Reakcije izvršne, pravosudne i zakonodavne vlasti u Srbiji na urušavanje nadstrešnice tek rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. primer su u malome koliko su kolosalne razmere bacanja pod noge vladavine prava i otuđenja suverenosti od građana. Čelnici izvršne vlasti – predsednik Republike i tadašnji ministar građevinarstva – požurili su da već tog istog dana uvere javnost da nadstrešnica nije bila rekonstruisana i da se čak javno upitaju i požale zašto nije, iako su Novosađani svojim očima videli da jeste, iako o tome svedoče i video-zapisi iz perioda građevinskih radova na njoj i iako iz dokumentacije koja je u međuvremenu objavljena nedvosmisleno proizlazi da ona jeste bila rekonstruisana.
Prava pitanja
Otuda, pitanje nije zašto nadstrešnica nije bila rekonstruisana (mada bi i za to – da je tako bilo – neko morao da odgovara), već da li su projektovanje, rukovođenje i izvođenje rekonstrukcije bili po propisima, kao i da li su različiti oblici nadzora i kontrole savesno obavljeni. A ako je odgovor na ova pitanja ili jedno od njih negativan, postavljaju se dodatna pitanja: da li su ti propusti posledica nestručnosti odgovornih ili svesnog zanemarivanja propisa i da li je jedno i/ili drugo bilo posledica korupcije onih koji se nalaze u lancu tog građevinskog poduhvata od finansijera (Vlade Republike Srbije) i investitora (Infrastruktura železnice Srbije), preko izvođača (China Railway International Coorporation i China Communications Construction Company) i mnogobrojnih domaćih podizvođača (Startinga i drugih), do Ministarstva građevinarstva koje izdaje građevinsku i upotrebnu dozvolu, i vrši inspekcijski nadzor.
Pitanje nije zašto nadstrešnica nije bila rekonstruisana (mada bi i za to – da je tako bilo – neko morao da odgovara), već da li su projektovanje, rukovođenje i izvođenje rekonstrukcije bili po propisima, kao i da li su različiti oblici nadzora i kontrole savesno obavljeni
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 22. novembra 2024. donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv trinaest okrivljenih zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi s krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti, i krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova. Iz naredbe za sprovođenje istrage jasno proizlazi da se ona ne vodi u pogledu krivičnih dela protiv službene dužnosti i protiv privrede, što znači da u tom predmetu tužilaštvo ne razmatra mogućnost da je i korupcija uzrokovala urušavanje nadstrešnice. Da tužilaštvo ostaje pri tom suženom pristupu potvrdilo se 30. decembra 2024. kada je podiglo optužnicu protiv istih lica protiv kojih je donelo naredbu za sprovođenje istrage i za ista krivičnih dela za koja je bila doneta naredba. Još pre preduzimanja tih akata oglasilo se Javno tužilaštvo za organizovani kriminal koje je nadležno za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. To tužilaštvo je saopštilo da nema osnova za njegovo postupanje u slučaju urušavanja nadstrešnice, jer nema osnova sumnje da je do tog događaja došlo zbog činjenja krivičnih dela protiv službene dužnosti i protiv privrede, za čije gonjenje je ono odgovorno.
Samovolja izvršne, pravosudne i zakonodavne vlasti
Osim izvršne i pravosudne vlasti, i zakonodavna vlast je pokazala svoju samovolju odbijajući da ispita šire pravne i političke aspekte odgovornosti za urušavanje nadstrešnice. Poslanička većina u Narodnoj skupštini je 25. novembra 2024. odbila da uvrsti u dnevni red „Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora u vezi sa utvrđivanjem činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa smrću petnaestoro ljudi usled urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024“. Na istoj sednici Narodne skupštine ta ista poslanička većina je kršeći Ustav odbila da uvrsti u dnevni red predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade koji je punovažno i blagovremeno podnelo 85 narodnih poslanika zbog odgovornosti Vlade za urušavanje nadstrešnice. Tim činom je skupštinska većina, koja je inače svoj mandat stekla na nelegitimnim i neustavnim izborima, dodatno prisvojila suverenost od građana koji je vrše preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 2 Ustava), između ostalog i podnošenjem predloga najmanje 60 narodnih poslanika za glasanje o nepoverenju Vladi, koji se bezuslovno i bez odlaganja razmatra na prvoj narednoj sednici Skupštine (član 130 Ustava).
Povodom odbijanja Narodne skupštine da uvrsti u svoj dnevni red predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade, 81 narodni poslanik podneo je 25. decembra 2024. ustavnu žalbu Ustavnom sudu. Oni su tražili od tog najvišeg organa sudske vlasti u Srbiji da utvrdi povredu Ustava i da naloži Narodnoj skupštini da bez odlaganja stavi na dnevni red predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade. Ustavni sud se do dana današnjeg nije oglasio o toj ustavnoj žalbi uprkos sve većim napetostima u društvu i čak eskalaciji verbalnog i fizičkog nasilja koje izazivaju čelnici izvršne i zakonodavne vlasti svojim reakcijama na legitimne i legalne zahteve građana da se utvrdi politička i pravna odgovornost za tragediju u Novom Sadu.
Osuđujući odricanje izvršne i zakonodavne vlasti od svakog oblika odgovornosti i njihov pritisak na pravosudnu vlast kako bi se izbeglo celovito utvrđivanje krivice za urušavanje nadstrešnice, građani i opozicione političke stranke započeli su različite vidove protesta u Novom Sadu i Beogradu još početkom novembra 2024. I na tom ispitu su tužilaštvo i sudstvo pali predlažući i određujući neosnovane pritvore za građane koji su se mirno borili za vladavinu prava nasuprot režimskim crnokapuljašima, koji su poslovično ostajali na slobodi uprkos nasilnom remećenju protesta.
Uloga blokada
Pomenutom talasu narodnog nezadovoljstva naročiti impuls daće studenti svih državnih univerziteta u Srbiji. Istrajnom i dobro osmišljenom blokadom svojih fakulteta i saobraćajnica svojih gradova u cilju odavanja počasti žrtvama urušavanja nadstrešnice, kao i mobilizacijom prosvetara, srednjoškolaca, poljoprivrednika, advokata, različitih sindikata i drugih društvenih grupa, studenti su se stavili na čelo narodnog nezadovoljstva. Oni su formulisali i zahteve od kojih je osnovni da se objavi celokupna dokumentacija u vezi s rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu i da se na taj način podstakne tužilaštvo da preduzme korake koji su predviđeni zakonom. Studenti su takođe pozvali akademsku i naučnu javnost da se zajedničkim radom oslobode institucije kako bi se obezbedilo poštovanje ljudskih prava i sloboda, uključujući i njihovu institucionalnu zaštitu.
Polazeći od toga da su državni organi prisvojili suverenost od građana i da se uporno oglušuju o vladavinu prava, da je istovrsno samovlašće bilo na delu i nakon masakra od 3. i 4. maja 2023. u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, i mestima Malom Orašju i Duboni, kada je takođe izostala politička i pravna odgovornost Vlade i posebno ministra unutrašnjih poslova, i da se osnovano može verovati da bi te sistematske odgovornosti za izgubljene živote bilo ili da bi se oni možda čak i sačuvali da su mediji obavljali svoju društvenu ulogu čuvara demokratije i vladavine prava, građani – stručnjaci iz oblasti pravnih, građevinskih, ekonomskih i medijskih nauka – organizovali su se u Anketnu komisiju u cilju celovitog ispitivanja okolnosti pod kojima se urušila nadstrešnica u Novom Sadu i sveobuhvatnog sagledavanja odgovornosti za tu tragediju. Anketna komisija izvodi svoj legitimitet i ustavnost iz narodne borbe za očuvanje vladavine prava, oličene u mirnim protestima studenata i drugih građana sa zahtevom da se svi odgovorni izvedu pred lice pravde.
Stručnjaci iz oblasti pravnih, građevinskih, ekonomskih i medijskih nauka odlučili su da se sami organizuju u cilju celovitog ispitivanja okolnosti pod kojima se urušila nadstrešnica i odgovornosti za tragediju
Anketna komisija ispituje, pre svega, odgovornost Republike Srbije za povredu pozitivne i proceduralne obaveze da se zaštiti pravo na život i u okviru nje: odgovornost Narodne skupštine, Vlade i ministra građevinarstva za norme iz oblasti planiranja i izgradnje koje su na štetu pravne i faktičke sigurnosti građana; odgovornost predsednika Republike za povredu Ustava zbog kršenja načela podele vlasti uplitanjem u nadležnosti kako Vlade i Ministarstva građevinarstva, tako i tužilaštva i sudstva; prekršajna odgovornost odgovornih u Ministarstvu građevinarstva za propuste u izdavanju dozvola i inspekcijskom nadzoru; krivična odgovornost za dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, kao i za dela protiv službene dužnosti i privrede; građanska odgovornost za stvarnu štetu nastalu urušavanjem nadstrešnice, imovinsku i neimovinsku štetu nanetu porodicama stradalih, i ugovore zaključene na štetu Republike Srbije; i odgovornost za povredu prava na obaveštenost građana.
Anketna komisija će se u najkraćem roku obratiti javnosti i početi da je izveštava o svojim nalazima.
