Obrazovan je onaj ko ima obraza, a ne onaj ko nema obraza… ma kakav položaj zauzimao i ma kakvu gomilu znanja u glavi nosio! (Dr Vladeta Jerotić)
Nažalost, sve je više onih koji nemaju ni obraza, ni znanja, a na visokim su pozicijama. Živimo u vremenu lažnog elitizma, zgaženih vrednosti, devalviranog obrazovanja, nezapamćenog nasilja bahatih pojedinaca, po principu „može nam se“. Korupcija polako ali sigurno kruni telo pravne države, a budućnost postoji, ali samo za odabrane, pripadnike lažnog elitizma.
Gde je u takvom ambijentu mesto srpskom pravosuđu? Kako je moguće da bez trećeg stuba vlasti država može da opstane? Pri tome moramo biti krajnje iskreni i konstatovati da svaki sudski proces (krivični, parnični, upravni…), bez razlike, pokreće i vodi ovlašćeni tužilac. On je poslodavac svakog sudskog postupka. Bez njega ne postoji nijedan postupak pred sudom.
Od „zahvalnih“ izabranih „istaknutih pravnika“ u Visokom savetu tužilaštva očekuje se da glasaju za unapred dogovorene kandidate, a kraci te hobotnice se pružaju ka nižim tužilaštvima, pa se i od kadrova nižeg ranga očekuje da deluju na isti način
Javno tužilaštvo, po prirodi stvari, funkcioniše po Zakonu o javnom tužilaštvu i radi isključivo u javnom interesu, te stoga javni tužilac i goni samo po službenoj dužnosti. To podrazumeva da bi mu u radu javni, opšti interes morao biti važniji od privatnog. A, da li je tako i u izboru nosilaca javnotužilačke vlasti?
Ustavne i zakonske promene, koje su stupile na snagu prošle godine u maju, donele su visok stepen samostalnosti tužilaca i mnogo viši stepen nezavisnosti u radu. Nivo nezavisnosti nije na nivou sudskog, ali je revolucionaran pomak. U tom smislu pristupilo se i izboru novog saziva Visokog saveta tužilaštva (VST), čiji članovi bi trebalo da budu nezavisni od politike i vladajućih struktura.
Pojedini članovi Visokog saveta tužilaštva zavisni od vlasti, nezavisni od zakona
Praksa, međutim, pokazuje sasvim drugačiju primenu novih propisa. Pojedini članovi VST su upravo produžena ruka vladajućeg sistema i zavisni od njega, a od zakona nezavisni! Kako, inače, drugačije objasniti njihove odluke, kojih se struka stidi i izazivaju podsmeh u javnom prostoru, umesto da daju relevantan odgovor na sva pravna pitanja jedne takve „samostalne“ institucije.
„Istaknute pravnike“, koji predstavljaju jedan deo članstva VST akademska titula ne može da čini „istaknutim“. Njih mora da odlikuje visok stepen integriteta i dostojnosti kako ne bi podlegli uticaju političkih struktura pri odlučivanju. Ovaj deo članstva VST koji dolazi van tužilačke organizacije, stručnoj javnosti nije poznat ni po svojim naučnim radovima, ni istaknutim predavanjima, ni po vrhunskim rezultatima rada iz neke pravne oblasti. Samim tim, dovodi se u sumnju i njihov izbor, koji je rezultat njihove bliske konekcije sa vladajućim establišmentom.
Pored njih, članovi VST po pozivu su i ministar(ka) pravde i Vrhovni javni tužilac, pa i kroz te dve funkcije postoji upliv izvršne vlasti na svaku ili bar većinu odluka, pa i na izbor „istaknutih pravnika“ u VST. A ako ima upliva izvršne vlasti u izbor članova VST, ima i konekcije u donošenju njihovih odluka. To je vrh ustaljene piramidalne prodaje opštih interesa zarad ličnih, koji u krajnjoj liniji imaju za cilj ostvarivanje političkih interesa.
Samostalnost u radu javnih tužilaca ne postoji. Neprimeren uticaj na javne tužioce i te kako postoji! Glavnom javnom tužiocu zauzvrat je omogućeno gotovo autokratsko ponašanje, u odnosu kako na tužioce, tako i na predmete u radu. Ne postoje ili se bar ne primenjuju nikakve konsekvence za ovakvo ponašanje
Zašto? Jer se očekuje da od „zahvalnih“ izabranih „istaknutih pravnika“ dobiju glasove već unapred dogovorenih kadrovskih lista. Takva hobotnica ima svoje krake, koji se pružaju ka daljoj podeli vlasti, ka nižim tužilaštvima. Od kadrova nižeg ranga, koje su izabrali, očekuje se isto delovanje. Uzimajući u obzir način rada kojim rukovodi glavni javni tužilac, tako se dolazi do krajnjih rezultata funkcionisanja tužilačke organizacije.
Samostalnost u radu javnih tužilaca ne postoji! Neprimeren uticaj na javne tužioce i te kako postoji! Glavnom javnom tužiocu zauzvrat je omogućeno slobodno, gotovo autokratsko ponašanje, što se odnosi kako na tužioce, tako i na predmete u radu. Ne postoje ili se bar ne primenjuju nikakve konsekvence za ovakvo ponašanje.
Ljudi „od poverenja“ za maksimalno ublažavanje minimalnih kazni
Iako je rad tužilaštva hijararhijski organizovan tako da niži tužilac za svoj rad odgovara višem, kako se i zašto samo neki predmeti, za koje su zainteresovane pojedine interesne grupe, kontrolišu i njihov rad kanališe? Neretko se, po ustaljenoj šemi, javljaju određeni branioci, advokati koji su sprega između okrivljenog i glavnog javnog tužioca u cilju zaključivanja sporazuma o priznanju krivice. Međutim, moramo konstatovati da je to u nadležnosti javnog tužioca, kao obrađivača predmeta. Takvi predmeti se, međutim, blago rečeno, otmu od javnog tužioca i drže van njegove kontrole, te ubrzo dobijaju novog obrađivača, uglavnom „čoveka od poverenja“ s kojim se, preko posrednika, advokata, dogovaraju minimalne ili kazne ispod minimuma.
Čak se postavlja pitanje da li u pojedinim predmetima postoje dokazi za krivičnu odgovornost okrivljenog ili je tu odgovornost preuzeo neko drugi, sa ciljem da se abolira izvršilac krivičnog dela. Ovakav način zaključivanja sporazuma predstavlja teren za obezvređivanje i zloupotrebu ovog važnog krivičnopravnog instituta.
Čak se postavlja pitanje da li u pojedinim predmetima postoje dokazi za krivičnu odgovornost okrivljenog ili je tu odgovornost preuzeo neko drugi, sa ciljem da se abolira izvršilac krivičnog dela. Ovakav način zaključivanja sporazuma predstavlja teren za obezvređivanje i zloupotrebu ovog važnog krivičnopravnog instituta
Nasuprot tome, glavni tužilac ne dozvoljava tužiocima da samostalno, bez prethodne njegove saglasnosti, zaključuju takve sporazume. Predmeti za koje glavni tužilac nije direktno zainteresovan se odugovlače, pa ti postupci s vremenom gube celishodnost i efikasnost, a da bi se situacija zamaglila ukinuta je računarska mreža između javnih tužilaca i ostalih zaposlenih kako bi se onemogućio svaki vid komunikacije i predmeti držali u tajnosti.
Takođe, predmeti koji po oceni glavnog javnog tužioca i njegovog prvog zamenika mogu da zagrebu „u bitno“ i otkriju „vrh ledenog brega“, otimaju se i daju njihovim podobnim kadrovima, koji su i spremni da i po nepisanom obaveznom uputstvu odrade predmet, kako im se naloži. Takvi kadrovi imaju i određene privilegije u vidu znatno većih plata za „prekovremeni rad“, čestih savetovanja, korišćenja službenog automobila i najčešće ubrzanog profesionalnog napredovanja i izbora na višu funkciju. Upravo zbog takvih zasluga VST, po prethodnom dogovoru i preporuci glavnog javnog tužioca, sa čim je upoznata i vrhovna javna tužiteljka, bira kadrove i na taj način odlučuje najdirektnije na štetu javnog interesa!
Tužilaštvo na stranputici
Posmatrajući upravo ovaj piramidalni način izbora i kadrova i predmeta koji se obrađuju, očito je da postoji visok stepen trgovine uticajem. Određene interesne grupe imaju moć izbora kadrova koji su se dokazali kao podobni i spremni su da ostvare ono što se od njih očekuje, a zauzvrat dobiju unapređenje. S obzirom na to da je trgovina uticajem krivično delo, lako je zaključiti kojim putem ide tužilaštvo.
Neretko se može čuti od pojedinih tužilaca, onako bespomoćno, „toga je bilo i biće“. Ali, nikad nije bilo ovako otvoreno, bahato i u ovoj meri. Protiv ovog i ovakvog načina rada treba se izboriti, vratiti struku u institucije i zalagati se za profesionalizam.
Najnoviji događaji u VJT potvrđuju sve izneto. Javni tužilac Bojana Savović je u februaru 2023, zajedno sa koleginicom, bez ikakvog obrazloženja premeštena iz Odeljenja za suzbijanje korupcije u Opšte odeljenje, u trenutku hapšenja više lica za zloupotrebu službenog položaja u EPS-u, a nakon godinu dana ponovo je premeštena, odlukom glavnog tužioca, u Maloletničko odeljenje, takođe bez obrazloženja. Ovakav odnos ima za cilj iscrpljivanje i unižavanje najsposobnijih i najstarijih tužilaca ovog Tužilaštva, a što se u krajnjem reflektuje na kvalitet predmeta i obesmišljavanje svega u radu ovakvih kadrova.
Određene interesne grupe imaju moć izbora kadrova koji su se dokazali kao podobni i spremni da ostvare ono što se od njih očekuje, a zauzvrat dobiju unapređenje. S obzirom na to da je trgovina uticajem krivično delo, lako je zaključiti kojim putem ide tužilaštvo
Bahatost glavnog tužioca i neprofesionalizam idu dalje, te je prošlog petka u 15 časova, kada je završeno radno vreme, službenim mejlom prosledio odluku o oduzetim parking mestima grupi najstarijih tužilaca i dodelio ih svojoj sekretarici i tek izabranim novim tužiocima, bez ikakvog kriterijuma i obrazloženja. A pojedini tužioci koji su ostali bez parkinga imaju više godina staža nego pojedini novoizabrani godina života.
Tužilačka organizacija polako ali sigurno pretvara se u kakistokratiju, jer je politika okupirala sve segmente društva, isterala struku i obezvredila je kroz izbor najgorih kadrova. U takvom društvu, gde je pravda zgažena, važe neki drugi zakoni. Vladavina nasilja polako uzima danak i prihvata se kao normalan vid komunikacije, do trenutka kada nezadovoljnim građanima može pasti na pamet da uzmu pravdu „u svoje ruke“. Da bi se izbegli samovlašće i anarhija, neophodno je uspostaviti vladavinu prava i struke i vratiti poverenje građana u rad institucija.
