Prošle nedelje su rektorski kolegijum i dekani studentima ponudili Inicijativu za spas Univerziteta u Beogradu, u kojoj se između ostalog predlaže „kombinovani model koji podrazumeva blokade uz delimičan povratak na nastavu“. Iako se do izlaženja ovog broja Radara studenti nisu izjasnili, stiče se utisak da se akademska zajednica podelila između onih koji su apsolutno za, do onih koji to smatraju izdajom. Da li se radi o ozbiljnoj podeli ili samo o različitim mišljenjima, da li se stvara jaz između profesora i studenata ili su svi i dalje na istom zadatku, razgovaramo sa profesorkom Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tatjanom Verbić.
Da li je za vas Inicijativa prihvatljiva?
Svaka reč koja je u njemu napisana je, po mom mišljenju, na mestu, i forma i suština su tu. Jedino što bi bilo bolje je da se takvo saopštenje pojavilo pre dva meseca – ali to ne možemo sada da ispravimo. Kao nastavnik i neko ko je svim srcem, energijom i telom u protestima od 2. decembra kad su krenuli na Hemijskom fakultetu, mislim da nudi kompromisno rešenje. Da li je to ono što smo mi svi očekivali, čemu smo se nadali u decembru ili možda u januaru kad smo u sve ovo krenuli? Sigurno da nije. Da li smo se tada nadali nečemu drugome i možda imali neke druge mogućnosti? Jesmo. Problem je što ih nismo ponudili i mislim da smo pre svega mi, kao profesori, mogli da uradimo više, a studenti su uradili koliko su mogli. Bili smo skloni da sumnjamo u principe i stavove ovih generacija, a oni su nas iznenadili načinom na koji su se organizovali, srčanošću, umreženošću, principima i stavovima koje u oktobru ili godinu dana pre toga mi nismo videli.
Spasavanje univerziteta dobrim delom znači i spasavanje države. Mi decenijama svedočimo potpunoj devastaciji sistema obrazovanja i taman kad pomislimo da ne može gore, vidimo da može. Sad više nije pitanje da li ćemo i dalje nastaviti da propadamo, nego da li ćemo dalje postojati ili ne
Bezrezervna podrška koju smo im pružali je bila dovoljna za prvi momenat, ali smo već posle novogodišnjih praznika morali da se konsolidujemo malo bolje, da se više ubacimo u borbu i da skinemo teret sa leđa studenata. Ovo sada je kompromis između onoga što bismo želeli i onoga što u ovom trenutku možemo i treba da uradimo. Ne mislim da će iko izbrisati velike državne univerzitete, ali će biti omalovaženi, biće nam onemogućeno da svoj posao radimo nezavisno i kako treba. Nisam sigurna koliko studenti mogu da sagledaju tu pretnju. Apsolutno verujem u njihove dobre namere, jer da ne verujem ne bih bila tu gde jesam, ali mislim da mi koji smo zaposleni na univerzitetu i imamo više iskustva, moramo da preuzmemo odgovornost i učinimo više.
Jedan broj vaših kolega tvrdi da je napad na univerzitet strateški cilj ove vlasti i da ih kompromis neće zaustaviti.
Sa prvim delom se slažem, ali ne možemo da znamo da li će ih kompromis zaustaviti ili ne. Biti radnik univerziteta znači i razumevanje i prihvatanje različitih mišljenja, a moje mišljenje, kao i kolega sa kojima komuniciram, jeste da moramo da tražimo kompromis i da vodimo dijalog. To je naša uloga i smatram da treba da učimo i studente i celokupno društvo da se kompromisi moraju praviti. Ne mislim da je Univerzitet u Beogradu pognuo glavu, već da ne možemo da idemo glavom kroz zid. Moramo da budemo mudriji. Prvih meseci su blokade i ovaj vid borbe bili odličan način, ali svi smo očekivali da će se sve to mnogo ranije završiti. Posle šest meseci nismo na istom mestu gde smo bili u decembru, a nismo ni mnogo bliži rešenju, što znači da više ne treba da razmišljamo na isti način. Zato je ovaj predlog razuman i u ovom trenutku potreban.
Univerzitet u Beogradu je ponudio i izmenu Statuta, šta bi studenti njome dobili?
Osnovna ideja sadašnjih izmena Statuta je pre svega da u ovim okolnostima zaštiti studente. Ona daje opciju koja do sada nije postojala, odnosno nije postojala u ovakvoj formi, a to je da studenti pod postojećim okolnostima mogu da uzmu mirovanje. Prema sadašnjem Statutu mirovanje može da se uzme u slučaju medicinskih razloga, zbog usavršavanja dužeg od šest meseci van zemlje, u slučaju održavanja trudnoće i zbog nege deteta, u slučaju nemogućnosti plaćanja školarine, a novi predlog predviđa da bi moglo da se uzme i u slučaju nepredviđenih okolnosti. Mirovanje se uzima na godinu dana za tekuću školsku godinu, što znači da studenti mogu 30. septembra, koji je po ovom zakonu poslednji dan školske godine, da uzmu mirovanje za celu prethodnu godinu, što jeste jedan od načina zaštite akademske godine za sve studente. A ovo definitivno jesu nepredviđene okolnosti, koje pritom i traju duže od šest meseci. Druga važna izmena, koja je takođe posledica ove situacije, je da će svim studentima biti omogućeno da za jednu školsku godinu ostvare i do 90 ESP bodova, do sada su preko 60 mogli upisati samo izuzetno uspešni studenti, što bi im omogućilo da za godinu dana završe jednu i po školsku godinu.
Mogli smo mi profesori da uradimo više, studenti su uradili koliko su mogli. Sumnjali smo u principe i stavove ovih generacija, a oni su nas iznenadili načinom na koji su se organizovali, srčanošću, umreženošću, principima i stavovima koje u oktobru nismo videli
Uz ponudu Inicijative za spas Univerziteta u Beogradu, stižu i sugestije dela profesora da bi možda bilo bolje stupiti u štrajk. Da li i to može da bude rešenje?
Štrajk bi bilo dobro rešenje da smo ga sproveli u decembru ili januaru. O njemu se više puta diskutovalo na proširenom rektorskom kolegijumu i bilo je stavova i za i protiv. S jedne strane, štrajk može nas nastavno osoblje da zaštiti, jer nam omogućava da primamo platu na nivou zakonskog minimuma što je mnogo više od trenutne koja iznosi 12,5 odsto naše plate. S druge strane postoji problem – da bi se štrajk sproveo po zakonu vi morate da obezbedite minimum rada, a to podrazumeva ispitne rokove i neki vid konsultacija. Ako studenti blokiraju nastavu i ako neće nijednu nastavnu obavezu, onda bismo mi ulaskom u štrajk doveli sami sebe u problem – izglasali smo štrajk, ne možemo zakonski da ga sprovedemo i dajemo legitimno pravo vlasti da nas dodatno kazni.
Takođe, štrajk bi generalno mogao da bude uspešan jedino kada bi mu se priključilo mnogo ljudi, ne mogu samo univerzitet i osnovne i srednje škole da nose teret ove teške borbe. Osim advokata koji su, ako se ne varam, 37 dana bili u štrajku, niko drugi se nije priključio.
Zbog čega mislite da nisu?
Previše smo u borbi za osnovno preživljavanje, dovedeni smo do toga da svako od nas mora da radi 10 ili više sati dnevno da bi obezbedio ručak za porodicu. Takođe smo se navikli na dnevne rutine pa se protestima priključujemo kada završimo sve druge dnevne obaveze.
Prisutan je i veliki strah za egzistenciju. Često sam u manjim sredinama i imala sam priliku da vidim kako tamo izgleda strah. Mi na univerzitetu smo u neku ruku zaštićeni platama i sigurnošću posla jer radimo u državnoj firmi. Ne opravdavam ljude koji su ucenjeni time da sutra neće moći na posao ako ne odu na miting vladajuće stranke, ali mislim da je njihov strah realan razlog zbog koga nismo uspeli da uđemo u generalni štrajk. Ono što vidim je da se to menja u poslednjih šest meseci i da se puno ljudi oslobađa, ali će biti potrebno još vremena za to.
Predlog je da studenti uzmu mirovanje za celu prethodnu godinu, što jeste jedan od načina zaštite akademske godine, kao i da za jednu školsku godinu ostvare i do 90 ESP bodova što bi im omogućilo da za godinu dana završe jednu i po školsku godinu
Da li na ponudu koju je Univerzitet u Beogradu izneo pred studente, sa idejom da se ne radi ništa do njihovog izjašnjenja, loše utiče samostalna odluka nekih fakulteta da odmah uvedu onlajn nastavu?
Mislim da smo i dalje jedinstveni, ali moramo puno da radimo na tome da ostanemo jedinstveni. Trenutno se suočavamo sa razilaženjem mišljenja, ali je komunikacija jedini način da to prevaziđemo jer imamo isti cilj – da nam svima bude bolje u ovoj zemlji. Verujem da su sve kolege koje su u početku bile za proteste i dalje za njih, samo smo u međuvremenu svi shvatili da ne možemo nakon šest meseci da se i dalje vrtimo ukrug i nisam sigurna da ovaj vid borbe donosi rešenje.
Mislim da blokada univerziteta u ovom trenutku ne pogađa vlast, a ostankom u blokadi mi im dodatno dajemo priliku da nas napadaju. Odluku o povratku na neki vid nastave treba zajedno da donesu nastavno-naučno veće i studenti. Mi na Hemijskom fakultetu izuzetno dobro komuniciramo sa studentima, nadam se da će i na ostalim fakultetima biti tako. Lično ne mislim da je onlajn nastava dobro rešenje, pogotovo na fakultetima poput Hemijskog na kome znatan deo nastavnih aktivnosti predstavljaju eksperimentalne vežbe, nije bila dobra ni kad smo bili prinuđeni da je vodimo za vreme kovida. Pre mislim da je neki vid povratka na nastavu u fizičkom smislu i povratak studenata u zgrade iz više razloga dobro rešenje: biće više studenata na fakultetu i sa više njih ćemo moći da razgovaramo. Postoje mnogi studenti koji podržavaju proteste, ali nisu iz Beograda i ne mogu finansijski sebi da priušte da budu tu ako ne studiraju. Ukoliko se oglasi početak nastave u kojoj god formi: tri dana radimo a četiri ne radimo ili svaki dan radimo nekoliko sati a ostatak dana protestujemo, studenti će se vratiti i mi ćemo moći da razgovaramo sa njima. Ne sumnjam da studenti u blokadi i sada razgovaraju sa njima, ali mi nastavnici nemamo tu mogućnost. Takođe, ako bi se ta deca vratila u Beograd mi bismo imali omasovljen protest i mnogo više snage i energije na ulici. Zato mislim da bi povratak na nastavu, sa promenjenim modom protesta, mogao da bude dobro rešenje.
Deluje li vam nova energija kao realna mogućnost jer se stiče utisak da nakon nekoliko velikih studentskih pobeda i pada Vlade, vlast ne samo da više ne da ustupke nego i povećava pritisak?
Imam utisak da su mnogi nakon velikog protesta 15. marta, za koji mislim da je bio veoma uspešan i čiji sam bila vrlo aktivni učesnik (u zgradi prirodno-matematičkih fakulteta smo dočekivali studente koji su tu spavali tokom vikenda 14-16. mart, a ja sam vodila tim za kuvanje), osetili razočaranje. Da li smo previše očekivali – ne znam, ali je evidentno da nismo dobili ono što smo želeli i da smo vrlo brzo nakon toga, možda već 1. aprila morali da shvatimo da moramo drugačije. Čak su i šetnje koje su jako dobre zbog podizanja svesti o protestima u unutrašnjosti, prestale da budu delotvorne kao do tada. Ne bi ih trebalo prekinuti, studentima one prijaju a mnogim građanima su jedini način da osete duh promene, ali to nije smeo da ostane jedini vid borbe. Na univerzitetima je bilo da izađu sa nekakvim predlogom, ali nismo ga dali. Dali smo ga sada, pa da vidimo šta može da se uradi. Jer pretnja vlasti ka univerzitetu je vrlo ozbiljna. Tu je sad pitanje šta je starije, spasavanje univerziteta ili spasavanje države, što ja ne bih dovodila u konfrontaciju jedno sa drugim. Spasavanje univerziteta dobrim delom znači i spasavanje države. Mi decenijama svedočimo potpunoj devastaciji sistema obrazovanja u Srbiji i taman kad pomislimo da ne može gore, vidimo da može. Sad više nije pitanje da li ćemo i dalje nastaviti da propadamo, nego smo došli do granice da li ćemo dalje postojati ili ne.
Da li u devastaciju spada i Radna grupa za analizu trenutnog stanja na fakultetima i izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju, koju je oformila Vlada Srbije i popunila sa sedam od 10 članova profesorima koji su podržali listu SNS na izborima 2023?
Ta komisija je sastavljena isto kao i Vlada, najpre mislim na ministre prosvete i nauke, tako da je svima odmah jasno šta im je cilj. Rektor Đokić nije ni pitan da bude u njoj. I koliko god mi stajali uz njega, sam u komisiji neće moći da uradi ništa. Bojim se da je pitanje dana kada će zakon o visokom obrazovanju i zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dva osnovna zakona koji regulišu rad visokoškolskih i osnovnoškolskih i srednjoškolskih ustanova, doći po ubrzanom postupku na izglasavanje u Skupštini. To je realna opasnost jer smo u oktobru, pre pada nadstrešnice, imali pokušaj Vlade da na brzinu izgura promene zakona o visokom obrazovanju i da nam na mala vrata uvede franšize stranih univerziteta, bez javne rasprave. Mislim da smo na korak do toga ponovo i da to moramo nekako da sprečimo.
Lično ne mislim da je onlajn nastava dobro rešenje, pogotovo na fakultetima poput Hemijskog na kome znatan deo nastavnih aktivnosti predstavljaju eksperimentalne vežbe, nije bila dobra ni kad smo bili prinuđeni da je vodimo za vreme kovida
Zna li se šta bi izmena zakona tačno donela ili je sve još u sferi nagađanja?
Poslednji nacrt koji imamo je iz marta ove godine. Ali se odavno priča o franšizama univerziteta i mislimo da je ministar i doveden da to realizuje. Niko ne može sa sigurnošću da kaže šta je sve u pitanju, ali smo poslednjih godina videli kako Vlada funkcioniše i očekivano je da nas opet iznenadi, a uglavnom nas iznenadi negativno. Franšize stranih univerziteta sa neravnopravnim načinom upisa studenata i akreditacije, izmenjeni sistem finansiranja i uvođenje vaučera je nešto o čemu se dugo govori.
Imali smo priliku da čujemo i mišljenja da se radi na potpunom ukidanju autonomije univerziteta?
To se već radi. Ne samo da je autonomija ugrožena stalnim pokušajem da se nametnu zakoni, kakvi god im padnu na pamet, bez konsultacija sa univerzitetima, već i ukidanjem finansijskih sredstava. Ni Vlada ni ministri više uopšte ne poštuju procedure i to smo videli kod donošenja Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, 24. marta. Osim što su nam smanjili plate tom uredbom, fakultet već nekoliko meseci ne dobija ni ono što su osnovna sredstva za održavanje. Sada mi na fakultetima možemo da očekujemo i da nam EPS isključi struju.
Pritom se često suočavamo sa optužbom da se na fakultetima ne radi i da nismo zaslužili ni tih 12,5 odsto plate. I to ne samo sada dok smo u blokadi, takvih je komentara bilo i pre. Mi na Hemijskom fakultetu svaki dan sve vreme blokada dolazimo na posao jer naša zgrada nije potpuno blokirana. Čim su blokade počele naša Uprava je studentima objasnila da je zgrada u kojoj su fakulteti prirodno-matematičke grupacije visokorizična jer su nam laboratorije pune hemikalija, oni su to ispoštovali. Tako da sve tehničko i administrativno osoblje, mi nastavnici i naši istraživači i saradnici, imamo apsolutnu mogućnost od početka da u zgradu ulazimo, da se bavimo naučnim istraživanjima, ali i da pripremamo udžbenički materijal i prezentacije za predavanja, praktično je samo nastava stala. Zbog toga je izmena uredbe potpuno besmislena, jer iako nam je nastava osnovna delatnost, ona se ne odvija 20 sati nedeljno. Osim toga, izbori u zvanja se izvode na osnovu naučnih doprinosa. I mi sa naukom ne smemo da stanemo – radimo i pišemo projekte, pišemo radove, ali i udžbenike, praktikume, zbirke zadataka…
Autonomija je ugrožena stalnim pokušajem da se nametnu zakoni, kakvi god im padnu na pamet, bez konsultacija sa univerzitetima, ali i ukidanjem finansijskih sredstava. Osim što su nam smanjili plate uredbom, fakultet već nekoliko meseci ne dobija ni ono što su osnovna sredstva za održavanje
Nedavno je Ana Brnabić pitala tužilaštvo da li će reagovati povodom toga što su studenti predložili rektora Đokića za svoju izbornu listu. Zvuči li vam to logično ako imamo premijera koji je profesor, ministra koji je profesor, Atlagića u parlamentu…
U zakonu o sprečavanju sukoba interesa piše da oni koji se bave naukom, nastavom ili kulturom mogu da budu na političkim funkcijama i to nije sukob interesa. Ne razumem čemu ova drama oko toga da li će rektor, hipotetički, biti na nekoj izbornoj listi ili ne. Je li to prvi rektor ili dekan koji bi bio u Skupštini? Mislim da su ovi napadi samo blaćenje čoveka koga vide kao ozbiljnog protivnika. Izjava koju je dao, da bi mu bila čast da se nađe na toj listi jer su mu studenti, dakle oni za koje radi ukazali poverenje, po mom mišljenju je očekivana i najbolja moguća. Studenti u njemu vide mogućeg lidera. Mislim da je to veliko priznanje i za sve nas koji radimo na univerzitetu.
