Nakon svedočenja rukovodioca Odeljenja u Centru za socijalni rad u Novom Beogradu Ane Lazarov da su za izbore 17. decembra 2023. novcem za najugroženije isplaćivani ljudi ispred SNS-a, razgovarali smo sa njenim kolegom sa posla, pravnikom Dragoslavom Pantićem koji je ohrabren njenim istupom potvrdio navode koje je iznela i dopunio ih je novim činjenicama. Razgovarali smo i sa advokaticom Jelenom Drenčom iz Inicijative za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti koja se inače bavila ovim pitanjima.
Pantić nam je govorio da su mu tada zapretili decom da ne iznosi javno šta se dešavalo u Centru za socijalnu rad na Novom Beogradu. Naveo je i da je dobio nezvaničan podatak da je samo u prvih 11 dana tog decembra 2023. isplaćeno po osnovu lažnih rešenja o jednokratnoj novčanoj pomoći 26,2 miliona dinara. Advokatica Drenča dobila je zvanični podatak iz Centra za socijalni rad da je na nivou Beograda u decembru 2023, a praktično do polovine tog meseca, ukupno isplaćeno 96,6 miliona dinara za jednokratnu socijalnu pomoć, što je višestruko više nego za bilo koji mesec pre toga. Ona sumnja da je ta cifra mnogo veća, jer sve podatke o jednokratnim novčanim isplatama ima gradski Sekretarijat za socijalnu zaštitu koji i isplaćuje te svote, a odbija da joj dostavi te podatke i pored rešenja Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja.
Diplomirani pravnik Dragoslav Pantić koji je u Centru za socijalni rad Novog Beograda radio do jula 2024, kada je otišao u penziju, priča: „Pre tog ponedeljka 11. decembra 2023, kada nam se obratila Ana Lazarov, imali smo saznanja da se u prethodnoj nedelji nešto dešava u popodnevnim satima posle radnog vremena. Ljudi su dolazili u svoje kancelarije ujutru i zaticali uključene računare, papire na stolovima, tragove rada, pa i pepeljare sa opušcima. Bilo je jasno da je neko radio posle radnog vremena. Kasnije smo saznali da su dolazili ljudi iz drugih opštinskih centara u Beogradu i da su radili na spornim rešenjima za jednokratnu novčanu pomoć. Jedna koleginica koja je tada dolazila kod nas iz drugog centra posle je postala rukovodilac u našem novobeogradskom centru. To je bilo specifično vreme, jer je uveden novi program Sozis za unos podataka, ali se još radilo u starom sistemu Integralu, gde su se vodili samo stari predmeti. Insistiralo se da se više ne radi u Integralu, ali su ova brojna rešenja unošena baš u tom starom programu, u kome je bilo mogućnosti da se sve to kasnije obriše.
Muški glas mi je rekao: „Da li ti imaš decu. Čuvaj ih“
Čim je Ana došla na posao tog dana, zakazala je sastanak zaposlenih. Svi smo ušli u njenu kancelariju. Bilo nas je puno, oko 50 zaposlenih. Obratila nam se rečima: ’U ovom odeljenju su činjene kriminalne radnje. Odgovaraće oni koji su se time bavili.’ Zatim nam je ispričala ono što je i govorila za Radar, a kako sam video kod vas u nedeljniku, i u policiji i tužilaštvu. Posle toga je izašla i odnela dokumentacije (policiji je istog dana predala158 lažnih rešenja o jednokratnoj novčanoj pomoći i dobila je potvrdu).
Sat vremena pre snimanja dobio sam anonimni poziv sa nepoznatog broja. Muški glas mi je rekao: „Da li ti imaš decu. Čuvaj ih“‚ i prekinuo je vezu. Posle pet minuta pozvala je direktorka, ne znam kako je znala da imam dogovor sa N1 kad joj to nisam rekao
Dragoslav Pantić
Nakon njenog obraćanja zaposleni su bili u strahu i meni su se neki obraćali kao povereniku sindikata Nezavisnost za Srbiju za socijalnu zaštitu. Zabrinulo ih je ono što nam je rekla, da nije sigurna čiji su službeni nalozi korišćeni za izradu rešenja o lažnoj jednokratnoj novčanoj pomoći. Ana nam je rekla da je tadašnjoj direktorki Centra sa socijalni rad Silviji Alavanji rekla da neće više da potpisuje ta rešenja. Zabrinuti radnici su predložili da izađemo u medije. Rekao sam da ću uspostaviti kontakt sa nekim, pa sam se obratio redakciji TV N1. Zakazali smo snimanje moje izjave sutradan u podne. Sat vremena pre snimanja dobio sam anonimni poziv sa nepoznatog broja. Muški glas mi je rekao: ’Da li ti imaš decu. Čuvaj ih’‚ i prekinuo je vezu. Posle pet minuta pozvala me je tadašnja direktorka Silvija Alavanja i zamolila me da ne dajem intervju za N1. Ne znam kako je znala za to jer joj nisam rekao. Pristao sam uz uslov da dođe u Centar, da održi sastanak sa zaposlenima. Otkazao sam dolazak redakciji N1. Bio sam tada veoma uplašen. Imao sam utisak i pre toga da me neko fizički prati tog dana. Direktorka je organizovala sastanak i rekla zaposlenima da niko neće biti odgovoran.
Ljudi su ipak bili ljuti na kolege koji su radili na tim spornim rešenjima o jednokratnoj novčanoj pomoći građanima koji nisu bili naši korisnici. Znali smo da su ta rešenja u operativni sistem morali da unose pravnici i socijalni radnici. Ljudi su počeli da strepe zbog mogućnosti da je iskorišćeno njihovo ime u tom prljavom poslu. Ušli smo u operativni sistem da vidimo ko je od kolega pravnika i socijalnih radnika donosio ta rešenja. Videlo se, na primer, da su i za vikend, 9. i 10. decembra, donošena takva rešenja. Mi vikendom ne radimo. Pred kraj te godine u Centar Novi Beograd došao je jedan broj novih ljudi da radi. Pred izbore primetili smo da su se neki od tih ljudi promenili, izbegavali su kontakt sa nama ostalima. A to su bile upravo kolege koje su radile ta rešenja. Neki su unapređeni, neki koji su imali ugovore ne određeno vreme dobili su zaposlenje za stalno. Samo nekoliko njih je ostalo bez posla, ali ne znam iz kojih razloga.
Sumnjam da je gradski Sekretarijat za socijalni rad isplatio mnogo veći iznos od onoga od 96,6 miliona dinara koji mi je dostavio gradski Centar za socijalnu zaštitu
Jelena Drenča
Lokalno je pravo građana Beograda da mogu u izuzetnim situacijama, uglavnom jednom godišnje, dobiti jednokratnu novčanu pomoć. Maksimalan iznos je 80 odsto od prosečne zarade u Beogradu. Predviđena je stroga procedura da se građanin lično obraća zahtevom, pismenim ili usmenim, kada se pravi i zapisnik. Onda pravnik raspoređuje te zahteve socijalnom radniku koji kontaktira sa podnosiocem, poziva ga da dođe u Centar, obrazloži zahtev i preda neku dokumentaciju, ako je ima. Za ova sporna rešenja niko od potražilaca nije dolazio u naš Centar nego su ih vozači dovozili u džakovima. Video sam i ja neka od tih spornih rešenja. Uglavnom nije bilo izjave podnosioca zahteva, ili je bilo ali su u tim slučajevima bili tipski formulari koji su svi popunjeni na isti način. Očito da je bio veliki broj takvih rešenja, pa nisu imali vremena da navode različite razloge. Naravno, u svim takvim rešenjima pisalo je da je onima koji su dobili jednokratnu novčanu pomoć mesto prebivališta Novi Beograd, ali sam primetio da je čest slučaj da im je mesto rođenja u Bosni i Hercegovini. Inače, često se dešavalo da se regularna rešenja za isplatu jednokratne pomoći, koja se pošalju u gradsku centralu Centra za socijalni rad, vrate, jer nije ispoštovana neka procedura. Međutim, nijedno od ovih spornih rešenja nije vraćeno. Očito da nisu bili bitni procedura, propisi i zakoni, već da se to uradi što hitnije. Znamo da je to bilo vreme izbora.
Za stvarne korisnike socijalne pomoći nije bilo novca
Došao sam nezvanično do podatka da je samo za prvih 11 dana decembra, Centar u Novom Beogradu doneo rešenja o jednokratnoj pomoći po kojima je isplaćeno ukupno 26,2 miliona dinara. Većina iznosa je bila od 15.000, ali je bilo i nešto većih, do 60.000 dinara. To bi značilo otprilike, kada se ta cifra od 26,2 miliona podeli sa nekim prosečnim iznosom, bilo oko 1.200 rešenja samo za jedanaest dana.
Rekle su mi kolege iz Centra na Novom Beogradu da su kod njih dolazili stvarni korisnici, kojima su ranije pre decembra regularno priznata prava na jednokratnu novčanu pomoć, da pitaju kada će biti isplaćeni. Međutim, odgovor iz centrale Centra za socijalni rad Beograda je bio da nema više novca i da se jave od januara naredne godine. Novac je distribuiran za izbore preko centara za socijalni rad ljudima koji nisu korisnici, a nije ga bilo za one kojima je stvarno bio potreban i morali su da sačekaju.
Dešavale su se takve stvari i ranije, ali u mnogo manjem obimu. Očito da je za decembarske izbore 2023. u Beogradu to bilo neophodno i zato je rađeno tako megalomanski, što pre i u velikom broju. Ova saznanja sam tada preneo direktorki Silviji Alavanji, ali ona nije imala komentar. Mi smo imali do tada normalnu saradnju, ali ona je posle tih dešavanja u decembru prekinula sa mnom komunikaciju. Obavestio sam o svemu i ljude iz Inicijative za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti. Preko društvenih mreža sam saznao od kolega širom Srbije da su tog decembra rađena lažna rešenja o jednokratnoj novčanoj pomoći u mnogim centrima. Zanimljivo je da su gradski centri sada u štrajku, mada to mediji potpuno ignorišu“, zaključuje Dragoslav Pantić.
Advokatica Jelena Drenča iz Inicijative za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti navodi da je bilo puno svedočenja o tome da se vršila zloupotreba prava, tako što su jednokratne novčane pomoći isplaćivane mimo zakona i procedure. „Isplate su obavljane sa lokala, često i bez formalnih zahteva i rešenja. Zainteresovala sam se za to kada je Crta objavila veliko istraživanje o zloupotrebama u centrima za socijalni rad i da imaju preko 50 anonimnih svedočenja. Zbog toga sam se obratila gradskom Centru za socijalni rad u Beogradu sa zahtevom po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja da mi daju podatke koliki je ukupan iznos isplata jednokratnih novčanih pomoći u 2021, 2022. i 2023. i za svaki mesec pojedinačno, kao i broj korisnika kojima je isplaćeno i sve to za svaki od 17 opštinskih centara u Beogradu.
Došao sam nezvanično do podatka da je, samo za prvih 11 dana decembra, Centar u Novom Beogradu doneo rešenja o jednokratnoj pomoći po kojima je isplaćeno ukupno 26,2 miliona dinara
Dragoslav Pantić
Odgovorili su mi koliko su ukupno isplaćene novčane pomoći po mesecima za te tri godine. Iz tih podataka Centra za socijalni rad Beograda vidi se da je za decembar 2023. isplaćeno ukupno 96,6 miliona dinara. Taj iznos je višestruko veći od bilo kog meseca u poslednje tri godine pre toga. Inače, te isplate se za decembar zaključavaju sredinom tog meseca. To se radi zbog godišnjeg obračuna i onda se isplate za ostatak decembra isplaćuje od januara. To praktično znači da je taj iznos od 96,6 miliona, koji je višestruko veći od svakog drugog meseca u poslednje tri godine pre toga, bio obračunat samo do otprilike polovine decembra 2023. U poređenju sa decembrom iz 2022. i 2021, koji su slični, za isplate jednokratne novčane pomoći u decembru 2023, prema podacima gradskog Centra za socijalni rad, isplaćeno je trostruko više novca. Naravno bilo je mnogo više korisnika decembra 2023. nego bilo kada ranije“, objašnjava advokatica Jelena Drenča.
Tužilaštvo ignoriše prijave
Ona se obratila i gradskom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, koji je obavio sve ove isplate. Međutim, nije dobila odgovor, pa se zatim obratila Kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja. „Poverenik je uputio zahtev Sekretarijatu, ali opet nije bilo odgovora, pa je 13. marta 2025. doneo rešenje da u roku od osam dana uprava grada Beograda dostavi tražene podatke iz Sekretarijata za socijalni rad. Gradska uprava nije postupila ni po tom rešenju, pa će se voditi prekršajni postupak. Meni to sve ukazuje da postoji razlog zašto gradski Sekretarijat za socijalnu te podatke krije. To bi moglo biti zato što se njihovi podaci ne slažu sa onima koje mi je dostavio Centar za socijalni rad.
Moja je pretpostavka da se ti podaci ne slažu zato što su kroz gradski Sekretarijat za socijalnu zaštitu prošla sva rešenja o jednokratnoj novčanoj pomoći iz decembra 2023, jer su njima neka i direktno dostavljana. Zato sumnjam da je gradski Sekretarijat za socijalni rad isplatio mnogo veći iznos od onoga od 96,6 miliona dinara koji mi je dostavio gradski Centar za socijalnu zaštitu. Možda su lažna rešenja rađena u starom program Integral, koji se u to vreme još uvek koristio u gradskom Centru za socijalni rad i u tom programu je postojala mogućnost da se obrišu. U gradskom Sekretarijatu za socijalnu zaštitu ostaju podaci o svim isplatama, pa i po rešenjima kojih nema više“, navodi Jelena Drenča.
Dolazili su stvarni korisnici prava na jednokratnu novčanu pomoć da pitaju kada će biti isplaćeni. Međutim, odgovor iz centrale Centra za socijalni rad Beograda je bio da nema više novca i da se jave od januara naredne godine
Ana Lazarov je odmah tog 11. decembra 2023. policiji dostavila dokaze o 158 rešenja o lažnoj jednokratnoj novčanoj pomoć. Zatim je tek tri meseca kasnije saslušana ponovo u policiji i u Višem tužilaštvu u Beogradu. Međutim, ove institucije ništa nisu preduzele. Nisu obezbedili nijedan drugi dokaz ili tražili podatke koje bi Sekretarijat za socijalnu zaštitu u Beogradu bio obavezan da im da. Nisu saslušali nijednog svedoka. Tako policija i tužilaštvo praktično ignorišu prijavu Ane Lazarov, koju progone na njenom poslu, dok ona, kao i Pantić i Drenča, sumnja da je krađa izbora sa isplatama ljudima iz SNS-a iz fondova namenjenih socijalno najugroženijima bila rasprostranjena ne samo u Beogradu nego širom Srbije. Sve to govori da takva organizacija po centrima za socijalni rad, ćutanje Sekretarijata za socijalnu zaštitu Beograda i ignorisanje tužilaštva i policije nisu mogući bez ljudi iz vrha vlasti, koji mogu na sve te institucije da utiču.
