„Ti si gubitnik. Mi smo pobednici. Ti si prošlost. Mi smo budućnost. Misliš da možeš da nas pobediš? Raspiši izbore, kukavice“. Tako je glasila jedna od poruka niških studenata u blokadi predsedniku Srbije i najmoćnijem članu Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, krajem prošle sedmice, kada se u ovom gradu održavao trodnevni naprednjački skup, pretenciozno nazvan „Svenarodnim saborom“. Kada je u okviru Sabora, na Trgu kralja Milana, Vučić govorio, samo nekoliko stotina metara dalje studenti i građani su na Trgu kralja Aleksandra, iz kontre, organizovali protest „Izbori(mo) se“, zahtevajući hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Dva paralelna skupa, od kojih je onaj naprednjački zvanično obezbeđivala Žandarmerija, a studentski, dobrovoljno, ratni veterani i bajkeri, ličila su, kako je neko rekao, verovatno preterujući, na paralelne univerzume, ali su svakako dobro ilustrovala duboku podeljenost među građanima. Mada nisu retke ocene da su oba događaja belodano pokazala da rejting nenadležne predmetne institucije, kako predsednika vole da nazivaju „zgubidani koji ne žele da uče“, nije više onaj stari, kao i da je ovaj grad za naprednjake izgubljen, ima i procena da je još jasnije da će se „institucija“ i noktima držati za vlast.
„Nikada im nećemo dati Srbiju!“, otvoreno je poručio Vučić političkim protivnicima, posebno onima iz sfere obrazovanja koji mu mesecima prave problem. Pritom je i demonstrirao ličnu moć, presuđujući da „nema više“ studentskih zahteva, a da će izbori biti raspisani „kada nadležne institucije donesu odluku, a ne kada ih nenadležni traže“. Prilično slavodobitno je kazao da je i onima koji blokiraju Srbiju „konačno postao nadležan“, prenebregavajući ustavnu odredbu da predsednik države može da raspiše parlamentarne izbore samo na obrazloženi predlog Vlade. Onima koji ih traže imao je poručiti da će na njima „izgubiti sa mnogo većom razlikom nego prošli put“.
Prema priznanju ministra Dačića, u Niš je 17. maja ušlo oko 900 autobusa koji su, po rečima očevidaca, bili poluprazni. Njihov dolazak pratile su priče o dnevnicama do 100 evra, kao i pritiscima da se skupu prisustvuje, posebno na zaposlene u javnom sektoru i socijalno ugrožene
Ponovio je udarnu tezu vlasti da je u Srbiji na delu obojena revolucija, u koju su uložene „milijarde evra“, ali da je on uspeo da je pobedi. Otpor takvoj revoluciji „svuda i na svakom mestu“ počeo je 21. marta, kada je u Nišu organizovan protest povodom najavljenog dolaska najviših funkcionera SNS na stranačku tribinu, na kojem su izbili neredi, lokalni naprednjaci zasuti jajima i više njih povređeno. Niš je sada postao „novi slobodan grad“, a uskoro će biti „oslobođena“ i cela Srbija, poručio je, ne precizirajući šta podrazumeva pod „slobodom“. Nišlijama je obećao besplatne udžbenike, besplatan javni prevoz, najmodernije porodilište u Srbiji i brzu prugu do Beograda, nakon što se pohvalio da su od dolaska naprednjaka na vlast već dobili deset novih fabrika, novi UKC, Tehničko-tehnološki park ili auto-put, u čemu je „lično učestvovao“.
„Rekli su nam da ne smemo da dođemo u Niš, a mi smo ovde napravili najveći skup ikada!“, kazao je, aludirajući na poruku koju su mu studenti u blokadi poslali pred Sabor: „Ne dolazi, nisi dobrodošao.“
Iako je ustvrdio da „pruža ruku“ političkim protivnicima, i „uvek je spreman da razgovara“, te sa razumevanjem konstatovao da su „studente zavele društvene mreže i profesori“, nije zaboravio da kaže da je „na njihovim skupovima sve manje, a na našim sve više ljudi“. Studenti u blokadi „za dva sata trče do Brisela, za 12 i po minuta biciklima stižu do Strazbura i opanjkavaju sopstvenu zemlju“ u institucijama Evropske unije. Demonstracije u Nišu predvode „ljudi koji se zalažu za nezavisno Kosovo i ukidanje Republike Srpske“. Univerzitetski profesori koji podržavaju studentske blokade „neće dobiti prebijenog dinara“ sve dok ne počnu da rade, bezmalo je zapenio od besa.
„A za vas koji ste nam decu uvlačili u prljave političke igre imam poruku – vuk je zimu preživeo, ali je dobro zapamtio ko je Srbiju hteo da ruši. Sledi vaša odgovornost za uništavanje Srbije. To što ste uništavali decu, škole, vrtiće i fakultete vam nećemo oprostiti“, glasio je krešendo.
Video-snimci su zabeležili kako učesnici sa skupa kućama odnose plastične stolice, džakove sa sendvičima ili pakovanja vode
Ovakvo, verbalno podizanje tenzije pratili su fizički napadi redara SNS i učesnika Svenarodnog sabora na građane, studente i novinare, koji su kazali da se to događalo i u prisustvu policije, koja napadače nije ni legitimisala ni privodila. Fizički su napadnuti i vređani povicima „ustaše“ novinarka i snimatelj Televizije Nova S Ivana i Dejan Marković, kao i novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović. Fizičke napade doživeli su i student Filozofskog fakulteta Ognjen Ranđelović, pošto je snimao park za svoj autorski film, i student sa invaliditetom Elektronskog fakulteta, nakon što je glasno komentarisao: „Vučiću, narod ti je gladan“. Nišlija Boris Gerov zadobio je više udaraca zbog transparenta na kojem su Vučić i saradnici iza rešetaka, a Dušan Ilić je zasut jajima jer je trubio sa svoje terase. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kratko je zaključio da 17. maja „nije bilo većih incidenata“, dodajući da je Sabor bio prijavljen policiji, a studentski skup nije.
U širem centru grada mogle su se videti grupe „kapuljaša“ u crnom, i crni automobili sa „neniškim“ tablicama. Sam Trg je pretvoren u klasičan „Ćacilend“, sa metalnim ogradama, belim čadorima, štandovima sa ćevapima, pljeskavicama i sendvičima, razbacanim balama flaša sa vodom i zabranom ulaska za „nećacije“ i kritičke medije. Vlast i tabloidi su, kako običaj nalaže, višestruko uvećavali broj učesnika, pa je Vučić video njih „na desetine hiljada“, a Informer čak više od 100.000. Arhiv javnih skupova je procenio da ih je u vreme Vučićevog govora bilo oko 21.000.
Prema priznanju ministra Dačića, u Niš je 17. maja ušlo oko 900 autobusa koji su, po rečima očevidaca, bili poluprazni. Njihov dolazak pratile su priče o dnevnicama koje su navodno dostizale 100 evra, kao i pritiscima da se skupu prisustvuje, posebno na zaposlene u javnom sektoru i socijalno ugrožene. Odlazak učesnika sa skupa zabeležili su video-snimci na kojima oni kućama odnose plastične stolice, džakove sa sendvičima ili pakovanja vode. Takve opore priče i slike možda bi mogle biti odgovor na pitanje beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, postavljeno nakon niškog sabora: „Ko je uopšte taj Svenarod?“
I mada se na studentskom skupu mogao videti transparent „Ovde bi i Gandi uzeo motku“, a raspoloženje u delu javnosti sugerisalo da bi se mogao ponoviti desant jajima od 21. marta, sve je proteklo „mirno i dostojanstveno“, kako su studenti i apelovali. Njihov protest, koji je obeležio svečani doček kolega koji su trčali i pešačili do Brisela, bio je pun energije, a bez incidenata. Nije služena hrana i nakon skupa trg je očišćen.
U Nišu su se videla dva lica Srbije, koja su gotovo organski podeljena – po toku misli, rezonovanju, stavu, sistemu vrednosti ili energiji. Ta dva sveta izgledaju nepomirljivo, ali je takva podela veštačka i služi za potrebe autoritarnog vladara
Natalija Jovanović
„U Nišu su se 17. maja zaista videla dva lica Niša i Srbije, koja su gotovo organski podeljena – po toku misli, rezonovanju, stavu, sistemu vrednosti ili energiji. Sve što je neprihvatljivo za jednu grupu, za drugu je poželjno. Ta dva sveta izgledaju nepomirljivo, ali je takva podela veštačka i služi za dnevnopolitičke potrebe autoritarnog vladara. Za takve vladare je tipično da građane dele na podanike i neposlušne, a svoju vlast zasnivaju na modelu ’zavadi pa vladaj‘“, kaže dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović, inače sociološkinja.
Jovanović ocenjuje da su studenti na protestu „Izbori(mo) se“ još jednom pokazali da su najodgovorniji deo društva. Oni su već pobednici, u moralnom smislu, dodaje.
„Sabor je, pak, bio ne samo šarada kiča i prostakluka već i jasan pokazatelj da je energija Vučićevih podržavalaca sve slabija i skoro da ne postoji, a da su laži ograničenog dometa. Iako je najavljivan kao trodnevni, sveo se na događaj od par sati 17. maja. Videlo se, takođe, da je politički turizam, odnosno trpanje u autobuse ’njegovog‘ naroda, koji on ucenjuje i plaća kako bi mu pumpali ego, završio svoju misiju“, kaže ona.
Prema njenim rečima, skup je ukazao i na duboku društvenu krizu, te da je vlast izgubila većinsku podršku i legitimitet, a narod izgubio strah. Logičan izlaz iz krize bili bi izbori, ako ne letos, a ono na jesen. Nije sigurna da bi Vučić priznao potencijalni izborni poraz, ali „ni Milošević to nije želeo, pa je morao“.
„Ne isključujem mogućnost da on u takvoj situaciji pribegne nasilju jer od čoveka koji gubi vezu sa realnošću možemo svašta da očekujemo. Ali, ako on ne vidi stvarnost, ili nije u stanju da se sa njom suoči, tu stvarnost vidimo mi. U cara Trojana su kozje uši. Narod već jasno pokazuje da ne prihvata autoritarni sistem koji istinski podržavaju još samo tabloidi koje uređuje taj, jedan čovek“, kaže Jovanović.
Izvesno je da će upravo Vučić odlučivati kako će sići sa vlasti, što će u jednom trenutku morati da se dogodi, a takav trenutak se bliži. Uprkos tome što je studentski pokret, po svoj prilici, spreman da mu pomogne da ni tada ne bude „kukavica“, takva njegova „nadležnost“ mogla bi biti naš novi, veliki problem.
