Možda je ideja o novoj osvetničkoj vladi propala imajući u vidu da narod razbijaju uglavnom stari kadrovi poput Ivice Dačića i Zlatibora Lončara, ali nema sumnje da je iznedrila bar jedno ozbiljno pojačanje u obliku udarničke pesnice po imenu Dejan Vuk Stanković. Dok je najavljivao „svečani početak nove školske godine“ i nabrajao svoje uspehe poput višemesečnog izgladnjivanja nastavnika, ostavke 75 direktora, smene dodatnih 25 (to su bili oni baš uporni, koji nisu sami pod pritiskom hteli da odu) i otkazivanja ugovora o radu za sada nepoznatom broju nastavnika, prosto nam se svima nametnulo pitanje – pa gde su ga držali do sada? Zar je trebalo baš toliko ljudi da se izlije na ulice da bi SNS posegao za najtežom artiljerijom?
Dekan novosadskog DIF-a Patrik Drid je junački odolevao studentima koji bi da uđu na svoj fakultet, žandarmerija ih je preventivno mlatila, a i SNS kontramitinzi povremeno uspevaju nešto da zakrče
Nema sumnje, ministar prosvete je bio u pravu – počelo je baš „svečano“ iz njegove perspektive. Za buku i slavlje se još u ranim jutarnjim satima postarao naprednjački dekan Patrik Drid koji je došetao do svog radnog mesta na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu i sasvim slučajno se laktom oslonio na jedan prozor, što je proizvelo lančanu reakciju i razlupalo čak tri. Policija je momentalno došla, ali gle čuda, umesto da ga privede zbog uništavanja državne imovine, napravila je lopovske merdevine i pomogla mu da uđe – čisto da tolike rupe ne ostanu bez upotrebne vrednosti. A da narodna policija ne bi ostala neutešna jer nema koga da šikanira i privodi, omogućeno joj je da uhapsi nastavnika muzičkog Marka Radosavljevića u OŠ „Svetozar Miletić“ i da ga u lisicama odvede sa šesnaestominutne tišine jer nam se nekako, mimo zakona, uspostavilo pravilo da je odavanje pošte kažnjivo, a lomljenje herojsko delo.
Blokade ostaju
U takvim okolnostima zvuči prilično bedno kada Stanković pokušava da svoje postupke odbrani floskulom da „samo poštuje zakon“, tvrdeći da nije bilo „masovne represije“ nad prosvetnim radnicima, a za smene direktora izjavi da se radi samo o pet posto i da „razrešenja direktora nisu represija, već zakonska procedura“. A kada je sve po zakonu, onda će se valjda i odvijati bez problema jer „hoće da veruje da su blokade deo prošlosti“.
Nisu. Ako nije primetio, jako dobro se drže uz nesebičnu podršku policije u Ćacilendu, Drid je junački odolevao studentima koji bi da uđu na svoj fakultet a žandarmerija ih je preventivno umlatila, a i SNS kontramitinzi povremeno uspevaju nešto da zakrče. Na drugoj strani srednjoškolci kojima je ministar na vreme zapretio neopravdanim izostancima („Zakon je jasan. Izostanci sa nastave će se bezuslovno evidentirati, a ne mogu se opravdati političkim razlozima“) ukoliko budu političarili i davali počast preminulima, na skupu „Srednjoškolci pamte“ okupili su samo u Beogradu na desetine hiljada građana i najavili – ovo neće stati.
Teško da može biti regularne školske godine, da normalno može da počne i da se nastavi. Lokalne bitke zbog odmazde Ministarstva će buknuti po Srbiji. Svakog trenutka ta pobuna može da preraste u nešto drugačije
Dušan Kokot
Dakle, blokade ostaju, a to znači da će Stanković kao i do sada red morati da zavodi maltretiranjem prosvetnih radnika i učenika (mnogi su ostali bez razrednih starešina i kvalifikovanih nastavnika), što mu ne ide loše, a i pokazalo se da uživa u tome. Čak se i pohvalio da je njegov pristup dao rezultate i da su, sem jedne, sve škole otpočele nastavu. Međutim, dok je mlatio bičem po nepodobnim kolektivima, potpuno je smetnuo s uma da bi kao ministar bio dužan da omogući nastavu i u podobnim, pa se i pored njegove ogromne želje da škole prorade dogodilo da Geološka škola na Voždovcu ostane zatvorena za učenike (ponuđena je onlajn nastava) zbog „tehničke nemogućnosti korišćenja objekta“, šta god to značilo. Takođe mu nije ni zasmetalo niti je ikoga smenio jer u OŠ „Đura Jakšić“ u Kragujevcu nastava ne može da počne pre 9. septembra s obzirom na to da je tek sad neko primetio da je zgrada nebezbedna i da mora da se popravi. Vrhunac je to što je OŠ „Učiteljica Draga Stanojković“ trajno zatvorena zbog lošeg stanja samo nekoliko dana pred početak školske godine, a roditelji su za to saznali tri dana pre.
Selektivna primena zakona
Dakle, ako nakon tri meseca raspusta niko nije sredio da plafoni ne padaju učenicima na glavu – to je u redu, ali ako je neko skratio čas na 30 minuta ili ga nije održao (do sada je nastava nadoknađena a svi učenici su završili školsku godinu) onda je to za otkaz nastavnika ili smenu direktora, a najčešće i jedno i drugo.
„Ne vidim politizaciju u tome što neko nije dobio produžetak ugovora o radu. Da sam ja direktor neke škole, sa velikim i dobrim razlozima bih otkazao ugovore o radu zaposlenom koji je kršio zakon i opstruirao nastavni proces“, objasnio je Stanković. A ono što nije objasnio je zašto su ugovori otkazani nastavnicima koji su pet ili sedam godina radili na osnovu ugovora o radu iako zakon dozvoljava da rade samo dve godine, jer bi nakon tog roka morali da budu primljeni u stalni radni odnos. Takođe, kako se među njima našao priličan broj ljudi koji su pred penzijom. Zar je moguće da u zlatno doba SNS-a neko ko se bavi deficitarnim zanimanjem stiže do penzije bez stalnog zaposlenja? I najvažnije – ko su nastavnici koji će popuniti njihova radna mesta i da li se stvarno radi o nekvalifikovanom kadru (stranka Srce je iznela saznanja da je ugovor sklopljen čak i sa osobama koje su završile samo prvu godinu fakulteta)?
Ministar prosvete nije objasnio zašto su ugovori otkazani nastavnicima koji su pet ili sedam godina radili na osnovu ugovora o radu iako zakon dozvoljava da rade samo dve godine, jer bi nakon tog roka morali da budu primljeni u stalni radni odos
Ta selektivna primena zakona prosvetnih vlasti je vidljiva u svakom primeru i odmazde prema nepodobnima i udomljavanju podobnih. Recimo, u Petoj beogradskoj gimnaziji je 19 nastavnika ostalo bez ugovora, četiri su suspendovana zbog podrške studentima, ali je zato bez problema v. d. direktora Danki Nešović dodeljen još jedan mandat vršioca dužnosti, što je direktno kršenje zakona od strane Ministarstva prosvete.
Na takvo postupanje su protestom odgovorili i učenici i roditelji, ali je to gotovo usamljen slučaj. Reakcija je stigla i iz OŠ „Pavle Savić“ u Beogradu i to najavom da nastava neće početi „sve dok ne stigne izveštaj prosvetnog inspektora ili potvrda da Milan Krstić neće biti razrešen“ sa mesta direktora škole, jer se njegovim razrešenjem „u potpunosti zanemaruje mišljenje kolektiva, koji direktora ceni kao odgovornog rukovodioca posvećenog građenju dobrih i zdravih odnosa u školi“.
Međutim, iako škole nikada nisu bile u težoj situaciji, prvi put je izostao štrajk 1. septembra, koji je već dobio ritualni karakter.
Čekajući protestni talas
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) je izdala saopštenje u kom je osudila represiju uz pojašnjenje da „Ministarstvo prosvete povlači poteze kojima disciplinuje kolektive, čime se podignute tenzije u društvu prenose na škole, što predstojeću školsku godinu čini teškom i neizvesnom“. Iz Sindikata radnika u prosveti Srbije mogli smo da čujemo da je njihovo članstvo i do sada bilo nezadovoljno, da su otkazi i sve jači pritisci izazvali dodatni bes, ali da će pustiti prvake da krenu u školu i da će se o štrajku razmišljati od sredine septembra. U Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika (NSPRS) ističu da su oni zahteve već istakli a da nijedan nije ispunjen, tako da su daljnji pregovori bespredmetni i da im je jedini cilj nova vlast i novi ljudi sa kojima će moći da se razgovara.
U Petoj beogradskoj gimnaziji je 19 nastavnika ostalo bez ugovora, četiri su suspendovana zbog podrške studentima, ali je zato bez problema v. d. direktora Danki Nešović dodeljen još jedan mandat vršioca dužnosti, što je direktno kršenje zakona
„Teško je da može biti regularne školske godine, da normalno može da počne i da se nastavi. Lokalne bitke zbog odmazde Ministarstva će buknuti po Srbiji. Svakog trenutka ta pobuna može da preraste u nešto drugačije“, poručio je na N1 Dušan Kokot, predsednik NSPRS-a.
I upravo iz tog nedostatka štrajka vidimo da su ambicije prosvetnih radnika daleko veće nego prethodnih godina, da im nije ni na kraj pameti da naprave štrajk upozorenja koji neće rezultirati ničim ili da časove skrate na 30 minuta, umanje sebi platu i omoguće režimu da zadovolji formu – baš nas briga kakvo znanje učenici dobijaju, bitno je da smo ih bar na pet minuta saterali u učionice. Ovoga puta čekaju opšti protestni talas koji je već prilično izvesta
