Treći broj studentskih novina Studentski glas, izlazi uz Radar u četvrtak, 26. juna, a donosi analizu ključnih problema – od medijskog mraka i urušenog zdravstvenog sistema, do sistemske krize kulture. Studenti poručuju da ne odustaju i da nastavljaju borbu dok ova zemlja ne bude dostojna svih nas.
U trećem broju Studentskog glasa čitajte:
- Medijski mrak u Srbiji
Prva tema broja bavi se stanjem u medijima. Javni servisi i televizije sa nacionalnom frekvencijom, kako navode, zarobljeni su u okovima vlasti i pretvoreni u instrument manipulacije. „Medijski mrak poduprt je i samom činjenicom da se nacionalna frekvencija dodeljuje kao nagrada ako verno služite režimu u širenju propagande“, pišu studenti. Posebno se osuđuje targetiranje novinara i studenata i objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane režimskih tabloida poput Informera. Regulatorno telo REM opisuju kao “uspavano” i nesposobno da zaštiti javni interes.
- Zdravstvo između birokratije i partijske knjižice
U analizi zdravstvene politike, studenti medicine svedoče o urušenim bolnicama, hroničnim listama čekanja, korupciji i netransparentnom upravljanju. Gostujući intervju sa profesorkom Vesnom Bjegović Mikanović otkriva da je sistem talac političke volje i da bez javne kontrole nema ni efikasne zdravstvene zaštite. Poruka je jasna: zdravlje ne sme biti privilegija, već osnovno pravo. „Liste čekanja u javnom
sektoru često nisu dovoljno transparentne. Postoji osnovana sumnja da se, u nekim slučajevima, koriste za usmeravanje pacijenata ka privatnim ordinacijama“, navode, između ostalog, studenti u blokadi.
- Kultura na respiratoru
Studentski glas takođe ukazuje na višegodišnje urušavanje kulturnog sektora. Navode se primeri zatvorenih muzeja, ukinutih konkursa i finansiranja politički podobnih manifestacija, dok se nezavisna scena sistematski guši. Izdvaja se zahtev za transparentnim konkursima, stručnim upravljanjem i budžetom za kulturu od najmanje 1-1,5 odsto, u skladu sa međunarodnim preporukama. Poručuju: “Kultura ne traži milostinju, već da joj se vrati ono što joj pripada.”
- Pešaci koji bude Srbiju
Posebno poglavlje posvećeno je studentskom maršu kroz Srbiju, u kojem su studenti pešačili kroz gradove i sela bez medijske pompe, ali uz snažnu podršku građana. Opisana su lična svedočenja mladih koji su, vođeni idejom pravde i solidarnosti, simbolično prešli stotine kilometara kako bi pokazali da ne odustaju. Njihov put doživljen je kao čin sazrevanja, zajedništva i vere u mogućnost promene. Marš postaje simbol borbe, jedinstva i nade.
