U periodu smo sve intenzivnijih geopolitičkih rivalstava i konflikata. Ruska agresija na Ukrajinu ušla je u treću godinu; konflikt Izraela i Hamasa i dalje bi mogao da se izvrgne u regionalni sukob; a hladni rat između Sjedinjenih Država i Kine mogao bi u nekom momentu tokom tekuće decenije da preraste u pravi rat oko Tajvana. Ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u novembru, svet će biti dodatno destabilizovan. Pa ipak, svi ovi rizici zasad imaju tek ograničen uticaj na privrede i tržišta. Da li bi to uskoro moglo da se promeni?
Rusko-ukrajinski rat i dalje je brutalan, ali će njegove globalne posledice najverovatnije biti skromne. Rizici od direktnog uplitanja NATO ili ruske upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja danas su manji nego u nekim ranijim fazama rata. Isto tako, iako je rat inicijalno doveo do skoka cena energenata, hrane, veštačkog đubriva i industrijskih metala, čak je i Evropa – ovim ratom najteže pogođeni deo sveta – taj šok apsorbovala uz skromno usporavanje rasta (ili u nekim slučajevima uz stagnaciju), ne zapadajući u duboku recesiju kakve su se mnogi analitičari plašili.
Najveći geopolitički rizik po rast i tržišta predstavljaće američki izbori. Ali je ovde bitno imati na umu da između Trampa i Bajdena postoji saglasnost oko nekih spoljnopolitičkih prioriteta. I demokrate i republikanci drže oštar kurs prema Kini, i tako će i ostati
Ruski energenti zamenjeni su povećanim izvozom iz Sjedinjenih Država i bliskoistočnih zemalja. Uticaj na cene hrane umanjen je otkako je ponovo otvoren crnomorski koridor, što je Ukrajini omogućilo da nastavi s izvozom žitarica.
I rat Izraela i Hamasa je dosad imao tek ograničen regionalni i globalni ekonomski uticaj. Istina, izraelski bruto društveni proizvod je i u četvrtom kvartalu 2023. nastavio da se značajno smanjuje, i najverovatnije će ostati slab sve dok konflikt traje. Ekonomska šteta naneta Pojasu Gaze je, očigledno, još mnogo veća; a egipatski prihodi od Sueckog kanala – glavni izvor deviznih prihoda te zemlje – opali su usled napada koji jemenski Huti izvode na teretne brodove koji plove Crvenim morem. Bez obzira na sve to, ako ovaj konflikt ostane unutar trenutnih linija sukoba njegov uticaj na globalna ekonomska i tržišna kretanja takođe će ostati ograničen.
Uostalom, moralo bi da dođe do dramatične regionalne eskalacije – poput totalnog rata između Izraela i libanskog Hezbolaha, ili nagoveštaja da bi Izrael (a moguće i SAD) mogao da se upusti u rat s Iranom – da bi narasla očekivanja kako će doći do ozbiljnih poremećaja na globalnom nivou. Sveobuhvatni rat između Izraela i Irana drastično bi smanjio proizvodnju energenata i izvoz iz zalivskih zemalja, što bi izazvalo skok cena nalik onom iz vremena globalnih stagflatornih šokova koji su usledili nakon Jomkipurskog rata 1973. i Iranske revolucije 1979. Srećom, verovatnoća nagle regionalne eskalacije zasad ostaje niska.
Mada će hladni rat – ili strateško rivalstvo – između Amerike i Kine vremenom verovatno nastaviti da se pogoršava, to ne znači nužno da će se odnosi u velikoj meri urušiti već tokom ove godine. Američki predsednik Džo Bajden i njegov kineski pandan Si Đinping prošle godine su se saglasili oko strateškog otopljavanja, a kineska reakcija na ishod izbora na Tajvanu – koji je iz perspektive Pekinga bio nepovoljan – bila je relativno uzdržana. Iako će pitanje Tajvana u godinama koje slede u nekom trenutku eskalirati, nije verovatno da će se to desiti ove ili naredne godine. Ekonomske slabosti Kine mogle bi je navesti da se u predstojećem periodu u manjoj meri konfrontira sa SAD i Zapadom.
Mada će hladni rat – ili strateško rivalstvo – između Amerike i Kine vremenom verovatno nastaviti da se pogoršava, to ne znači nužno da će se odnosi u velikoj meri urušiti već tokom ove godine
Istovremeno, smanjivanje rizika kad je reč o ekonomskoj povezanosti s Kinom, izmeštanje proizvodnje u prijateljske zemlje i ograničenja uvedena na razmenu dobara, usluga, kapitala i tehnologija – što su sve mere koje je preuzeo Zapad – na kratak rok se neće intenzivirati. Sve dok strateško rivalstvo bude držano pod kontrolom, njegov uticaj na globalna ekonomska kretanja biće skroman.
Najveći geopolitički rizik po rast i tržišta predstavljaće američki izbori. Ali je ovde bitno imati na umu da između Trampa i Bajdena postoji saglasnost oko nekih spoljnopolitičkih prioriteta. I demokrate i republikanci drže oštar kurs prema Kini, i tako će i ostati. I Bajden i Tramp snažno podržavaju Izrael, ali su svesni i kako bi priželjkivana normalizacija odnosa između Izraela i Saudijske Arabije mogla da zahteva neki vid prihvatanja činjenice da je za uređenje odnosa Izraela i Palestinaca potrebno rešenje s dve države.
Najveće razlike između Trampa i Bajdena postoje kada je reč o odnosu prema NATO, Evropi i rusko-ukrajinskom konfliktu. Neki brinu da bi Tramp Ukrajinu mogao da prepusti sudbini i dopusti Rusiji da dobije rat. Ali pošto će verovatno i dalje slediti oštar kurs prema Kini, moglo bi da ga zabrine kakav bi signal poslao Pekingu po pitanju Tajvana ako Rusiji dozvoli da pregazi Ukrajinu. Osim toga, ono što Tramp zapravo želi jeste da evropske članice NATO izdvajaju više novca za odbranu. Ako one to učine, mogao bi da spozna važnost Alijanse dok se bude okretao Aziji kako bi obuzdao Kinu.
Najvažniji način na koji bi druga Trampova administracija uticala na tržišta jesu njene ekonomske politike. Nema sumnje da bi protekcionističke mere koje SAD već sprovode postale još strože. Tramp je već najavio da bi uveo carinu od 10 odsto na svu uvoznu robu koja stiže u SAD (prosečna carinska stopa trenutno iznosi dva odsto), a kada je reč o uvozu iz Kine verovatno i višu od toga. To bi pokrenulo novi trgovinski rat ne samo sa strateškim rivalima poput Kine, nego i s američkim saveznicima u Evropi i Aziji poput Japana i Južne Koreje.
Globalni trgovinski rat bi umanjio rast i povećao inflaciju, i predstavljao najveći geopolitički rizik o kome bi tržišta trebalo da razmišljaju narednih meseci. U tom scenariju, deglobalizacija, „rasparivanje“ od Kine, fragmentacija, protekcionizam i balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, te dedolarizacija, postali bi još veći rizici po ekonomski rast i finansijska tržišta.
Dodatni stagflatorni rizici povezani s Trampom uključuju njegovo negiranje klimatskih promena i verovatnoću da bi pokušao smenu šefa Federalnih rezervi Džeroma Pauela
Dodatni stagflatorni rizici povezani s Trampom uključuju njegovo negiranje klimatskih promena i verovatnoću da bi pokušao smenu šefa Federalnih rezervi Džeroma Pauela kako bi ga zamenio nekim ekonomski manje agresivnim i poslušnijim. Konačno, Trampove fiskalne politike povećale bi ionako već previsoke deficite.
Važenje mera kojima se smanjuju porezi a uskoro ističu bilo bi produženo, a isto bi se desilo i s povećanim izdvajanjima za odbranu i socijalna davanja. Porastao bi rizik od „osvetničkog“ prodavanja obveznica koje bi šokiralo tržišta hartija od vrednosti velikim uvećanjem kamata koje bi na njih morale da budu plaćane. Uz veliku zaduženost privatnog i javnog sektora, koja bi nastavila da raste, sve to zajedno najavljivalo bi pojavu aveti finansijske krize.
Što bi se reklo: „O ekonomiji se radi, glupane“. Ekonomsko-politička agenda za kakvu se zalaže Tramp trenutno predstavlja najveću pretnju po privrede i tržišta širom sveta.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
