Nije bilo zvučnog topa, niko ga nije ni video ni čuo, to sredstvo imaju sve zemlje ovog sveta ali eto baš to nismo kupili, a ako smo ga slučajno i kupili sigurno i dalje skuplja prašinu zapakovano u nekom magacinu. Sinhrono poricanje svega, praćeno uobičajenim sintagmama o „sramotnim optužbama“, „zlonamernim tvrdnjama“ i „namernim lažima“, tako je dobro krenulo vlastima da bismo verovatno čuli i da 15. mart uopšte ne postoji u kalendaru za 2025. godinu, ali se koalicionim partnerima SPS-a potkrao krupan propust – zaboravili su da podsete Ivicu Dačića da ne mora da odgovara na bilo kakva novinarska pitanja pre nego što mu dođe advokat.
Pa smo tako od ministra policije saznali prvo da MUP definitivno jeste kupio LRAD uređaje pre četiri godine, da su izjave o neposedovanju bilo čega sličnog bile „nespretne“ i da se mislilo na to da prosto nisu uvršteni u arsenal sredstava prinude. Niti su, recimo, montirani na neko vozilo. To poslednje je izjavio samo dan pre nego što je, suočen sa fotografijom na kojoj se pored Narodne skupštine vidi policijsko vozilo sa instaliranim LRAD-om na haubi, novinare odveo da ga vide izbliza, a demonstraciju upotpunio prikazivanjem da mu je prazna baterija, kao da ju je, da se pomerimo s mesta, neko potrošio na protestu. A pošto je nakon konstatacije da je reč o promašenoj investiciji, na pitanje da li će neko odgovarati zbog trošenja budžetskih sredstava na nedozvoljena sredstva prinude odgovorio „ne znam, ja tada nisam bio ministar policije“, SNS je morao da vadi fleke i to trostruko.
Najperfidniji pravac delovanja zapao je Zlatiboru Lončaru, koji je za RTS ispričao da se „raspitao“ o simptomima izlaganju zvučnom topu, poput povraćanja, i da se u Urgentni centar uopšte nisu javljali ljudi sa njima. Odnosno jesu, ali kako kaže ministar zdravlja, „po nalogu“, tek kada ih je neko naučio šta treba da „recituju“. Mogućnost da se javilo više njih sa sličnim simptomima baš zato što su bili izloženi istom štetnom dejstvu, za dr Lončara nije bila čak ni hipotetička.
Dugi niz manipulacija
Šta je onda bilo posredi? Za taj deo slagalice su se postarale neimenovane „službe bezbednosti“, koje su analizirajući video-snimke došle do fantastičnog zaključka da su na uglu ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića u 19.10 redari skinuli prsluke i tako pokrenuli paničnu lavinu reakcija. A pošto je time pokriveno i šta se nije i šta se jeste dogodilo, Aleksandru Vučiću je preostalo jedino da ponavlja svoju novu omiljenu foru da je zvučni top „našao čulo sluha kod ljudi negde u visini kolena“, pošto se navodno niko nije uhvatio za uši, što je čak ponovljeno na zasedanju skupštine Saveta Evrope od strane poslanice SPS-a Dunje Simonović Bratić. I naravno, da vrši pritisak na pravosuđe, pošto je u istom danu kada je na sednici Vlade podviknuo ministarki pravde da tužilaštvo treba da goni „one koji su izašli u javnost sa takvom obmanom i uznemirili građane“, ministarka prenela njegove želje do nadležnih, a Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo Prvom osnovnom da formira predmet i identifikuje ljude koji su u javnosti širili neistinite informacije o zdravstvenom zbrinjavanju ljudi sa tegobama od zvučnog topa, za šta ih čeka do pet godina zatvora.
Samo što ti ljudi zaista postoje. Iako je formalni povod za pokretanje istrage predstavljalo saopštenje Urgentnog centra da nikakve slične tegobe nisu primećene, dr Nikola Vojvodić izjavio je da je u neurološkoj ambulanti Kliničkog centra tokom prva 24 sata pregledan 41 pacijent sa simptomima koji mogu biti posledica zvučnog udara. A nevladine organizacije su prikupile oko 4.000 svedočanstava građana koji su govorili o osećaju panike ili povredama koje su doživeli i svima koji to već nisu uradili savetovali da odu kod lekara, zato što je medicinska dokumentacija potrebna za pokretanje pravnih postupaka.
Doktor Nikola Vojvodić je izjavio da je u neurološkoj ambulanti Kliničkog centra tokom prva 24 sata pregledan 41 pacijent sa simptomima koji mogu biti posledica zvučnog udara. A nevladine organizacije su prikupile oko 4.000 svedočanstava građana
Prikupljeni materijal omogućio im je da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i zatraže izricanje privremene mere, hitan postupak koji se obično koristi u slučajevima ekstradicija i koji ne zahteva da se prethodno iscrpe sva domaća pravna sredstva. Traženo je da Sud naloži organima Srbije da se suzdrže od korišćenja soničnog oružja, da se suzdrže od radnji koje imaju za cilj krivično gonjenje građana za širenje lažnih vesti, i da se obezbedi delotvorna i nezavisna istraga bez političkog uticaja. Uz svedočanstva i medicinsku dokumentaciju, sudu je dostavljena i preliminarna analiza britanskog profesora socijalne psihologije Kliforda Stota, po kojoj „nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu“. Kako je objasnio, u izveštajima gotovo da nema pominjanja posmatranja ponašanja drugih, što je tipično pojava kod lažnih uzbuna, gde se u odsustvu jasnih znakova pretnje oponaša ponašanje ljudi koji beže, u procesu koji nije trenutan nego se razvija tokom nekoliko minuta.
Politički dirigovano negiranje
Sudu je takođe ukazano na politički dirigovano negiranje, munjevito procesuiranje ljudi za „širenje lažnih vesti“ (glavni javni tužilac je čak neuspešno pokušao da naredi tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da privede Zdravka Ponoša zbog tvita o zvučnom topu), činjenicu da MUP poseduje LRAD uređaje iako za njihovo korišćenje ne postoji nikakav pravni okvir, da je 15. marta bila zabranjena upotreba dronova u Beogradu što je potencijalno onemogućilo prikupljanje dokaza o upotrebi nedozvoljenog uređaja, kao i da je istraga celog slučajeva apsolutno nedolotvorna od početka.
„Te večeri, kada je celokupna javnost već pričala o tome da se nešto dogodilo i da ljudi prijavljuju neke povrede, jedino što smo imali je bilo – nismo mi i nije zvučni top. Tužilaštvo se oglasilo tek kad je predsednik dao usmerenje kako treba da reaguje u ovom slučaju i ono do dana današnjeg radi u okvirima koje je predsednik zadao. To se videlo i po tome što je predsednik najavio da će istraga biti završena u roku 48 sati. Pa je tako, Prvo osnovno javno tužilaštvo u tom roku izašlo sa saopštenjem u kojem nas je obavestilo da je nesumnjivo utvrdilo da država ne stoji iza ovoga što se dogodilo 15. marta, a da će tužilaštvo nastaviti svoj rad. Kada pročitate to saopštenje i pokušate da saznate kako je to nesumnjivo utvrdilo, vidite da je pitalo državu i država rekla – mi nismo. Bilo bi dosta interesantno kada bi se tako istrage vodile, pa kad bi se neki okrivljeni u postupku pitali ‘da li ste vi nešto uradili?’, oni kažu ‘nismo’ i tužilaštvo kaže – okej, to nije naš krivac, tražimo druge. Naravno da se tako istrage ne smeju voditi“, izjavio je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Tužilaštvo se oglasilo tek kad je predsednik dao usmerenje kako treba da reaguje u ovom slučaju i ono do dana današnjeg radi u okvirima koje je predsednik zadao
A nije jasno ni po kom pravnom osnovu su navodno uključeni ruski FSB i američki FBI. Navodno, pošto od FSB još uvek nismo dobili ni glasa, a FBI je na pitanje Insajdera da li su uopšte pozvani da se uključe u istragu odgovorio „nemamo komentar“, što je tek za trunku bolje od odgovora NASA da ne poseduje nikakve informacije o Vučićevoj tvrdnji da su jasno utvrdili da zvučni top nije iskorišćen u Beogradu.
„Mislimo da FSB sigurno nije institucija koja to treba da radi, već da istragu treba da sprovede tužilaštvo za organizovani kriminal. Već to što je tužilac Stefanović predmet dao Prvom osnovnom tužilaštvu može biti shvaćeno kao umanjivanje celokupnog krivičnopravnog značaja ovog događaja. Gotovo izvesno znamo da ovo što je bilo 15. marta nije moglo da izvrši jedno lice koje je uzelo neko sonično oružje i stalo na prozor. To je bila grupa koja je planirala, organizovala, koristila sredstvo koje je opasno, naročito u situaciji okupljanja desetina hiljada ljudi, i koje jeste izazvalo povrede. Šta je bila namera upotrebe? To je pitanje na koje tužilaštvo takođe mora da se osvrne. A namera u petnaestominutnoj tišini može biti i da se ljudi zastraše, a to sve čini obeležja mnogo težih krivičnih dela od onog koje, verovatno, prvo osnovno javno tužilaštvo ima u vidu“, kaže Ilić.
I upravo zbog toga su Beogradski centar za ljudska prava, Yucom, Građanske inicijative, A11, FemPlatz i Crta, podneli tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu za terorizam, smatrajući da je postojala namera da se ozbiljno zastraši stanovništvo, a da su svedočenja pokazala da je ta namera i ostvarena i da se 15. marta definitivno dogodio napad na život, telo, i slobode velikog broja građana.
Na reakciju će se sigurno načekati, a do završetka ovog teksta, Sud u Strazburu još uvek nije odlučio o predloženim privremenim merama, ali je pokazao jasno interesovanje. Od organizacija koje su inicirale postupak tražena je dodatna dokumentacija, a od Srbije da odgovori na niz pitanja. Država je naravno sve negirala, a koliko je ozbiljno shvatila čitavu stvar najbolje govori to što su na pitanje o merama zaštite od arbitrarne upotrebe takvih zvučnih sredstava, Sud uputili da se informiše na sajtu proizvođača. A da u Strazburu predmet shvataju ozbiljno, potvrđuje i poslednja informacija da su odlučili da donošenje konačne odluku prebace na veće sudija, umesto da je prepuste dežurnom sudiji.
Pred domaćim organima vode se paralelno dva suprotstavljena postupka – i za širenje panike lažnim vestima, i za utvrđivanje šta se zapravo dogodilo 15. marta. I to pred istim tužilaštvom
U međuvremenu, pred domaćim organima vode se paralelno dva suprotstavljena postupka – i za širenje panike lažnim vestima, i za utvrđivanje šta se zapravo dogodilo 15. marta. I to pred istim tužilaštvom koje je najavilo početak saslušavanja građana koji su lekarsku dokumentaciju dostavili nevladinim organizacijama i pristali na rizik koji nosi saglasnost da bude prosleđena tužilaštvu. Ostaje da vidimo da li ćemo svedočiti već dobro poznatoj praksi da se na razgovor ulazi u svojstvu građanina, a izlazi u svojstvu osumnjičenog. Ili se i ne izlazi, u slučaju određivanja pritvora.
