Nosilac izborne liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ poverio se u nedelju voditeljki Pinka Jovani Jeremić da je jedini cilj opozicije da se na lokalnim izborima „dočepa para i kase“. Bivšem lideru SNS-a i aktuelnom predsedniku Srbije, koji na tim izborima i ne učestvuje, niko izgleda nije rekao – a možda i jeste, ali je on to prećutao – da ko god 2. juna pobedi u Beogradu, iz gradske kase neće moći ništa da zаhvati, jer je ona u međuvremenu – ispražnjena.
Budžet Beograda je kraj 2023. dočekao sa minusom od skoro 72 miliona evra, saznaje Radar. S obzirom na to da su prihodi iznosili 146,7 milijardi, a rashodi 155,1 milijardu dinara, privremeni organ na čelu sa bivšim gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem, potrošio je 5,7 odsto više para nego što je imao na raspolaganju.
Prvi deficit budžeta Beograda u poslednjih deceniju i po
Nekada najbolji vaterpolista sveta uspeo je ono što mnogima pre njega nije pošlo za rukom. Potopio je Beograd, tačnije gradsku kasu. Jedino što mu ide naruku je to što zvanični podaci o katastrofalnom stanju gradske kase neće biti javno saopšteni pre nego što bude poznat ishod izbora, a tada će već biti kasno.
Više od minusa od 72 miliona evra brine činjenica da je privremena gradska vlast sa Šapićem na čelu prva koja je, posle decenije i po, uspela da potroši više novca nego što se tokom jedne kalendarske godine slilo u gradsku kasu. Pre njega, bar u poslednjih 15 godina, to se nikom nije desilo. Čak ni u jeku svetske finansijske krize, 2008. i 2009, dok su Beogradom upravljali, kako to vlast voli da kaže, „žuti lopovi“, pre nego što je sam Šapić, kao predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, 2010. postao pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa.
Analizom svih završnih računa budžeta Beograda od 2008. naovamo Radar je ustanovio da su svake godine prihodi bili veći od rashoda, s tim što je suficit varirao od nekoliko stotina miliona do 9,5 milijardi dinara. Svake, osim 2023.
Uz „malu“ pomoć partijskih prijatelja iz Vlade Srbije
Minus u gradskoj kasi bio bi i veći da nije bilo izdašne pomoći partijskih prijatelja iz Vlade Srbije, koji su nemilice doturali novac u vidu transfera iz budžetskih rezervi, kad god bi tamo zafalilo. Prošle godine skoro da nije bilo meseca a da iz budžeta Srbije nije usledila neka finansijska infuzija, uvek uz isto obrazloženje, da se Beogradu novac uplaćuje da bi mogao da plati neke obaveze „koje nije bilo moguće predvideti u postupku donošenja budžeta“, jer bi u suprotnom mogla biti ugrožena tekuća likvidnost prestonice.
Ukupno je u 2023. iz srpskog u beogradski budžet upumpano više od 9,2 miliona evra. Konkretno, prema javno dostupnim podacima, u februaru je iz tekuće rezerve republičkog budžeta Beogradu prebačeno 88,5 miliona dinara, u aprilu u dve tranše 148 miliona, u junu 110 plus 90 miliona, u julu 130 miliona, u avgustu 75 miliona, u septembru 401,2 miliona, u novembru 42 miliona…
Minus u gradskoj kasi bio bi i veći da nije bilo izdašne pomoći partijskih prijatelja iz Vlade Srbije, koji su nemilice doturali novac u vidu transfera iz budžetskih rezervi, kad god bi tamo zafalilo. Prošle godine skoro da nije bilo meseca a da iz budžeta Srbije nije usledila neka finansijska infuzija
Ako se tome doda i 2,3 milijarde dinara transfera iz republičke u beogradsku kasu u 2022, moglo bi se zaključiti da je Šapićevo gradonačelnikovanje poreske obveznike koštalo dodatnih 29 miliona evra. Da taj novac Ministarstvo finansija nije prebacilo u budžet Beograda, za toliko bi i njegov deficit bio veći.
Koliko su neke odluke bivšeg gradonačelnika tačno koštale znaće se tek kada bude objavljen završni račun budžeta za 2023. U međuvremenu iz dobro obaveštenih izvora Radar saznaje da je lane u odnosu na 2022. naplata prihoda od javnog prevoza smanjena za 12 miliona evra, dok su nove aplikacije za naplatu koštale više od 28 miliona evra, a za 28,3 miliona evra povećane su i subvencije GSP-u i privatnim firmama koje se bave javnim transportom.
„Poklon“ vaučeri koji će poreske obveznike koštati 34,6 miliona evra
Uz to, odluka da grad umesto roditelja plaća vrtiće koštala je do kraja prošle godine 12,3 miliona evra, a ove će za to biti potrebno bar 37 miliona. Za besplatne udžbenike, još jedno predizborno obećanje bivšeg gradonačelnika, lane je iz gradske kase isplaćeno 21,3 milion, dok su „poklon vaučeri“, za koje se moglo pazariti u odabranim radnjama, u dve poslednje godine koštali čak 34,6 miliona evra. I njih će, kao i sve drugo, platiti poreski obveznici, jer je jedna od prvih lekcija iz ekonomije da – nema besplatnog ručka.
Zbog ovih (ne)planiranih troškova, da bi se koliko-toliko smanjio minus u gradskoj kasi za ovu godinu, vlast je odustala od nekih važnih infrastrukturnih projekata. Ali, zato je i u privremenom budžetu za prvu polovinu ove godine rezervisano više od pet miliona evra za „razvoj smart saobraćaja“ i skoro šest miliona evra za „komunikaciju sa građanima“. Bivšem gradonačelniku očito je stalo da uoči lokalnih izbora poboljša komunikaciju, u nadi da će mu to obezbediti novi mandat, za koji 17. decembra 2023. nije uspeo da se izbori. Ko zna, možda se vlast za tri milijarde dinara kod Poštanske štedionice krajem aprila i zadužila da bi mogla da isfinansira finiš predizborne kampanje.
Prvi put u istoriji i JKP Pogrebne usluge, do tada profitabilno preduzeće, prošlu godinu završilo je u minusu od 26,1 milion dinara. Tri prethodne godine ova firma imala je dobit, koja se kretala u rasponu od 39 do 178 miliona dinara
Privremenim vlastima naruku ide i to što ih niko ne kontroliše. Vlada Srbije je 30. oktobra raspustila Skupštinu Beograda, da bi se gradski izbori održali zajedno sa parlamentarnim, 17. decembra. Istovremeno je imenovala Šapića za predsednika privremenog organa, a za članove bivšeg predsednika Skupštine Beograda Nikolu Nikodijevića i člana Predsedništva SNS-a Aleksandra Mirkovića, koji će do izbora novog gradskog veća upravljati prestonicom. Uz njih, tu su i dva predstavnika opozicije, Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović, ali se oni ne pitaju ni za šta.
Članovi privremenog organa iz opozicije tvrde da je Beograd praktično već bankrotirao
Obradoviću je jedino ostalo da krajem aprila u pisanoj izjavi upozori da je Beograd praktično bankrotirao i da je to posledica nestručnog raspolaganja novcem. „Ogromna korupcija i besmisleno trošenje para doveli su do toga da u budžetu grada više nema novca ni za osnovne potrebe“, istakao je i najavio da će 30. aprila privremeni organ zadužiti Beograd za tri milijarde dinara za održavanje tekuće likvidnosti. „Šapić je dvesta miliona dao na svoju funkcionersku kampanju, a SNS koristi budžet grada kao partijsku kasu“, poručio je Obradović.
Na zloupotrebe javnog novca upozorava i njegov kolega Dobrica Veselinović, po čijim je rečima iz budžeta Beograda plaćeno skoro milion evra za zakup bilborda, na kojima su se, uoči izbora 17. decembra, reklamirali projekti grada, a zapravo je to bio samo deo Šapićeve kampanje.
Nisu gubici jedini problem, jer samo GSP dobavljačima duguje šest milijardi dinara, dok je dug svih komunalnih preduzeća povećan sa 12 na 20 milijardi. Uz to, sumnjivim ugovorima sa povlašćenim dobavljačima izvlači se novac iz GSP-a, koji završava u privatnim džepovima
Nikola Jovanović
Nekako u isto vreme, Beograd se kod poslovnih banaka zadužio za više od četiri milijarde dinara, tvrdi Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu. Kaže i da ga ne čudi deficit, jer je Šapić samo nabavku info-tabli na stajalištima GSP Beograd, bez tendera, platio tri milijarde dinara, dok su još 1,6 milijardi koštale aplikacija za plaćanje karata i nabavka „terminala“, uređaja koji mere pređene kilometre angažovanih autobusa.
„Uprkos tome, prihodi od naplate karata u gradskom saobraćaju su od ukidanja sistema Bus plus prepolovljeni, sa 500 na 250 miliona dinara mesečno, dok su istovremeno povećane subvencije za gradski prevoz i na taj način je budžet grada oštećen za skoro 100 miliona evra“, kaže Jovanović za Radar i naglašava da i neka komunalna preduzeća duguju gradu, iako je njihova zakonska obaveza da deo dobiti uplate u gradski budžet. Vlastima zamera i osnivanje novih, fiktivnih javno-komunalnih preduzeća, koja ničemu ne služe. Kao primer navodi Beograd Park, koji je prošle godine od grada dobio 55 miliona dinara. Ta suma u bilansu uspeha proknjižena je kao „ostali prihodi“, a iza te stavke zapravo se kriju subvencije iz budžeta Beograda.
Katastrofalan učinak novih direktora većine gradskih preduzeća
Poslovanje javno-komunalnih preduzeća posebna je priča. Na prvi pogled kao dobra vest deluje podatak da je neto gubitak GSP Beograd prošle godine smanjen sa 4,9 milijardi dinara na 879,7 miliona. Tajna tog „uspeha“ je što su prihodi od prodaje GSP-a povećani za 12,7 odsto, dok su „ostali poslovni prihodi“ rasli dva i po puta bržim tempom. I da nije bilo više od 2,5 milijardi dinara subvencija iz gradske kase, GSP bi i prošlu godinu završio u minusu od oko 30 miliona evra.
Prvi put u istoriji i JKP Pogrebne usluge, do tada profitabilno preduzeće, prošlu godinu završilo je u minusu od 26,1 milion dinara. Tri prethodne godine ova firma imala je dobit, koja se kretala u rasponu od 39 do 178 miliona dinara.
Sa ove vremenske distance više nego indikativan je podatak da je 2023. i 2022. i JKP Beograd put završio u minusu od 76 i 209 miliona dinara. Na prvi pogled mogao bi se steći pogrešan utisak da se stanje popravlja, jer je gubitak značajno smanjen. Poenta je, međutim, u tome da je 2020. to preduzeće imalo neto dobit od čak 314 miliona, a godinu dana kasnije od 71,5 miliona dinara. Slučajno ili ne, tek prelazak iz plusa u minus poklopio se sa odlukom tadašnjeg gradonačelnika, da u leto 2022. promeni direktore mnogih gradskih komunalnih preduzeća, među kojima je bio i Beograd put.
U istoj turi promenjen je i direktor JKP Putevi Beograda, a epilog je da je pre ove kadrovske rokade u 2021. neto dobit te firme bila 126,6 miliona, skoro četiri puta veća nego prošle godine, kada je pala na samo 33 miliona. Ujedno je to i najmanja dobit Puteva Beograd u poslednjih nekoliko godina. I to valjda, bar posredno, govori o kvalitetu novih kadrova, na kojima je bivši gradonačelnik onoliko insistirao.
Beograd put je 2023. i 2022. završio sa gubitkom od 76 i 209 miliona dinara, dok je dve prethodne godine imao dobit od 314 i 71,5 miliona. Slučajno ili ne, tek prelazak iz plusa u minus poklopio se sa odlukom tadašnjeg gradonačelnika da u leto 2022. promeni direktore mnogih gradskih komunalnih preduzeća, među kojima je bio i Beograd put
Isto važi i za JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, čija je neto dobit lane bila nepunih 19 miliona, dok je godinu dana ranije, kada je Šapić i odlučio da postavi svog čoveka za direktora, bila 12 puta veća. Prethodno, smenjeno rukovodstvo ni jedne godine nije uspelo da napravi tako malu neto dobit – u 2021. profit je bio 72 miliona, a godinu kasnije čak 261 milion dinara, skoro 14 puta veći nego prošle godine.
Ništa bolji nije bio ni učinak novog direktora Gradskog stambenog, Aleksandra Jakšića, koga je vlast nagradila za napade na profesorku Danicu Popović. To preduzeće je, doduše, 2023. završilo u plusu od nepunih 20 miliona dinara, ali je to najmanja neto dobit u poslednje četiri godine. U 2021, pre nego što je firmu preuzeo novi direktor, profit je bio pet puta veći, 100,2 miliona dinara.
Da zlo bude veće, lošije rezultate ostvarila su i preduzeća čijim je rukovodstvom Šapić bio zadovoljan i u kojima nije bilo kadrovske vrteške. Tako su Beogradske pijace u 2023. imale dobit manju od milion dinara, dok je godinu ranije profit bio 23 puta veći. Šta tek reći za Beogradske elektrane, koje su uz rekordni prihod od 31,4 milijarde, ostvarile profit od samo 26,8 miliona dinara. Dve godine zaredom, pre izbora nekadašnjeg lidera SPAS-a na mesto gradonačelnika, 2020. i 2021. neto dobit iste firme bila je 117 i 102 puta veća nego lane.
Osim gubitaka, veliki problem komunalnih preduzeća i dugovi dobavljačima
„Nisu gubici jedini problem, jer samo GSP trenutno dobavljačima duguje najmanje šest milijardi dinara, dok je dug svih javno-komunalnih preduzeća u poslednjih godinu dana povećan sa 12 na 20 milijardi. Za toliko su realno lošiji njihovi finansijski rezultati. Uz to, sumnjivim ugovorima sa povlašćenim dobavljačima izvlači se novac iz GSP-a, koji završava u privatnim džepovima.
U privremenom budžetu za prvu polovinu 2024. predviđeno je skoro šest miliona evra za „komunikaciju sa građanima“. Bivšem gradonačelniku očito je stalo da uoči lokalnih izbora poboljša komunikaciju sa biračima, u nadi da će mu to obezbediti novi mandat, za koji 17. decembra 2023. nije uspeo da se izbori
Zbog privremenog finansiranja grad mesečno ima na raspolaganju samo dvanaesti deo prošlogodišnjeg budžeta, kada su vrtići plaćani samo poslednja četiri, a ove godine plaćaće se svih 12 meseci. Otuda nema para za druge potrebe, tako da grad duguje javno-komunalnim preduzećima, a ona svojim dobavljačima“, ističe Nikola Jovanović.
Umesto slavlja, pobednika na predstojećim beogradskim izborima mogla bi da zaboli glava. A ako to bude Šapić sve će zaboleti, jer je on najavio nove troškove, bez objašnjenja odakle pare za to. Pri tome je otišao i korak dalje. Umesto „besplatnih udžbenika“, koje ionako plaćaju poreski obveznici, za jesen je najavio po 20.000 dinara svim porodicama u kojima ima osnovaca i srednjoškolaca.
Obećao je i „besplatan“ ulazak na sve otvorene bazene u Beogradu. Lane je sezonska karta koštala oko 39.000 dinara, a tu povlasticu iskoristilo je više od 120.000 Beograđana. Ako tako bude i ove godine, to će u gradskoj kasi da napravi novu rupu od skoro 40 miliona evra. Zato ne bi bilo prigodno da nekom iz SNS-a padne na pamet da ovu ideju promoviše uz pesmu Jovana Jovanovića Zmaja – što se ne bi kupali, voda nije skupa. Bogami jeste, i to prilično. Mada ćemo sve to platiti, neki verovatno i kupajući se u znoju.
