Štrajk u pravosuđu se nastavlja kroz svojevrsnu igru živaca između Ministarstva pravde i zaposlenih u sudovima, ali i tužbama protiv države koje najavljuju predstavnici sindikata, kao odgovor na najavljeno smanjivanje plata zbog obustave rada. Trenutno štrajk traje u deset sudova, a u nekim sudovima poput Drugog opštinskog u Beogradu više od polovine zaposlenih je u potpunoj obustavi.
„Mi smatramo da oduzimanje dnevnica ne može da započne dok ne krenu pregovori“, govori za Radar Nemanja Đurić, predsednik sindikata sudske vlasti. On ističe da je oduzimanje dnevnica pritisak na zaposlene da postignu kompromis pre nego što se uopšte uđe u pregovore. „Taj užasni zakon iz 1996. maksimalno se zloupotrebljava od strane ministarstva. Zaposleni u sudstvu su dovedeni do prosjačkog štapa, a onda ih tim lošim materijalnim stanjem još neko ucenjuje da ih spreči da uopšte uđu u borbu za njegovo poboljšanje.“
Đurić ističe da ministarstvo ima obavezu da stupi u pregovore istog dana kada se objavi štrajk, a to nisu učinili, ocenjujući da njihov sindikat nije reprezentativan:
„Zakon o štrajku ne spominje reč reprezentativnost. Sastanci sa ministrom su fingiranje dijaloga. Istog dana kada smo mi podneli zahteve, 5. februara, odnosno stupili u štrajk, svoje aktivnosti je počela radna grupa Ministarstva pravde za izmenu zakona o sudskim taksama, a nakon toga odbijaju se pregovori. Sada imamo novog ministra koji obilazi sudove da bi poslao poruku da ne mora da priča sa predstavnicima sindikata.“
Sumirajući utiske sa razgovora u Nišu u ponedeljak, Đurić ističe da su ostali sa osećajem da ih ministar apsolutno ne čuje:
„Odmah je bilo jasno da je to samopromocija, turneja i bacanje prašine u oči. To ide do granica iscrpljivanja kroz njegove monologe. On govori kako razgovara sa reprezentativnim sindikatima i stoga ne mora da govori sa nama. Ti isti ’reprezentativni sindikati’ nisu uputili ministra na primer da je osnovica za zaposlene u pravosuđu izdvojena kao posebna kategorija, pa je ostao u iluziji da bi povećanje osnovice zaposlenih u pravosuđu podiglo plate u celom državnom sektoru, što naravno nije tačno.“
Sagovornik Radara naglašava da zaposleni u pravosuđu imaju osećaj da ti reprezentativni sindikati zastupaju interese ministarstva a ne radnika.
„Izašli smo sa tog sastanka ogorčeni i sa osećajem da nas niko tu zapravo nije ni čuo. Predlozi koji su nama tu dati za rešavanje našeg materijalnog položaja su neprihvatljivi i to je ono što slušamo od tih reprezentativnih sindikata i svih prethodnih vlada. To su stimulacije koje ne ulaze u zaradu i koje proističu iz sudskih taksi, na njih se ne obračunavaju porezi i doprinosi, to je jedno davanje koje je neizvesno. Samo prošlog meseca je izračunato da nama ta stimulacija iznosi 7.500, a oni su isplatili samo 4.000. Ona nema rok dospeća, ne možemo da tužimo ako nam se ne isplati, tako da to nije rešenje za zaposlene koji su na prosjačkom štapu i koji podižu po nekoliko kredita i rade nekoliko poslova.“
Đurić podvlači činjenicu da niko više ne želi da se zaposli u pravosuđu.
„Imamo konkurs koji je raspisan za 15 zapisničara u Višem sudu u Beogradu, na koji se niko nije prijavio. Sada smo ušli u novu fazu gde ljudi dolaze i vide koliko se radi za platu od 56.000 dinara, ostanu na poslu par meseci, odu na bolovanje i najčešće nađu neko drugo radno mesto. Posle svega ostali smo uvereni da je zapravo namera vlasti da se pravosuđe unizi i da se uništi svaki kvalitet kako bi bilo potpuno preuzeto od strane izvršne vlasti.“
