Za sada je 14 ljudi među kojima i šestogodišnje dete životom platilo činjenicu da se u „Srbiji gradi kao nikad u njenoj istoriji“, ali na veoma čudan način – projekti se realizuju bez ikakve transparentnosti, ne postoji kontrola ni ugovaranja ni trošenja novca, za izvođače radova se biraju firme bliske vlasti nezavisno od toga da li su stručne ili ne, a nadzor nad radovima je davno zaboravljena kategorija. Nestručnost, stranačka podobnost i izbor projekata u koje pojedinci mogu da ugrade, jednom je morala da dođe na naplatu, ali malo ko je očekivao da će cena biti baš toliko visoka.
Nadstrešnica koja se u Novom Sadu srušila na ljude deo je stanične zgrade koja je renovirana između 2021. i 2022. godine i svečano otvorena pred izbore u prisustvu Aleksandra Vučića. Nekoliko meseci kasnije ponovo je počela da se renovira bez ikakvog objašnjenja i novo svečano otvaranje upriličeno je petog jula ove godine. Imajući u vidu nelogičnost da je popravka rađena tako brzo nakon završenih radova, Portal 021 je tada zatražio od Ministarstva saobraćaja i JP „Infrastruktura Železnice Srbije“ da im dostave ugovore i fakture u vezi sa ovim poslom. Umesto dokumentacije, stigao je odgovor da se tako nešto ne bi svidelo njihovim kineskim partnerima, konzorcijumu CRIC&CCCC, jer nisu saglasni da se „bilo koji podaci iz ugovora i u vezi sa ugovorom dostavljaju trećim licima pre završetka projekta, odnosno pre dobijanja potvrde o dobro urađenom poslu“. Radi se o kršenju svih postojećih zakona ove zemlje jer ne postoji osnov da se javnosti uskrati takav podatak ukoliko se ne radi o državnoj tajni, a rekonstrukcija stanice nije dobila taj status. Javnost, na žalost, jeste dobila potvrdu da to nije bio dobro urađen posao, iako se ministar građevinarstva Goran Vesić pre samo tri meseca hvalio da je „rekonstrukcija završena pre roka i da je u radove uloženo 65 miliona evra, a samo u zgradu i perone 16 miliona evra“.
Nadstrešica koja se u Novom Sadu srušila na ljude deo je stanične zgrade koja je renovirana između 2021. i 2022. godine i svečano otvorena pred izbore u prisustvu Aleksandra Vučića. Nekoliko meseci kasnije ponovo je počela da se renovira bez ikakvog objašnjenja
Za arhitektu Slobodana Maldinija je urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu znak nebrige i nemara prilikom gradnje i greška za koju će nakon istrage neko sigurno odgovarati. „Ovo znači prvo da je loš projekat, da je možda dobar projekat ali je loše izveden, da je možda dobro izvedeno a da je bio loš nadzor nad svim tim, možda da je bio dobar nadzor a da je na kraju zaključak tog nadzora bio pogrešan. Svakako, neko je u tom lancu veoma pogrešio i videćemo, istraga će sigurno da pokaže o čemu se radi. Da li je loš projekat, da li je loš izvođač, ili je nešto treće, može da bude i neka viša sila u šta sumnjam“, rekao je Maldini za N1 i dodao:
„Neverovatno je tako nešto da se desi u 21. veku, kada imamo mehanizaciju, kada imamo sve elemente – imamo standardizaciju materijala, gradnje, svega toga. To je prosto neverovatno. Znamo da se dešavaju slučajevi rušenja mostova, ali to se zna zbog čega se desilo – da li je zbog korozije, da li je zbog više sile, zemljotresa i tako dalje. U ovom slučaju ne znamo još uvek, vrlo je rano da dajemo nekakve preliminarne zaključke, ali moguće je i da je ljudski faktor. Ako je ljudski faktor, onda smo stvarno, stvarno na ivici nepoverenja u institucije ovde u Srbiji“.
Na žalost, pre nego što je istraga uopšte otpočela, premijer Miloš Vučević je opravdanje potražio u činjenici da je zgrada rađena pre 60 godina, što bi valjda trebalo da znači da je odgovornost na režimu Josipa Broza, zaboravivši i da su piramide sagrađene pre 2.900 godina, a da se još uvek ni na koga nisu srušile. Ipak je dodao: „Bez obzira što se radi o objektu koji je sagrađena 1964. godine, insistiraćemo da se pronađu odgovorni i da odgovaraju oni koji su morali da vode računa o stanju konstrukcije“. I ta sramna izjava je ipak zvučala malo bolje od one koja je došla od Vesića nakon pitanja da li će podneti ostavku: „Ovaj deo stanice nije rekonstruisan i to možete da vidite iz građevinske dozvole“.
Ipak, u javnosti kruže fotografije i snimci na kojima se vidi da se upravo oko nadstrešnice izvode radovi.
Iz ugla stručnjaka problem izgleda malo drugačije. Građevinski inženjer Aleksandar Opsenica izjavio je FoNetu da „s obzirom na to koliko se gradi u Srbiji i šta se sve gradi, uz ovaj broj incidenata Bog nas sve veme gleda“ i dodao da postoje četiri osnovna koraka i procedure i da je u svakom od njih neko mogao da napravi grešku koja je na kraju dovela do rušenja nadstrešnice. Takođe da bi čitav proces morao da se isprati: od javne nabavke, preko toga ko je napravio projekat, ko ga je naručio, kako su određeni projektanti, izvođači i nadzor, kako se to kontroliše u međuvremenu, kako se izdaje upotrebna dozvola, kako se otvara i stavlja u funkciju takav poduhvat.
Čitav proces je morao da se isprati: od javne nabavke, preko toga ko je napravio projekat, ko ga je naručio, kako su određeni projektanti, izvođači i nadzor, kako se to kontroliše u međuvremenu, kako se izdaje upotrebna dozvola, kako se otvara i stavlja u funkciju takav poduhvat
„Ovo je znak, kao što je znak bio i ‘Ribnikar’ i šta smo nakon toga promenili – ništa. A spisak onoga šta bi trebalo da uradimo kako se ovakve nesreće ne bi ponavljale je neograničen i instant rešenja ne postoje“, zaključio je Opsenica.
Ne samo da ne postoje instant rešenja, nego ne postoji ni nešto što se zove reakcija na upozorenje. Predsednik novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana i poslanik u pokrajinskoj skupštini Radivoje Jovović je potvrdio da su građani primetili napukline na staničnoj zgradi i da su o tome bili obaveštene nadležne institucije, ali da niko nije učinio ništa.
„Apsolutno je neshvatljivo da se ovako nešto desi“, rekao je i dodao da ovo nije trenutak da se igramo sa sudbinama ljudi i ljudskim bolom, već trenutak u kom službe moraju da urade svoj posao i da svi pomognu ljudima.
Naravno, sa tim se slaže i redakcija Radara. Žrtve i njihove porodice su u ovom trenutku najvažnije, a dan posle je na svima nama da razmislimo šta svako od nas može da uradi da se ovako nešto više nikada ne dogodi.
