Pišu: Vladimir Obradović, Ognjen Radonjić
Na konferenciji za novinare održanoj 26. marta, Anketna komisija je konstatovala da bi zbog prihvatanja skupog i netransparentnog aranžmana projekta rekonstrukcije i modernizacije mađarsko-srpske železnice trebalo ispitati Aleksandra Vučića, Zoranu Mihajlović i Mlađana Dinkića. Konkretno, pregovori o ovom projektu započeti su 2008. i on je trebalo da bude finansiran sredstvima Evropske unije.
Prema preliminarnim studijama Luj Beržera, modernizacija i rekonstrukcija železnice od Novog Sada do Kelebije trebalo je da košta 330 miliona evra. Nakon promene vlasti, u periodu kada je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik, a potom i predsednik Vlade Srbije, dok je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture bila Zorana Mihajlović, a Mlađan Dinkić ministar ekonomije i regionalnog razvoja, potpredsednik Vlade, potom i ministar finansija, vlast je odustala od ovog aranžmana.
Zbog toga ja Anketna komisija postavila pitanje kako se i zašto nova vlast odrekla povoljnog i transparentnog aranžmana sa Evropskom unijom, koji je u sebi sadržao i bespovratna sredstva i opredelila se za netransparentan i nepovoljan aranžman u izvedbi Kine, a manjim delom i Rusije, kojoj je poverena deonica od Stare Pazove do Novog Sada. U konačnici, umesto predviđenih 330 miliona evra, deonica pruge od Novog Sada do Kelebije koštala je oko četiri puta više, a nadstrešnica na novosadskoj železničkoj stanici se obrušila i ubila 16 osoba i jednu teško povredila.
Šta je Dinkić odgovorio Anketnoj komisiji, a šta je prećutao
Na ove nalaze Anketne komisije, Mlađan Dinkić je istog dana reagovao na portalu N1 i u pisanom saopštenju naveo da je netačno da je on „na bilo koji način učestvovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice“. „U vreme kada sam bio u Vladi taj projekat nije ni postojao, a moj resor nikada nisu bili saobraćaj ili građevinarstvo“, naveo je Dinkić, a preneo N1.
Stav Anektne komisije je da bi zbog prihvatanja skupog i netransparentnog aranžmana projekta rekonstrukcije i modernizacije mađarsko-srpske železnice trebalo ispitati Aleksandra Vučića, Zoranu Mihajlović i Mlađana Dinkića
Opet, i pored toga što tvrdi „da na bilo koji način nije učestvovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice“, septembra 2008. Danas je preneo da je u okviru „Programa obnove železnice 2“, za koridor 10 Evropska investiciona banka odobrila Železnicama Srbije kredit od 80 miliona evra. „Program obnove železnica 2 je drugi kredit koji je Evropska investiciona banka u prethodne četiri godine odobrila Železnicama. Prvi kreditni aranžman EIB bio je težak 70 miliona evra, i zahvaljujući tim sredstvima remontovan je 21 kilometar pruge između Čortanovaca i Petrovaradina na magistrali Beograd – Subotica, izgrađene su zgrade relejnih postavnica u Subotici i Aleksandrovu sa sistemom signalno-sigurnosnih uređaja“, navodi se u tekstu.
Nadalje, Danas u septembru 2008. još piše: „U modernizaciju pruga na Koridoru 10 biće uloženo oko 200 miliona evra, i to će, sudeći prema najavama, biti prioritet. Prilikom prošlonedeljnog susreta sa nemačkim saveznim ministrom za ekonomiju i tehnologiju Mihaelom Glosom, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić potvrdio je da je modernizacija železničkog saobraćaja na Koridoru 10 jedan od najvažnijih zadataka.“
Dinkić je tom prilikom istakao i da je dogovorena saradnja „Železnica Srbije i nemačkih železnica u oblasti realizacije projekata na Koridoru 10“, da je „nemačka vlada izuzetno zainteresovana da se ovaj koridor modernizuje, jer on spaja Evropu sa Azijom“, da je dogovoreno da se „u narednih 12 do 14 meseci obave pripreme projekata i izradi studija izvodljivosti u modernizaciji pruga na Koridoru 10“, te da je od „Ministarstva spoljnih poslova zatražio podršku da Srbija dobije dodatna sredstva iz fondova Evropske unije, kojima bi bio finansiran taj projekat“.
Iako tvrdi da ni na koji način nije učestvovao u tom poslu, Dinkić je u januaru 2013. sa ruskim ministrom finansija potpisao ugovor o državnom kreditu od 800 miliona dolara za potrebe Železnica Srbije, da bi u junu 2014. postao član upravnog odbora ruske Sberbanke
Opet, i pored toga što tvrdi da „na bilo koji način nije učestvovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice“, mesec dana kasnije, u oktobru 2008, Mlađan Dinkić obaveštava javnost da je u Briselu postignut dogovor sa nemačkom vladom da srpska železnica, zajedno sa nemačkom železnicom (Dojče ban), napravi plan investicija i modernizacije železničkog Koridora 10, koji je jedan od ključnih prioriteta Srbije u narednim godinama.
„Dogovorili smo sa nemačkom vladom da srpska železnica zajedno sa Dojče banom napravi plan investicija i modernizacije ovog koridora, a pomoć Evropske asocijacije železnica svakako će nam dobro doći u narednom periodu. U Udruženju evropskih železnica su nam potvrdili važnost modernizacije ovog koridora kako bi on postao sastavni deo evropskih železničkih koridora i mi očekujemo podršku našem zahtevu u EU od strane asocijacije evropskih železnica.“, izjavio je tada Dinkić, a tu Tanjugovu vest prenela je i Radio-televizija Vojvodine.
Međudržavni ugovor sa Kinom iz 2009. i Aneks iz 2013, kojim se ukidaju javne nabavke
Opet, i pored toga što tvrdi da „na bilo koji način nije učestvovao u donošenju odluka u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge do mađarske granice“, Mlađan Dinkić u januaru 2013, izgleda, odustaje od evropskih sredstava i kao ministar finansija i privrede u Moskvi potpisuje ugovor sa ruskim ministrom finansija Antonom Siluanovim o državnom izvoznom kreditu od 800 miliona dolara za potrebe Železnica Srbije, o čemu je izvestila Slobodna Evropa.
Tim kreditom je, između ostalog, planirana rekonstrukcija šest deonica na Koridoru 10 u dužini od 112 kilometara, sa projektovanim troškovima u iznosu od 35 miliona dolara i modernizacija i dogradnja pruge od Stare Pazove do Novog Sada u iznosu od 350 miliona dolara. Slučajno ili ne, nekih godinu i po dana kasnije, tačnije juna 2014, Mlađan Dinkić je postao član upravnog odbora ruske Sberbanke.
Dalje, u svom demantiju, Mlađan Dinkić kaže da se „lako može proveriti“ da u vreme njegovog mandata „finansijski aranžman sa Kinom u vezi rekonstrukcije železnice o kome se sada govori nije ni postojao“.
I nije postojao finansijski aranžman sa Kinom za projekat rekonstrukcije železnice. To Anketna komisija nije ni tvrdila. Samo pitamo zašto se odustalo od transparentnih i jeftinijih evropskih sredstava i zašto je potpisao ugovor sa Rusima za daleko skuplji kredit.
Za kraj, intrigira da je Mlađan Dinkić u rekordnom roku reagovao na izveštaj Anketne komisije, dok ga nismo čuli nijednom da se oglasio povodom Vučićevih brojnih tvrdnji da su dokumenti u vezi rekonstrukcije zgrade železničke stanice u Novom Sadu tajni, zahvaljujući prethodnoj vlasti, odnosno upravo Mlađanu Dinkiću koji je 20. avgusta 2009. potpisao međudržavni ugovor o ekonomskoj i tehničkoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom.
Stvar je u tome što je tek Aneksom 2 ovog ugovora od 26. avgusta 2013. isključena obaveza raspisivanja javnog nadmetanja, čime su stvoreni uslovi za ukidanje konkurencije i bujanje netransparentnosti, pa samim tim i nebezbednih objekata, sistemske korupcije i kriminala.
Međudržavni ugovor o ekonomskoj i tehničkoj saradnji sa Kinom 2009. potpisao je Dinkić, a obaveza javnog nadmetanja isključena je Aneksom 2, koji je 2013. potpisao Ivan Mrkić, ali to ne bi mogao bez odluke Vlade, u kojoj je Dačić bio premijer, a Vučić prvi potpredsednik
Ovaj aneks je kao ministar spoljnih poslova potpisao Ivan Mrkić, ali on nije mogao biti potpisan bez odluke Vlade, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem, o čemu je Radar pisao pre više od dva meseca.
Elem, u svom odgovoru Anketnoj komisiji, Mlađan Dinkić navodi da mu je mandat u Vladi „okončan u julu 2013. godine“, te stoga ostaje da visi u vazduhu pitanje da li je njegovo ministarstvo, dok je još uvek bio na njegovom čelu, dalo pozitivno mišljenje na ovaj aneks. Ruku na srce, samo dan pre potpisivanja ovog aneksa, Dinkić je imenovan na poziciju zamenika predsednika Komiteta Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, o čemu je javnost izvestio i RTS.
Svakako, pozivamo Mlađana Dinkića da se javi Anketnoj komisiji ukoliko je voljan da pomogne u rasvetljavanju celog ovog slučaja.
Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Anketne komisije
Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta i član Anketne komisije
