Prošlo je mesec dana od kako su studenti Fakulteta primenjenih umetnosti, Oslobođeni SKC i inicijativa Za slobodnu Palestinu uputili zahteve upravi Doma omladine Beograda povodom najave i odlaganja festivala Dani izraelskog filma. Do danas ni jedan od zahteva nije ispunjen, niti je uprava ove javne ustanove kulture odgovorila na dopise upućene na zvanične e-mail adrese.
Sve ove okolnosti nas dovode u situaciju da se zapitamo čiji je u stvari Dom omladine Beograda, kome pripada ova institucija? Ko odlučuje o programima, da li je omladina uključena u rad i procese odlučivanja?
Dom omladine bez omladine
Odluku o osnivanju Doma omladine Beograda je doneo Gradski komitet Savez omladine Beograda 29. juna 1964. godine sa zadatkom da zadovoljava potrebe omladine Beograda u kulturnom, zabavno i društveno-političkom životu. Dom počinje sa radom 18. oktobra iste godine, otvaranjem izložbe povodom proslave dana oslobođenja Beograda, a redovni programi Omladinskog univerziteta 2. decembra. Time je omladina Beograda formalno dobila prostor za svoje aktivnosti, ali nažalost danas je od omladine u Domu, ostalo samo reč u imenu.
Istorija DOB-a je obeležena tenzijama i rasprava između gradskih vlasti, zaposlenih u domu i omladinskih organizacija, a svi ti procesi su vodili ka otuđivanju DOB-a od omladine kroz oduzimanje upravljačkih prava i mogućnosti odlučivanja. Danas je program ove institucije u najvećoj meri komercijalnog karaktera i malo se razlikuje od bilo kog drugog kulturnog centra, a veliko je pitanje koliko su ovi programi namenjeni omladini i da li su uopšte dostupni većini mladih.
Danas je program DOB-a u najvećoj meri komercijalnog karaktera i malo se razlikuje od bilo kog drugog kulturnog centra, a pitanje je i koliko su programi namenjeni omladini i da li su uopšte dostupni većini mladih
U finansiraju izgradnje Doma omladine učestvovali su: Skupština grada Beograda, Stalna konferencija gradova i opština, Svezna konferencija Saveza omladine Jugoslavije i Gradski komitet Saveza omladine Beograda. Pravo korišćenja društvene svojine upisano je 1969. godine na korisnika GK SO Beograda, da bi zatim 1974. to pravo bilo preneto na Grad Beograd. Dalje otuđivanje imovine od omladinske organizacije je sprovedeno 1984. kada je poslovni prostor DOB-a Izvršni savet Skupštine grada Beograda preneo na korišćenje i raspolaganje Poslovnom prostoru Grada Beograda, a deo zgrade od prizemlja do petog sprata Gradskoj konferenciji Saveza socijalističke omladine Beograda. Do finalnog i potpunog oduzimanja imovinskih i osnivačkih prava dolazi 1993. kada je Skupština grada Beograda preuzela ulogu od osnivača od Omladinskog saveta (naslednice Saveza socijalističke omladine).
Već tokom sedamdesetih godina Dom je bio u problemu jer je usled nedovoljnog finasiranja sa jedne strane morao da ide ka komercijalizaciji sadržaja, dok je sa druge strane bio kritikovan od strane omladinskih organitacija zbog programa koji su nedostupni radničkoj omaladini i tražilo se više prostora za amatersko stvaralaštvo i mlade stvaraoce. Osamdesete su bile najburniji period sa stalnim sukobima između omladinskih organizacija i rukovodstva usled nezadovoljstva načinom upravljanja, programima, kao i kadrovskom politikom. Zbog komercijalizacije programa Savez omladine je tražio da se mandat urednicima programa ograniči na dve godine, sa mogućnošću još jednog izbora na poziciju. Nezadovoljstvo je bilo toliko da je 1983. Predsedništvo GK SSO Beograda pokrenulo inicijativu za ukidanje Doma omladine. Politika (25.10.1983.) o tome izveštava: „Sve što se od omladinskog rukovodstva može čuti o Domu omladine zvuči zaista loše: ustanova živi od stare slave, nema novih ideja i poduhvata, zaposlenih je više nego što treba, mnogi urednici malo ili uopšte ne rade, dok je spoljna saradnja velika, kadrovi se ne podmlađuju, gubi se kontakt sa mladom generacijom i njenim senzibilitetom, ne podstiče se stvaralaštvo omladine…“ Ovaj spor je završen kompromisnim rešenjem i povučena je inicijativa za ukidanje Doma.
Smanjivan uticaj
Iako u narednim godinama ne dolazi do većih promena, očigledno je da je omladina mogla da ima određeni uticaj na rad ove institucije. Taj uticaj je sistematski smanjivan od osnivanja pa sve do devedesetih, usled transformacije društva nakon raspada Jugoslavije, on potpuno oduzet prenošenjem svih prava na Grad Beograd. Nije oduzet samo glas omladine u Domu omladine, već je izbrisana i istorija ove institucije na čijoj se zvaničnoj internet stranici ne mogu pronaći podaci o istoriji Doma i organizaciji koja je osnovala ovu instituciciju.
Ne mogu se na stranicama Doma omladine naći ni druge informacije od javnog značaja, kao recimo Statut, izveštaje o radu i poslovanju. Poslednji izveštaj o radu je objavljen 2012, a tender 2020. godine, a na sajtu APR-a nije objavljen ni jedan finansijski izveštaj. Izgleda da su svi problemi sedamdesetih i osamdesetih godina i dalje prisutni, samo omladina dugo nije imala snage da kaže da ne želi takve institucije, već da želi institucije koje rade transparentno u interesu svojih građana. Od rekonstrukcije koja je delimično finasirana američkom donacijom od 1,1 milion dolara i koja je završena 2011. godine rad Doma je dodatno komercijalizovan i otuđen od omladine. Zanimljivo je i da je na prvom spratu u oktobru 2006. godine otovoren Američki kutak, a da je nakon rekonstrucije velika sala promenila naziv u sala „Amerikana“.
Osim istorije DOB-a, na Internet stranicama institucije se ne mogu naći ni druge informacije od javnog značaja, kao recimo Statut, izveštaje o radu i poslovanju. Poslednji izveštaj o radu je objavljen 2012, a tender 2020. godine, a na sajtu APR-a nije objavljen ni jedan finansijski izveštaj
Objava o održavanju festivala Dani izraelskog filma u organizaciji Doma omladine u saradnji sa ambasadom Izraela u toku genocida i zločina nad palesticima u okupiranoj Palestini, samo je dodatno produbila ogorčenost prema radu ove ustanove. Ne smemo da dopustimo da ovakvi postupci prođu neopaženo i zbog toga je od odgovorne ustanove zahtevano javno oglašavanje, zvanično otkazivanje festivala umesto prećutnog uklanjanja, prekid svake saradnje sa izraelskom ambasadom, objavljivanje dokumentacije o događaju i objašnjenje kako je do zakazivanja istog uopšte došlo. Podsećamo da od svih javnih ustanova kulture zahtevamo da ne sarađuju sa bilo kakvim entitetima koji posredno ili neposredno imaju veze sa genocidnim režimom u Izraelu i da javno iskažu solidarnost i podrže narod Palestine u svojoj borbi za oslobođenje od kolonizacije.
Sporna izložba
Pored toga treba spomenuti i otkazivanja tradicionalne izložbe malih crteža i plastike studenata Fakulteta likovnih umestnosti od kojih je traženo da na izložbi ne bude „blokadnog“ sadržaja, nakon čega je plenum studenata FLU izglasao da studenti neće učestvovati na takvoj izložbi. Dom omladine ne samo da ne služi svojoj osnovnoj svrsi – da zadovolji potrebe omladine, već direktno cenzuriše njihovo stvaralaštvo i potrebu za izražavanjem i borbom. Uz sve to, za ovih osam meseci protesta i sedam meseci blokada falkulteta, uprava i zaposleni Doma omladine ni na jedan način nisu izrazili solidarnost sa svojom navodno glavnom publikom – mladima, koji su glavna snaga ovog talasa borbe za bolje i pravednije društvo.
Otkazana je i tradicionalna izložbe malih crteža i plastike studenata FLU od kojih je traženo da na izložbi ne bude „blokadnog“ sadržaja, nakon čega je plenum studenata tog fakulteta izglasao da studenti neće učestvovati na takvoj izložbi
Dugo već omladina nema ništa sa ovim centrom kulture koji joj sa pravom pripada i koji treba da vrati pod svoje okrilje. Potrebno je pronaći mehanizme da se omladina uključi u procese odlučivanja kroz uvođenje dikretno demokratskih procedura i možda je pravo vreme da se realizuje ideje sa početka osamdesetih o ograničenom mandatu urednika programa. Dom omladine treba da bude institucija u kojoj će mladi kreirati programe za mlade. Institucija u kojoj će mladi sticati svoja radna iskustva. Insitucija koja će biti finasirana javnim sredstvima i raditi u interesu građana Srbije i Beograda.
Ne dozvoljavamo da se normalizuje društvo u kojem se javne institucije, pa tako i javne ustanove kulture poput ove, koriste za lične interese pojedinaca, političkih elita i moćnika. Ne prihvatamo da uprava i zaposleni jedne javne institucije ne odgovaraju na zahteve građana, da ne odgovaraju na dopise više od mesec dana, da ne objavljuju izveštaje o radu, da ne znamo na koji način se odlučuje o poslovanju i programima. Zato i dalje stojimo uz zahteve koje smo objavili pre mesec dana, i dodatno tražimo da se smeni kompletna uprava Doma omladine i svi urednici programa.
Verujemo da je moguće izgraditi bolje i pravednije društvo Srbije. U tom društvu institucije kulture služe svojim građanima i u tom društvu omladina odlučuje o svom Domu kulture. Takvu viziju nam niko ne može uzeti i zato nastavljamo svoju borbu odlučno, istrajno i maratonski.
