Voleo bih da sam bio svedok zbivanjima u sedamdesetim, da sam upoznao “ decu cveća“ , da sam učestvovao npr. u pobuni studenata BG Univerziteta o čemu sam slušao od roditelja. Da sam mogao, kao oni, da bezbedno putujem autostopom po celoj Evropi sa Yu pasošem, da se osećam slobodan, kosmopolitski, kao deo naprednog sveta. Moji pusti snovi…a možda moja deca jednom ostvare bar nešto o čemu sanjam?
Ta deca cveća danas vodi Ameriku.To je bila mladost ludost .Verovali ili ne većana te omladine danas živi u Indiji,da i mene je to iznenadilo ali to je istina,oni su na jugu Indije .
Sada može da se putuje po celom svetu sa pasošem Republike Srbije. Dok je sa YU pasošem bio doživljaj ako uspeš da odeš do Trsta i Soluna. Ko je putovao do Japana, Zanzibara i Brazila 60-ih i 70-ih? Na prstima jedne ruke
Apatride otvori instagram, on te demantuje, slike sa egzotičnih putovanja su česte i moguće, kako kod tvojih poznanika, tako i kod tvojih kolega, komšija… ne pričamo o poznatim ličnostima. Do pre par godina se letovalo u Grčku i Crnu Goru, sada je to Dubai, Portugal, Italija, Španija, Kipar, Egipat, Tunis, Turska i tako dalje, od skupih do jeftinih destinacija sve je dostupnije nego pre
Uvek se putuje koliko se ima novca ili zelje Avanturizam tada nije bio toliko mediski propracen kao sada ,tj nije bilo interneta.Sada svaka budala uzme go pro i slika.Licno sam znao coveka kiji bio rodjen pre 2 svetskog rata i obisao i te zemlje koje ti pominjes i to putjuci tertnim vagonima.Umro je u Brazilu.Nije imao go pro i zato o njemu niko nista ne zna ,ali je imao pasos SFRJ i mogao je svuda
Teško im je da prihvate da žena ne mora ništa što neće, da pogotovo ne mora da bude majka ili domaćica…
Ako prihvate ostaće bez sluškinja pa će morati siroti da sami brinu o sebi a onda ide ona čuvena: Ako ja moram sam šta ćeš mi onda ti!
Nedostaje karika u lancu koja povezuje a to je ljubav. Interes je kao vrednost današnjice stavljen ispred svega.
Romantika je postala patetika, iskrenost je postala slabost koja se posebno zloupotrebljava.
Naravno da u ovom poremećenom sistemu vrednosti nema ravnoteže jer društvo u kojem danas živimo ne želi da saoseća niti da voli niti da deli dušom sve pa i obaveze porodične. Muškarac koji nije u okovima patrijarhata je slabić i papučar… kaže ko? Upravo oni na koje mislim na samom početku komentara.
Najgore od svega je što smo dozvolili da nam „politička volja“ postojanje ili nedostatak iste kroji sudbinu.
Jednostavan je odgovor,u ,njihove zemlje dolaze mladi i sposobni sa fakultetima i oni sebe vide kao gubitnike i onda posežu za nacionalizmu jer misle da je tu njihov spas.
Lako je, konzervativizam podilazi mladim muškarcima jer im govori kako su oni carevi a žene niža bića koja treba da im služe i to im se mnogo više sviđa od priče o ravnopravnosti.
Bas me zanima gde je to profesorka sociologije primetila kroz svoj rad a i inace u danasnje vreme da su devojke zbunjene i nemaju samopouzdanja? Inace,one su uvek zrelije od decaka istih godina ,bile i bice. Gledam stalno kako se ponasaju ,muskarci su ti koji su zbunjeni i povlace se pred danasnjim devojkama i zenama jer one nastupaju kao muskarci. I onda,kada se sve debelo poremeti,nastane stanje gde se ne zna ko je ko i koju ulogu ima.
Ili zato sto su milenijalci toliko liberalni da je sve najnenormalnije normalizovano, a sad se vraca pravo na zdrav razum.
Zamisli, normalizovalo ljudska prava, svasta.
Gde je ljudsko pravo da ljudi imaju vodu i jedan obrok dnevno?
Voleo bih da sam bio svedok zbivanjima u sedamdesetim, da sam upoznao “ decu cveća“ , da sam učestvovao npr. u pobuni studenata BG Univerziteta o čemu sam slušao od roditelja. Da sam mogao, kao oni, da bezbedno putujem autostopom po celoj Evropi sa Yu pasošem, da se osećam slobodan, kosmopolitski, kao deo naprednog sveta. Moji pusti snovi…a možda moja deca jednom ostvare bar nešto o čemu sanjam?
Ta deca cveća danas vodi Ameriku.To je bila mladost ludost .Verovali ili ne većana te omladine danas živi u Indiji,da i mene je to iznenadilo ali to je istina,oni su na jugu Indije .
Sada može da se putuje po celom svetu sa pasošem Republike Srbije. Dok je sa YU pasošem bio doživljaj ako uspeš da odeš do Trsta i Soluna. Ko je putovao do Japana, Zanzibara i Brazila 60-ih i 70-ih? Na prstima jedne ruke
Kao i danas, ko jos putuje u Japan ili na Bali, mozda 1 promil stanovnistva.
Apatride otvori instagram, on te demantuje, slike sa egzotičnih putovanja su česte i moguće, kako kod tvojih poznanika, tako i kod tvojih kolega, komšija… ne pričamo o poznatim ličnostima. Do pre par godina se letovalo u Grčku i Crnu Goru, sada je to Dubai, Portugal, Italija, Španija, Kipar, Egipat, Tunis, Turska i tako dalje, od skupih do jeftinih destinacija sve je dostupnije nego pre
Uvek se putuje koliko se ima novca ili zelje Avanturizam tada nije bio toliko mediski propracen kao sada ,tj nije bilo interneta.Sada svaka budala uzme go pro i slika.Licno sam znao coveka kiji bio rodjen pre 2 svetskog rata i obisao i te zemlje koje ti pominjes i to putjuci tertnim vagonima.Umro je u Brazilu.Nije imao go pro i zato o njemu niko nista ne zna ,ali je imao pasos SFRJ i mogao je svuda
Teško im je da prihvate da žena ne mora ništa što neće, da pogotovo ne mora da bude majka ili domaćica…
Ako prihvate ostaće bez sluškinja pa će morati siroti da sami brinu o sebi a onda ide ona čuvena: Ako ja moram sam šta ćeš mi onda ti!
Nedostaje karika u lancu koja povezuje a to je ljubav. Interes je kao vrednost današnjice stavljen ispred svega.
Romantika je postala patetika, iskrenost je postala slabost koja se posebno zloupotrebljava.
Naravno da u ovom poremećenom sistemu vrednosti nema ravnoteže jer društvo u kojem danas živimo ne želi da saoseća niti da voli niti da deli dušom sve pa i obaveze porodične. Muškarac koji nije u okovima patrijarhata je slabić i papučar… kaže ko? Upravo oni na koje mislim na samom početku komentara.
Najgore od svega je što smo dozvolili da nam „politička volja“ postojanje ili nedostatak iste kroji sudbinu.
Jednostavan je odgovor,u ,njihove zemlje dolaze mladi i sposobni sa fakultetima i oni sebe vide kao gubitnike i onda posežu za nacionalizmu jer misle da je tu njihov spas.
Lako je, konzervativizam podilazi mladim muškarcima jer im govori kako su oni carevi a žene niža bića koja treba da im služe i to im se mnogo više sviđa od priče o ravnopravnosti.
Bas me zanima gde je to profesorka sociologije primetila kroz svoj rad a i inace u danasnje vreme da su devojke zbunjene i nemaju samopouzdanja? Inace,one su uvek zrelije od decaka istih godina ,bile i bice. Gledam stalno kako se ponasaju ,muskarci su ti koji su zbunjeni i povlace se pred danasnjim devojkama i zenama jer one nastupaju kao muskarci. I onda,kada se sve debelo poremeti,nastane stanje gde se ne zna ko je ko i koju ulogu ima.