Vladan Petrov ima pravnih počasti napretek. Karijeru na beogradskom Pravnom fakultetu započeo je 2000. godine, kada je postao asistent pripravnik, i napredovao je sve do zvanja redovnog profesora Ustavnog prava, što je postao 2016. Zakletvu koju polažu sudije Ustavnog suda, položio je 2019, a od 2021. predstavlja Srbiju u Venecijanskoj komisiji. To stručno telo Saveta Evrope naročito služi tome da „pomogne državama koje žele da pravne i institucionalne strukture usklade sa evropskim i međunarodnim standardima na planu demokratije, ljudskih prava i vladavine prava“.
Tako bar piše na veb-sajtu Venecijanaca, pa je svakako dobro da država poput Srbije, čiji je politički život u poslednje vreme dosta dinamičan, ima takvog čoveka, izvesno nezavisnog, koji stručnošću može da učvrsti one strukture, standarde i slično. Pogledajmo onda kako to radi profesor i sudija Petrov.
Neopredeljen, ali poučan
Sredinom oktobra 2024, dve sedmice pre nego što se u Novom Sadu srušila jedna stvarna a ne metaforična struktura, Petrov je u autorskom tekstu zamerao političarima koji „nemaju politiku a neretko ni radne kvalitete“, pa umesto toga protestuju. Takvi, smatra profesor, daju sebi za pravo da „psihički maltretiraju“ svakoga kome nije milo „izazivanje nereda i haosa“. Ti neimenovani – ali lako prepoznatljivi – nemaju poštovanja prema ljudima koji „žele da žive normalan život“. Srećom, jedan političar, takođe neimenovan – ali još lakše prepoznatljiv – ima viziju i „bavi se ostvarenim i predstojećim rezultatima“.
„Protestante treba ignorisati. Uostalom, kao što će ih ignorisati i zaboraviti i politička istorija, kad ova naša sadašnjost jednom to postane“, zaključio je Vladan Petrov u Politici.
Svi ti „nedostaci radnih kvaliteta i psihičko maltretiranje“, sav taj „nered i haos“, sve te „vizije i ostvareni rezultati“, pripadaju leksici sledbenika onog prepoznatljivog političara. U tekstu profesora Petrova neobično je samo to što se sledbenici obično javljaju sa lokacija koje su malo manje ugledne od Ustavnog suda.
No sudsku čast je Petrov odbranio jednom zagradom u kojoj je primetio da „zloupotrebe i ekscesi vlasti postoje svuda, pa i kod nas“. Nezadovoljan tom zagradom, sudija je nekoliko dana kasnije gostovao na TV Prva. Tamo je podvukao da „ne daje političke izjave“ – za razliku od nekih kolega iz sudstva – „da ne sme da staje na jednu ili drugu stranu“, ali da kao profesor Ustavnog prava mora da edukuje.
Zatim se edukativno i sasvim nepolitično pitao ko su ljudi koji „imaju vremena da se neprestano bave protestima“, ko sve to finansira, ko „stvara neredovno stanje“ protestujući o svemu kada god želi, gde god želi, uprkos zakonu… Tmurna društvena slika, ukratko, ali razloga za sreću nađe se uvek.
„Ima naravno u državi ljudi poput predsednika republike, koji se očigledno, hvala bogu, ne obaziru na to da li je stanje redovno ili vanredno, oni rade svoj posao.“
Novi izazovi, nova opravdanja
Kada je desetak dana kasnije šesnaestoro ljudi u Novom Sadu glavom platilo i obavljene i neobavljene poslove države, profesor Petrov je – suočen sa novim demonstrantima i novim razlozima protesta – isprva zvučao pomirljivije. Pred kamerama javnog servisakrajem decembra 2024. prihvatio je da studenti „imaju potrebu da iskažu nezadovoljstvo opštom situacijom u društvu“, ali i upozorio da je „te mlade ljude pune emocija, strasti i očekivanja lako oblikovati na ovaj ili onaj način“. A kada se već mladost može vajati „i ovako i onako“, rešio je da se tog posla sam prihvati.
„Petrov je podržao autoritativni model vladanja ponavljajući da je predsednik republike ‘šef države’, da ‘to svako razume’ i da ne treba ulaziti u pitanja njegove nadležnosti“ – fragment pisma CEPRIS Venecijanskoj komisiji
Zato se u februaru ove godine bavio „Deklaracijom o Vojvodini“, koju su aplauzom „usvojili“ prisutni na sretenjskom mitingu Srpske napredne stranke u Sremskoj Mitrovici. Bez obzira na to što planovi za otcepljenje Vojvodine postoje samo u bizarnom svetu režimskih medija, Petrov je 16. februara u Hit tvitu smatrao da je Sretenje bilo pravi trenutak da se kaže da je Vojvodina – Srbija. Govor predsednika Vučića i inače je na njega ostavio „jak utisak“.
„Juče je rekao da se već tri meseca ne smeje. Tako i ja“, dodao je Petrov.
Naredni period dao mu je neke razloge za osmeh. Nekoliko danas posle Hit tvita Srbija ga je – na čelu sa Vojvođaninom Milošem Vučevićem – ponovo imenovala za člana Venecijanske komisije. To nije oduševilo Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
„Gostujući u prorežimskoj emisiji Novo jutro 7. februara, Petrov je otvoreno podržao autoritativni model vladanja ponavljajući da je predsednik republike ‘šef države’, da ‘to svako razume’ i da ne treba ulaziti u pitanja njegove nadležnosti“, zapisao je između ostalog CEPRIS i poslao Venecijancima.
Nije od tog pisma bilo neke naročite vajde, pa je profesor i sudija u junu, baš onih dana kada je povodom Vidovdana dobio Orden Karađorđeve zvezde, nastavio da oblikuje mlade poručujući putem Tanjuga da „zaista nije pravi trenutak za izbore“. Videlo se to, rekao je, na primeru Kosjerića i Zaječara. Nije poznato kako je video Kosjerić i Zaječar preko brda od 42.000 nerešenih predmeta koji se nalaze u Ustavnom sudu – što je u julu tvrdila Stranka slobode i pravde – ali Petrov je nastavio da primećuje. U avgustu je, recimo, primetio da „90 odsto građana Srbije ne želi da gleda situacije kakve se dešavaju na protestima“. Jasno – nije mislio na policijsko nasilje. Politika je tada prenela i da je profesor Ustavnog prava policiju podsetio da „sada ima veće mogućnosti za primenu sredstava prinude“.
Jasan kurs
U septembru na televiziji K1 nije više bilo opreznog govora o „ljudima punim strasti, emocija i očekivanja“. Pretvorili su se u ljude iza kojih stoje neki „faktori“. Studentski pokret ne postoji, a Srbija ima „vrlo definisan spoljnopolitički kurs i važne aspekte dugogodišnje unutrašnje politike“. I zato, jasno, nije vreme da se raspišu vanredni parlamentarni izbori. Nezadovoljstvo dela građana banalnost je koja za izbore nije dovoljna. Onim definisanim kursom nekako smo doplovili i do novembra, a tada je Vladan Petrov za Pink i za Tanjug pokazao i znanje iz domena popularne psihologije, te rekao da je važno da se „zemlja okrene pozitivnim procesima a ne da se neprekidno fokusira na negativne pojave“.
Aleksandar Vučić je za profesora Petrova još 2017. bio „predsednik po meri ustava“. Pride i politički iskusan, harizmatičan, uporan, radan…
Baš je, eto, bilo lepo kako smo odali počast novosadskim žrtvama. Naročito je – čini se – lep bio govor predsednika Aleksandra Vučića. U interpretaciji profesora Petrova, to je bilo delo „predsednika koji izražava državno jedinstvo“. Kada se i rektor Beogradskog univerziteta i dekani „kompletno vrate svom poslu“, zaključio je Petrov u Hit tvitu, onda će i „ekstremiste lako savladati“.
Vladan Petrov je u martu 2017, nakon što su raspisani predsednički izbori, potpisao „Proglas za bolju Srbiju“. Tada je nekih 650 javnih ličnosti javno zaključilo da je Srbiji potreban Aleksandar Vučić, a sam profesor Petrov je za TV N1 objasnio da Vučićevo „političko iskustvo, poznavanje mehanizama vlasti, nesporna harizma, upornost, rad, potreba da bude neprestano angažovan“ garantuju predsednika „po meri ustava“. Kako se Vučićev angažman prethodnih godina uklapao u član 112 Ustava, koji opisuje predsedničke nadležnosti, i o tome će jednog dana pisati politička istorija, ona za koju se profesor i sudija Petrov nada da u njoj neće biti srpskih demonstranata.
