Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu odlučio je da predmet protiv lidera radikala Vojislava Šešelja i još četvoro njegovih saradnika prepusti pravosuđu u Srbiji. Prema optužnici iz 2023. godine, Šešelj i njegovi saradnici terete se za nepoštovanje suda, tačnije kršenje pravilnika Tribunala o zaštiti identiteta svedoka i poverljive dokumentacije. Tu se pre svega misli na dokumente iz procesa u kojem je Šešelj 2018. godine u Hagu osuđen na 10 godina zatvora zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci. Kako je već poznato, Šešelj se ne libi da napiše svoje opservacije o ovom suđenju u holandskom gradu, pa su tako i izjave zaštićenih svedoka završile u 56 njegovih knjiga.
Haški sudski mehanizam je u obrazloženju svoje odluke naveo da su zločini u optužnici iz 2023. počinjeni na teritoriji Srbije, te da su osumnjičeni voljni da im se sudi u matičnoj državi, odnosno da će se odazvati procesu. Iako je napomenuto da će Mehanizam pratiti slučaj u Srbiji i uz pomoć nacionalnih i regionalnih organizacija, advokat Aleksandar Olenik ne sumnja da će ovo biti nova „predstava za javnost“.
„Očekujem farsu za medije, gde će biti sudskog postupka koji će se završiti oslobađajuće, uslovno, opomenama, ili će otići u zastaru. Zbog tog nadgledanja ćemo formalno imati proces, ali bez suštine. Da nema nadgledanja, ne bi ni bilo procesa. Naši sudovi imaju kapacitet samo kada postoji politička volja, odnosno kada im se naredi. Mislim da će uraditi deo posla, ali suštinski ih neće kazniti i primeniti zakon, nego će fingirati sudski postupak kao što je slučaj i sa Milanom Radoičićem“, objašnjava Olenik.
Postupak u Srbiji će pred Višim sudom u Beogradu voditi Tužilaštvo za ratne zločine. Pored predsednika Radikalne stranke, optužnicom su obuhvaćeni njegovi partijski drugovi Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miroljub Ignjatović i Miljan Damnjanović, koji su ujedno i recenzenti ovog problematičnog štiva.
