Prošlo je osam meseci od kada se predsednik Srbije oglasio povodom „psihičkog i fizičkog terora“ koji su đaci Pete beogradske gimnazije sproveli nad v. d. direktora Dankom Nešović (vikali su i zalepili joj sendvič na vrata kabineta), izrazio divljenje njenoj hrabrosti (nije mali sendvič bio u pitanju) i zaključio do to „nije slika Srbije budućnosti“. I po ko zna koji put omašio, pošto se danas nalazimo u gotovo identičnoj situaciji – škola je od prošlog ponedeljka ponovo blokirana od strane učenika, direktorka je i dalje u v. d. statusu, a za razliku od februara kada je gimnaziju napuštala u pratnji hitne pomoći koja joj nije bila potrebna, poslednji put je u njoj snimljena u pratnji JZO za koju samo možemo da pretpostavimo da joj nije potrebna. Pošto ni MUP, ni Ivica Dačić, ni sama Danka Nešović nisu želeli da odgovore na novinarska pitanja u kom svojstvu je zamenik komandanta JZO Marko Zafirović boravio u gimnaziji.
Ono što se jeste promenilo su zahtevi učenika u blokadi, koji više nisu vezani za studentske već isključivo za ponašanje direktorke, zbog čega traže njenu smenu, postavljanje novog direktora iz kolektiva gimnazije, formiranje Školskog odbora i da se svi otpušteni i suspendovani profesori Pete vrate na svoja radna mesta.
A već prva nedelja pošto ju je Ministarstvo prosvete imenovalo nije slutila na dobro. Od pomalo komičnog početka, kada se predstavila kolegama kao „javna ličnost“, brendiranog imena „Dron lejdi Danka“ (direktorka PEP akademije za avijaciju prosto ne zvuči dovoljno atraktivno), i tako značajna zahtevala da ubuduće prvo mesto na parkingu pored škole uvek bude rezervisano za nju, stvari su munjevito eskalirale. Hvalisanje je prešlo u pretnje da će „odgovarati svi koji su protiv nje svašta pisali“, a na nezadovoljstvo đaka koji su pretpostavili da je dovedena da bi ugušila pobunu odgovorila je zaključavanjem škole i za učenike i za nastavnike. Na kraju se na njen poziv u gimnaziji pojavila ne samo policija već i BIA.
Iako je tada izjavila da je odluku o zatvaranju škole donela u dogovoru sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović „u cilju bezbednosti“, ministarki se omaklo da na tu temu zapravo nisu razgovarale, ali je brzo smislila moguće bezbednosno opravdanje, što je uz oglašavanja Ane Brnabić i Aleksandra Vučića samo potcrtalo razmere političke podrške koju uživa.
A kada je to razjašnjeno, činovi odmazde prema pobunjenom kolektivu su samo nastavili da se nižu. Nastavnici su je optužili da nije usvojila neophodna rešenja na osnovu kojih bi mogla da im bude umanjena plata po instrukciji Ministarstva, a plata u februaru nije isplaćena čak ni nenastavnom osoblju koje jeste radilo i za vreme obustave nastave. Odmah po ponovnom uspostavljanju nastave u maju, dve profesorke koje su učestvovale u protestu a kojima je isticao ugovor o radu, mejlom su obaveštene da neće biti produžen – čak ni do kraja školske godine. U junu, tokom ekstremnih vrućina kada su se i učenici i nastavnici žalili na zdravstvene tegobe (učionice nisu imale ni zavese, kamoli klima-uređaje), ignorisala je dopise većine roditelja, nije organizovala onlajn nastavu već je istrajavala na tome da se klasična produži do 10. jula. A kada su deca zato počela da izostaju iz škole, zapretila je pokretanjem „određenih sankcija“ i da će svaki dan neodržavanja nastave samo produžiti školsku godinu.
Konačan čin usmeren ka samim učenicima predstavlja odluka Danke Nešović da se ne proglase đaci generacije. Ipak, Nastavničko veće nije bilo spremno da se povinuje i donelo je odluku u odsustvu direktorke, a Savet roditelja je organizovao dobrovoljno skupljanje sredstava od kojih su nagrađeni. Ujedno su odštampali zahvalnice svim učenicima završnog razreda za njihov akademski trud i integritet, koje su morale biti podeljene u tajnosti pošto je direktorka pretila neuručivanjem svedočanstava.
Logično, sledeći su na redu bili nastavnici. Od prve vesti da je još sedmoro dobilo otkaz, a koju su podelili učenici na društvenim mrežama, do kraja avgusta je broj onih kojima nije produžen ugovor na određeno porastao na 19, još četvoro je suspendovano, a na udaru su se našli i psiholog i pedagog. U takvoj atmosferi, nastavnici su prestali da se oglašavaju, a informacije o dešavanjima u gimnaziji javnost je počela da dobija primarno od roditelja, koji su ukazali da im je zabranjen ulazak u školu, a da je nastavnicima zabranjen kontakt i sa njima i sa medijima.
„To čak nije ni tajno, direktorka je nekoliko puta izjavila da o stvarima koje se tiču škole treba da priča ona kao ovlašćeno lice – niko drugi, jer to podleže disciplinskoj odgovornosti. Bio sam na protestu kada su roditelji hteli da zavedu podnesak u školi, a čuvar im je rekao da ima naredbu da ih ne pušta. Pustio ih je nakon što su mu objasnili da njihova deca idu u tu školu i da moraju da predaju neka dokumenta, ali je sutradan direktorka koja nije ni bila prisutna izjavila kako su roditelji razvalili vrata i nasilno ušli u školu. Ne postoji zakonski osnov za koje bi nastavnici mogli da odgovaraju za komuniciranje sa medijima, ali je takvo ludilo zahvatilo širi broj direktora. U Somboru je direktor zbog pisanja medija o pritiscima na zaposlene u trenutku kada je škola bila u blokadi, tražio da se svi zaposleni pisano izjasne da li podržavaju takav tekst – što ne može nikako biti radna obaveza. Ali u slučaju Pete, gde je praktično 30 ljudi ostalo bez posla, ne možete objasniti ljudima da pravno ne mogu trpeti posledice, kada su videli da direktorka može šta hoće. Vi govorite sa stanovišta zakona, a oni postupaju sa stanovišta sile – teško je igrati tu utakmicu“, kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Sa represijom se nastavilo i u novoj školskoj godini suspenzijom profesorke nemačkog zato što je pokušala da sazove sednicu Školskog odbora čija je predsednica, uz obrazloženje da je odbor raspušten i uvedena prinudna uprava, iako takvu odluku (a ni članove te uprave) niko nije video.
Čak je i zaštitnik građana, usled velikog broja pritužbi na v. d. direktora, pokrenuo postupak „zbog niza neočekivanih i jednostranih izmena koje ona sprovodi od početka školske 2025/ 2026. godine, kako promena nastavnog plana i programa, tako i masovnih i iznenadnih promena razrednog starešinstva i nastavnog kadra, suspendovanja stručnih saradnika i personalnih promena zaposlenih“. U pritužbama se ističe i da nije uspela da obezbedi dovoljan broj adekvatnih nastavnika kao njihovu zamenu, a ombudsman je dao rok Ministarstvu prosvete da se izjasni do 24. oktobra.
Konačan čin odmazde prema učenicima predstavlja odluka Danke Nešović da se ne proglase đaci generacije. Ipak, Nastavničko veće nije bilo spremno da se povinuje i donelo je odluku u odsustvu direktorke
Uprkos svemu navedenom, Danka Nešović je izjavila da su zahtevi učenika „apsolutno samo paravan“ i maska za politički aktivizam: „Sve ovo što se sada dešava je upravo i bilo dva dana pred dolazak Ursule fon der Lajen, gde je trebalo da se inscenira kako smo mi nestabilna država.“ Kako bi se smenom ekspertkinje za upravljanje dronovima i postavljanjem nekoga iz kolektiva (ili makar nekoga sa iskustvom vođenja gimnazije) pokazalo da je država nestabilna – nije objasnila. Niti je bilo očekivano da će je tako nešto pitati na Pinku.
Dok čekamo zvaničan odgovor zaštitniku građana, ministar Dejan Vuk Stanković je na istoj TV stanici izneo slično, samo uvredljivije tumačenje dešavanja u Petoj: „Dve nedelje pre takozvanog 1. novembra je namerno izabrana ova škola da bi bila ‘hotel’ za one koji dolaze iz drugih delova Srbije u maršu ka Novom Sadu. Dakle, ovo je početak operacije obnove obojene revolucije u obrazovanju, koji je planiran za 1. novembar“.
A nakon „šatro žrtava“ i „takozvanog 1. novembra“ ostalo je još jedino da čujemo „navodna železnička stanica“.
