dogovore sa isporučiocem.
Državne apoteke, međutim, nemaju tu mogućnost, već su u obavezi da lekove obezbeđuju javnim nabavkama, koje su centralizovane pod kapom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Time su državne apoteke prinuđene da lekove kupuju jedino od RFZO, čime su izgubile mogućnost da obezbede finansijsku likvidnost kroz nabavku lekova od drugih dobavljača na način na koji to čine privatne apoteke, dok su im istovremeno marže ograničene, a nisu na budžetu.
Kad država toleriše, pa i podstiče nelojalnu konkurenciju
Pritom se u međuvremenu odustalo i od donošenja zakon o apotekarskoj delatnosti, što je za posledicu imalo i to da veledrogerije, odnosno firme koje se bave veleprodajom lekova u Srbiji, imaju svoje lance apoteka, što u većini evropskih zemalja nije dozvoljeno, ističe Đurić. Kao primer veledrogerije koja u Srbiji ima svoj lanac apoteka, navodi nemačku firmu Feniks, koja diljem Srbije ima lanac apoteka pod nazivom Benu. Takvu privilegiju Feniks nema ni u Nemačkoj, tvrdi sagovornica Radara.
Pre forsiranja privatnih i onemogućavanja državnih apoteka da likvidno posluju, Apotekarska ustanova Kragujevac je, prema rečima Nataše Đurić, 2013. imala suficit u poslovanju od oko 500 miliona dinara, a bila je u plusu i 2014. Nakon toga usledile su godine sa gubicima i dugovima. Uprkos svemu tome, Apotekarska ustanova je sve do pre dve godine bila likvidna u smislu da je uspevala da pokriva troškove, isplaćuje zarade i plaća zakup poslovnog prostora. U poslednje dve godine, međutim, plate kasne po nekoliko meseci, dok su rafovi u 29 apoteka u Kragujevcu i šumadijskim opštinama Batočina, Lapovo, Topola, Knić i Rača poluprazni.
Na pitanje zašto Apotekarska ustanova u Kragujevcu mora da se privatizuje, a u Beogradu ne mora, kragujevački farmaceuti kažu da je „Beograd država u državi“ i da za njega ne važi ono što važi u ostatku Srbije
„Državne apoteke proizvode magistralne lekove za individualne potrebe pacijenata. Apotekarske ustanove u Beogradu, Nišu i Zaječaru imaju galenske laboratorije u kojima se proizvode galenski lekovi koji se primenjuju u humanoj medicini. Apoteka Prvi maj u Kragujevcu pravi triturate za najmlađe pacijente. Da li će privatnici to da rade, pitanje je, jer ta proizvodnja nije isplativa. Ne zna se ni da li će privatizovane apoteke da imaju noćna dežurstva, pošto rad noću nije isplativ. Državne apoteke su imale i imaju noćna dežurstva, jer se ne rukovode profitom. Zbog svega ovoga, 2017. je bila pokrenuta inicijativa da se na teritoriji Srbije formiraju četiri državne apoteke, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, koje bi imale svoje ogranke u delovima zemlje koji gravitiraju tim centrima. Ta inicijativa je ostala mrtvo slovo na papiru i danas smo tu gde jesmo“, naglašava Nataša Đurić.
Dodaje da su, prema njenim saznanjima, od državnih apotekarskih ustanova opstale još one u Beogradu, Nišu, Smederevu i Požarevcu. Apotekarska ustanova Novi Sad privatizovana je među prvima u Srbiji, u Užicu je donet koncesioni akt, ali se nije odmaklo dalje od njega, u Kraljevu je polovina apoteka data u zakup, dok je većina zaposlenih prešla u bugarski lanac apoteka Sofarma. Mnoge državne apoteke su, poput one u Kraljevu, pokušale da finansijske probleme reše prodajom ili izdavanjem lokala u zakup, najpre na atraktivnijim, potom i na manje atraktivnim lokacijama. Apotekarska ustanova Leskovac na taj način je na početku pandemijske 2020. ostala bez ijedne apoteke i bez ijednog zaposlenog.
Farmaceuti tvrde da je značaj državnih apoteka upravo došao da izražaja u vreme pandemije kovida-19, kada su, zahvaljujući svojim laboratorijama i iskusnim farmaceutima, počele masovno da proizvode sredstva za dezinfekciju, kojih na tržištu nije bilo dovoljno. To očito nije prepoznao režim, koji se ne uzbuđuje previše ni zbog činjenice da su desetine miliona evra proćerdane u izgradnju i opremanje bolnica za lečenje obolelih od kovida, pa i za fabriku vakcina, koje godinama nakon pandemije zvrje prazne i zarastaju u korov.
Neizvesna je sudbina svih zaposlenih, jer je nesuđeni koncesionar trebalo da preuzme 77 zdravstvenih, a 27 radnika drugih profila da bude raspoređeno u javna komunalna preduzeća, čiji je osnivač grad Kragujevac
Kako god, budućnost Apotekarske ustanove Kragujevac je neizvesna, a propalim koncesionim aktom, u koji je Radar imao uvid, bilo je predviđeno da budući koncesionar preuzme 77 zdravstvenih radnika, dok je 27 ekonomista, pravnika, automehaničara, spremačica i drugih zaposlenih iz nezdravstvenih struka trebalo da bude raspoređeno po javnim i komunalnim preduzećima, čiji je osnivač grad Kragujevac. Da li će, ukoliko se u dogledno vreme ne nađe rešenje za opstanak Apotekarske ustanove, svi zaposleni u njoj morati da pređu u druga javna komunalna preduzeća, ostaje da se vidi.
Ima posla ko hoće da radi, kažu u Sindikatu Apotekarske ustanove. Jedni mogu u Gradska groblja, da kopaju rake, drugi u Zelenilo da šišaju travu i sade cveće, treći u Niskogradnju i tako redom… U svakom slučaju, za korupciju, nebrigu i druge bolesti, od kojih boluje srpsko društvo, ni apoteka nema leka.
