Neuspeli plan izazivanja sukoba širih razmera u centru Beograda sa ciljem uvođenja vanrednog stanja 15. marta primorao je režim ne samo da zadrži paravojni kamp u dvorskom parku kao materijalni dokaz projektovane provokacije, već i da nastavi frenetičnu čistku u bezbednosnom aparatu. Pored hitrog penzionisanja dva generala Vojske Srbije, saznaje Radar iz pouzdanih izvora, zbog uočene važnosti delovanja veteranskih organizacija intenzivno se radi na pokušajima uspostavljanja kontrole nad ovim udruženjima, ili njihovom razbijanju.
Veterani na udaru
Po takozvanoj defanzivnoj analizi događanja od 15. marta kao posebno problematično apostrofirano je delovanje organizovane grupe veterana, među kojima se posebno istakla ona koju predvode bivši pripadnici 63. padobranske brigade iz Niša.
Kako saznaje Radar, general Nenad Zonić, dugogodišnji komandant 63. padobranske brigade, predao je dužnost svom zameniku pukovniku Aleksandru Stuparu, poslednje nedelje marta, bez ikakve formalne ceremonije ili ispraćaja. Na sajtu Vojske Srbije o tome nema nikakve informacije, a sve što se može videti je biografija novog komandanta.
Brigadni general Nenad Zonić, dugogodišnji komandant ove jedinice, poslednje nedelje marta predao je dužnost svom zameniku, pukovniku Aleksandru Stuparu, bez ikakve formalne ceremonije ili ispraćaja. Za penzionisanje se priprema i komandant kopnene vojske general potpukovnik Milorad Simović
Prema saznanjima Radara, Zonić se trenutno nalazi „na raspolaganju“, pre nego što bude i formalno penzionisan. Pouzdani izvori svedoče da je delovanje veterana 63. padobranske brigade i njihovo vidljivo organizovanje na strani naroda, bilo primećeno još na velikom studentskom mitingu na Slaviji decembra prošle godine. U jednom od veoma retkih intervjua i to za jedan provladin dnevnik, a svega nekoliko dana posle skupa na Slaviji, general Zonić, iskusni specijalac i ratnik, nije pominjao penzionisanje, ali je zato eksplicitno upitan o saradnji jedinice sa veteranima i rezervnim sastavom:
„Rezervisti i veterani 63. padobranske brigade su važan deo njene strukture i bitan element u održavanju i razvijanju tradicija jedinice. Uloga rezervnog sastava i veterana nije izgubila na značaju. Rezervni sastav je i dalje integrisan u planu odbrane. Oni redovno učestvuju u bitnijim aktivnostima i vežbama koje realizuje jedinica, gde su dokazali da poseduju visok nivo obučenosti i osposobljenosti. Veterani brigade su dokazani čuvari njenih tradicija.“
Izvori Radara svedoče i da u državnom vrhu nije najbolje primljena tišina kojom je general Zonić ispratio ideju vrha vlasti o prijemu u specijalne jedinice ljudi iz civilstva. Tenzije su narasle dodatno posle skupova u Kragujevcu i Nišu, gde je takođe bilo primetno prisustvo organizovane grupe veterana 63. brigade.
Kada je reč o njihovom delovanju na mitingu u Beogradu, jedan od istaknutih bivših pripadnika ove jedinice kaže da su on i njegovi saborci dali sve od sebe da u tom prostoru između Skupštine i Predsedništva zaštite ljude i institucije „od onih koji ne poštuju ni zakon, ni državu, ni zastavu“.
Gorka ironija
Upitan da prokomentariše informacije o pritisku koji se poslednjih nedelja iz vrha vlasti, a preko Vojnobezbednosne agencije, projektuje prema veteranskim udruženjima, sa velikom dozom ironije i gorak osmeh rekao je: „Zar naša država da se bavi takvim stvarima, odakle vam to?“
Pomenuta analiza Vojnobezbednosne agencije, koja se nametnula kao tvrdo jezgro i strateška komanda pretorijanske garde režima u borbi protiv narodnih protesta, pokazala je da su mnogi od onih koji su tog dana bili u Beogradu bili i aktivni pripadnici ove elitne desantne jedinice.
Nezavisni izvori Radara ukazuju da su poslednjih nedelja sve jači i raznovrsniji pritisci na njene bivše pripadnike, kojima poslednjih nedelja stižu i ponude i „prijateljska upozorenja“. Nude se budžeti, pita se za projekte, ali i preti onima koji nisu voljni da kažu šta im treba i koliko to košta.
Sve jači i raznovrsniji pritisci su na veterane kojima poslednjih nedelja stižu i ponude i „prijateljska upozorenja“. Nude se budžeti, pita se za projekte, ali i preti onima koji nisu voljni da kažu šta im treba i koliko to košta
Sa druge strane, neki visoki oficiri ranije veoma odani režimu, ubrzano pripremaju svoje penzionisanje. Verovatno poučeni iskustvom da se ovakvo zaoštravanje između sumanutih zahteva vlasti i pobunjenog naroda ne može okončati bez činjenja krivičnih dela ili suočavanja sa osvetom neformalnih centara moći koji korak po korak preuzimaju svu faktičku vlast i monopol sile u državi. Za penzionisanje se, kažu naši izvori, priprema i komandant kopnene vojske general potpukovnik Milorad SImović.
Kako saznaje Radar, 15. marta, na Batajničkom aerodromu bila je raspoređena 72. specijalna jedinica iz Pančeva. Komandi RV i PVO navodno su bili upućivani zahtevi za nalete borbenih helikoptera nad gradom.
Bilo kako bilo, činjenica je da je general potpukovnik Duško Žarković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije, takođe penzionisan desetak dana posle 15. marta, ali po sopstvenom zahtevu. Njegovo ime jednostavno je obrisano sa sajta Vojske Srbije, a nije poznato da je organizovana ikakva formalna primopredaja dužnosti.
General potpukovnik Duško Žarković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije penzionisan je desetak dana posle 15. marta, po sopstvenom zahtevu. Njegovo ime jednostavno je obrisano sa sajta Vojske Srbije
Naravno, ovo sve imamo da zahvalimo novom pravilu po kome su imenovanja i razrešenja u Vojsci Srbije postala tajna i ne objavljuju se. Podsetimo, to je tekovina koju je promovisao i na njoj insistirao aktuelni direktor VBA.
„U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije sve je više tajni, pa je tajna i uvid u brojno stanje ljudstva“, govori za Radar general u penziji Petar Radojčić. „Izvesno je da je ono, iz godine u godinu, sve manje i da su brojna formacijska mesta nepopunjena, što podrazumeva veći obim posla i dodatno opterećenje za raspoloživi kadar. Najočiglednija je, međutim, polarizacija između pripadnika specijalnih jedinica i ostatka vojske. Nema racionalnog obrazloženja za dupliranje brojnog stanja specijalaca, za selekciju i prijem lica koja nisu pripadnici VS, niti su odslužila vojni rok sa oružjem, kao ni za novčana primanja koja su dva do tri puta veća od kolega iz drugih sastava vojske. Imajući u vidu društvenopolitičku situaciju u zemlji, teško je oteti se utisku da ‘vrhovni komandant’ ojačava svoju moć i telesnu gardu, pripremajući se za obračun, prvenstveno, sa ‘izdajnicima’ i ‘stranim plaćenicima’.“
Kad policija asistira parapoliciji
General Radojčić naglašava da su nosioci javnih funkcija podelili građane i doveli do društvenih tenzija koje su uzrokovale verbalno i fizičko nasilje sa potencijalom da preraste u šire sukobe. Sagovornik Radara ističe da je nedopustivo angažovanje i tolerisanje prisustva, neidentifikovanih, paravojnih i/ili parapolicijskih formacija kojima je, čak, policija asistirala:
„Očigledno je da će se, osim kadrovskih promena u izvršnoj vlasti, ‘pomeranja’ vršiti i u pojedinim bezbednosnim strukturama, uključujući i Vojsku Srbije. Nažalost, nepotizam i negativna selekcija kadra poremetili su odnose među njenim pripadnicima, što se odražava na operativne i funkcionalne sposobnosti komandi i jedinica“.
Paralelno sa besprizornim održavanjem haosa uzurpacijom centralnog gradskog parka, kao uslova za nove potencijalne sukobe u centru grada, po nalogu vrha vlasti traje akcija pacifikovanja veteranskih organizacija po modelu ranijih godina primenjenom na navijačke grupe. Ali taj posao sa pravim vojnicima ne ide lako kao sa novca i moći uvek gladnim vođama navijačke tribine i njihovim paramilitarnim narko-odredima, koji je obavila BIA preko nekadašnjeg načelnika kontraobaveštajne uprave Gorana Colića. Osakaćena skandalima, hapšenjima radnika ove nekada elitne uprave BIA, ali i odlascima poslednjih profesionalaca, kontraobaveštajna uprava BIA nema više dovoljno snage ni da uverljivo odglumi delovanje protiv zamišljenog spoljnjeg neprijatelja. Odnosno da makar fingira borbu protiv imaginarnog prodora obojene revolucije u strukture bezbednosnog sektora. Stoga se režim za suprotstavljanje nikad neimenovanim stranim obaveštajnim službama potpuno okrenuo proverenim kadrovima u VBA, čiji su čelni ljudi u sadejstvu sa bivšim potpredsednikom Vlade za borbu protiv obojenih revolucija, voljni da podstiču strahove onoga koji se za sve pita i ni za šta nije odgovoran.
Režim je tako na izvestan način i dalje ostao zaglavljen u 15. martu, budući da je od svega što je pripremio za taj dan po planu delovala samo tehnologija, ali je i ona upotrebljena van svakog kriterijuma i mimo zakonskih procedura poznatih u državama gde je upotreba te opreme legalna. U tom kontekstu posebno je interesantno televizijsko svedočenje Čedomira Jovanovića, po kome je jedna od struja koju je identifikovao kao Zeleni insistirala da se sprema masovni napad na Predsedništvo posle odavanja pošte poginulima pod nadstrešnicom novosadske železničke stanice. Podsetimo, na društvenim mrežama 15. marta pojavili su se snimci ljudi u civilnim odelima, sa zelenim i plavim značkama, koji su obezbeđivali Predsedništvo. Plave značke bile su dodeljene pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, a zelene pripadnicima Ministarstva odbrane, odnosno VBA i Kobrama.
