Studenti su svojim zahtevima artikulisali široko rasprostranjeno osećanje nezadovolјstva i nesigurnosti koje postoji u našem društvu više godina, pa i decenija. Iako je ova vrsta nezadovolјstva prisutna u mnogim društvima, pa i unutar univerzitetskih zajednica širom sveta, studenti u Srbiji su retki koji su u ovoj meri preuzeli odgovornost za društvo i pokrenuli otpor apatiji, ravnodušnosti i mehanizmu društvene kontrole koji karakteriše i ovaj režim.
Pokazali su da su promene ne samo neophodne već i moguće – u načinu organizovanja, u vidu blokada koje prekidaju rutinu i normalizaciju društvenih nepravdi, podsećajući da posledice političkih odluka ne smeju biti zaboravlјene. Zahtev studenata da se utvrdi odgovornost za tragični pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu – kao posledica neodgovornog i ubrzanog investitorskog urbanizma – uporno se ignoriše.
Univerzitet u Beogradu već duže vreme trpi pritiske vlasti, a oni su se intenzivirali otkako je javnost kroz proteste prepoznala njegovu društvenu ulogu kao izuzetno važnu. Univerzitet nije do sada imao ovakvu medijsku pažnju. Javnost često nije upoznata sa načinom finansiranja, upravlјanja ili specifičnostima akademskog rada, dok se međunarodni uspesi u medijima gotovo ne spominju. Zato je postalo lako da se ovako ugledna institucija predstavi kao bespotrebna i nefunkcionalna – što nije samo netačno, već i duboko štetno.
Za aktuelnu vlast u Srbiji, čak i univerzitet koji se nalazi među najuspešnijim u svetu ne predstavlјa resurs, već teret: beskoristan, nekonkurentan, rasipnički
Univerzitet je, po svojoj strukturi i misiji, grad-država – autonoman i povezan u međunarodnu mrežu znanja i inovacija. Kao što su se antički polisi razvijali kao deo mreže gradova, tako se i univerziteti kao centri znanja međusobno povezuju u misiji obrazovanja i inovacija, razvijaju partnerstva kroz konkurentnost I pouzdanost, istovremeno šireći i tržište obrazovanja. Univerzitet u Beogradu je aktivan član Evropske univerzitetske alijanse, vodeća je akademska institucija u regionu Zapadnog Balkana i jedan od osnivača Rektorskog foruma Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana.
Za vlast je Univerzitet teret, a ne resurs
Univerzitet u Beogradu je jedan od devet članica prestižne evropske univerzitetske alijanse Circle U, u okviru koje se razvija saradnja sa vodećim institucijama kao što su Humbolt univerzitet u Berlinu, Kralјevski koledž u Londonu, Univerzitet u Parizu, Beču, Pizi, Arhusu i Oslu. Univerziteti u okviru alijanse zajednički rade na četiri velike teme od globalnog značaja: klimatske promene, javno zdravlјe, demokratija i veštačka inteligencija, sa cilјem da unaprede istraživanje, nastavu i javne politike u ovim oblastima.
Univerzitet u Beogradu aktivno učestvuje u Berlinskom procesu od 2018. godine, kroz inicijative usmerene na podršku mladima, unapređenje visokog obrazovanja, jačanje istraživačke infrastrukture i promovisanje naučne mobilnosti.
Kao koordinatorska institucija Rektorskog foruma Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana, Univerzitet predvodi regionalne napore ka izgradnji zajedničkog akademskog prostora, bolјoj povezanosti sa Evropom i stvaranju platformi za saradnju sa akademskom dijasporom i bivšim studentima.
Ipak, za aktuelnu vlast u Srbiji, čak i univerzitet koji se nalazi među najuspešnijim u svetu predstavlјa – ne resurs, već teret: beskoristan, nekonkurentan, rasipnički. Treba, međutim, jasno naglasiti: državni univerzitet nije ispostava vlasti, već autonomna institucija posvećena očuvanju i razvoju kulture, umetnosti i nauke – vrednosti koje ne smeju biti u funkciji bilo koje ideologije ili ličnog interesa.
Ako se ukinu ili marginalizuju javni univerziteti – kome će znanje biti dostupno? Gde će se razvijati kritičko mišlјenje, kreativne interpretacije i alternativna rešenja
Upravo suprotno, državni univerzitet je „javna stvar“ (res publica) – finansiran od strane građana Republike Srbije i postoji radi opšteg dobra, obrazovanja najkvalitetnijih stručnjaka koji su budućnost naše zemlјe. Zato je neprihvatlјivo što trpi posledice politike koja sistematski urušava obrazovni sistem naše zemlјe.
Proces urušavanja univerzitetske autonomije traje već godinama. Još 2019. godine studenti su kroz blokadu Rektorata pokazali visok nivo posvećenosti poštovanju etičkih i pravnih normi. Univerzitet je tada, kao i danas, odgovorio u skladu sa etičkim principima i institucionalnim procedurama, potvrdivši svoju posvećenost akademskom integritetu.
Sistemski napad vlasti
Napad vlasti na Univerzitet u Beogradu razvija se postepeno i sistemski. Počeo je ignorisanjem univerzitetskih inicijativa, uklјučujući pitanja restitucije i reforme obrazovnog zakonodavstva, zatim se nastavio kroz neregularnosti u finansiranju fakulteta i odsustvo političke volјe da se unaprede uslovi akademskog rada. Posebno je zabrinjavajuće dugotrajno zanemarivanje problema nastavničkih fakulteta, što pokazuje namerno zapostavlјanje svih nivoa obrazovnog sistema i urušavanje motivacije mladih.
Nakon velikog građanskog protesta u martu 2025. godine, usledile su mere koje direktno ugrožavaju funkcionisanje univerziteta: primena neustavne Uredbe 5/35, obustavlјanje plaćanja fakultetskih troškova, blokada računa za međunarodne projekte, podizanje tužbi i uskraćivanje zarada zaposlenima. Kako su sve mere finansijske prirode, postaje jasno da se uzrok i težište ovog sukoba nalaze u finansijskom resoru, ali i u dubokom, možda i namernom, nerazumevanju suštine akademskog rada od strane aktuelne vlasti.
Suština akademskog rada počiva na nezavisnosti i autonomiji. Hijerarhija unutar akademske zajednice ne bi trebalo da se zasniva na poziciji, već na autoritetu znanja, stečenog kroz naučni ili umetnički doprinos. U tom smislu, u akademiji ne treba da postoji kult „šefa“, već timski i kolegijalni angažman. Uprkos skromnim uslovima rada, ono što nas pokreće nije materijalni interes, već duboko uverenje u vrednost slobode mišlјenja i izražavanja, kao temelјnog principa akademskog poziva.
Savremeni svet navikao je na ubrzanu produkciju, neprekidnu potrošnju i rastuće zaduživanje. Univerziteti su već dugo izloženi pritisku da se prilagode korporativnim merilima i kriterijumima efikasnosti. U tom globalnom trendu ni mi nismo izuzetak – raste broj publikacija upitnog kvaliteta i naučne relevantnosti, ne ulaže se u temelјna, dugoročna istraživanja koja zahtevaju vreme, a vrednost akademskih zanimanja svodi se na tržišnu „upotreblјivost“. Prednost se sve češće daje kratkim obukama i kursevima praktičnih veština, dok se potiskuje negovanje kritičkog i kreativnog mišlјenja.
Zahtev studenata da se utvrdi odgovornost za tragični pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu – kao posledica neodgovornog i ubrzanog investitorskog urbanizma – uporno se ignoriše
S jedne strane, kritičko razmišlјanje se marginalizuje kao „luksuz“ privilegovanih, dok se, s druge strane, inovacije – koje se svuda proklamuju kao cilј – mogu razvijati tek iz dublјih teorijskih uvida. Reč je, u suštini, o sukobu dve logike: tržišne orijentacije i zaštite javnog interesa – a upravo je taj javni interes ono što država mora da brani.
Radni uslovi nisu samo pitanje plata
Reforma finansiranja univerziteta je globalno pitanje, a jedan od dominantnih trendova je postepena privatizacija visokog obrazovanja. Ali postavlјa se klјučno pitanje: ako se ukinu ili marginalizuju javni univerziteti – kome će znanje biti dostupno? Gde će se razvijati kritičko mišlјenje, kreativne interpretacije i alternativna rešenja? Kritika i kreativnost povlače se pred birokratskim profesionalcima koji probleme rešavaju formalno i šablonski – u procesu koji se pretvara u sam sebi svrhu. U takvom modelu, smisao rada i stvaranja bledi, a mlade generacije sve češće ne pronalaze razlog da ostanu u sistemu.
Ono što očekujemo je promena obrazovne politike, koju moraju da vode najpozvaniji i najstručniji akteri – univerzitetski profesori koji su istinski posvećeni unapređivanju obrazovanja i vrednostima na kojima počiva sam univerzitet
Radni uslovi nisu samo pitanje plate ili prostora, već pre svega – pitanje smislenog rada i smislenog života, kako podseća i Dejvid Harvi.
Polazeći od toga, profesorska i istraživačka zajednica mora se izboriti za opstanak akademskog rada koji počiva na jedinstvu istraživanja i nastave. Cilј nije puka produkcija „merlјivih“ rezultata, već istinska posvećenost: da se ima šta reći, saopštiti, izložiti i predati novim generacijama – kao relevantno, autentično znanje. Upravo toj posvećenosti svedočimo već osam meseci kroz društveni, akademski i građanski angažman studenata i mladih – koji pokazuju da nisu ravnodušni.
Pored globalnih izazova, državni univerziteti u Srbiji nalaze se pod snažnim pritiskom vlasti, koja pokazuje duboko – ili namerno – nerazumevanje suštine akademskog rada, kao i spremnost da koristi zakonodavni i administrativni aparat kako bi ih dovela u neravnopravan položaj u odnosu na privatne i strane univerzitete
Pored globalnih izazova, državni univerziteti u Srbiji nalaze se pod snažnim pritiskom vlasti, koja pokazuje duboko – ili namerno – nerazumevanje suštine akademskog rada, kao i spremnost da koristi zakonodavni i administrativni aparat kako bi ih dovela u neravnopravan položaj u odnosu na privatne i strane univerzitete. Razumevanje položaja i uloge univerziteta – kao i obrazovnog sistema u celini – uslov je svakog odgovornog upravlјanja državom i njenim klјučnim resursima. Ono što očekujemo je promena obrazovne politike, koju moraju da vode najpozvaniji i najstručniji akteri – univerzitetski profesori koji su istinski posvećeni unapređivanju obrazovanja i vrednostima na kojima počiva sam univerzitet. Svoju svrhu i svoju snagu, Univerzitet će i dalјe potvrđivati zahvalјujući svojoj akademskoj nezavisnosti, razumevanju koje ima sa studentima, podršci javnosti – i vodećoj ulozi koju već igra u svetu nauke i visokog obrazovanja.
