Bliski saradnici Aleksandra Vučića, ali i svi ostali funkcioneri Srpske napredne stranke, do sada su sigurno shvatili jednu stvar – naći se na putu političkih, finansijskih i interesnih ambicija Aleksandra Vučića je najgori scenario u glavi jednog naprednjaka. Više puta su svedočili beskrupuloznom obračunu predsednika Srbije sa protivnicima iz svojih redova. Ipak, u tim sukobima, moglo bi se reći, najbolje je prošao bivši predsednik Srbije. Tomislav Nikolić se odrekao Srpske napredne stranke i nakon prvog predsedničkog mandata se sklonio sa puta Aleksandru Vučiću koji je tada preuzeo sve. I stranku i predsedničku kandidaturu. Pregovori dva ključna čoveka i osnivača SNS nisu dugo trajali, a u prvi mah se činilo da je Tomislav Nikolić nekako olako odustao od svega i tek tako pristao na zahtev Vučića da ode u političku penziju. Vučić ga je „lepo zamolio“, a Nikolić mu tek tako izašao u susret. Ipak, ubrzo nakon povlačenja 2017. godine, ispostaviće se da je Nikolić svoj odlazak debelo naplatio. I on i njegova najbliža porodica.
A nekada je odnos Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića izgledao sasvim drugačije. Bila su to dva izuzetno bliska saradnika. Zajedno su osnovali Srpsku naprednu stranku 2008. godine. Lider je bio Nikolić, a njegova desna ruka Aleksandar Vučić. Takva podela uloga bila je i očekivana u tom trenutku, imajući u vidu da je Nikolić imao bolji rejting i rezultat. Tri puta je bio predsednički kandidat na izborima u Srbiji ispred Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, a na poslednjim održanim 2008. u prvom krugu je imao više glasova od Borisa Tadića. U drugom krugu je, međutim, izgubio. Iste te godine Tomislav Nikolić napušta radikale i sa Vučićem osniva Srpsku naprednu stranku. Već 2012. godine Nikolić pobeđuje na predsedničkim izborima Tadića i tako dovodi Srpsku naprednu stranku na vlast. Njihova vladavina traje do danas, samo što u tome Tomislav Nikolić više ne učestvuje.
Taj razlaz nekada najbližih saradnika prošao je dosta bezbolno, ako se uporedi, recimo, sa sukobom Vučića sa Nebojšom Stefanovićem. Nikolić je očito brzo shvatio da u tom ratu najverovatnije gubi, te da je pravi trenutak da za sebe izvuče neke privilegije.
Šta sve plaćamo Nikolićima
Nikolićeva naplata za ćutanje i povlačenje iz političkog života počela je sa izmišljenim poslom i funkcijom za bivšeg predsednika i lidera SNS. Formiran je Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, a za predsednika Saveta imenovan je Tomislav Nikolić. Do danas nisu zabeleženi konkretni rezultati Nacionalnog saveta niti je jasna njegova uloga i uloga Nikolića u njemu. Jedino što je jasno jeste da se na godišnjem nivou za ovu kancelariju izdvaja oko 40 miliona dinara iz republičkog budžeta koji pune svi građani Srbije. I tako već sedam godina. I to nije jedina stvar koju plaćamo porodici Nikolić.
Na godišnjem nivou za Nacionalni savet za koordinacuju saradnje sa Rusijom i Kinom izdvaja se oko 40 miliona dinara iz republičkog budžeta. Zahvaljujući funkciji predsednika ovog tela, Nikolić je od države dobio i vilu na Dedinju na korišćenje
Zahvaljujući funkciji predsednika Nacionalnog saveta, Nikolić je od države dobio vilu na Dedinju na korišćenje. U nju se zapravo uselio kao predsednik države, ali nikada iz nje nije izašao.
Vila u kojoj i danas živi bila je predsednička rezidencija i Nikolić je iz nje morao da se iseli. Međutim, godinu dana nakon isteka njegovog predsedničkog mandata Vlada Srbije je promenila Uredbu o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije. Vila u Užičkoj umesto za predsednika države određena je za predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom. Po istom modelu je i bivša premijerka a sadašnja predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ostala u državnoj vili namenjenoj predsedniku Vlade.
Nikolić će u vili biti sve dok bude na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom. Nakon što mu je prvi mandat istekao, Vlada ga je ponovo imenovala na istu funkciju. I to je bio prvi ustupak Vučića Nikoliću. I tek početak Nikolićevog iskorišćavanja državne imovine i resursa. Ispostavilo se, kako je pisao Insajder, da država, odnosno građani Srbije, Tomislavu Nikoliću i njegovoj supruzi Dragici mesečno plaćaju sve troškove oko održavanja vile na Dedinju.
Ovom bračnom paru građani plaćaju održavanje objekta, spolja i iznutra, generalno čišćenje kompletne zgrade dva puta godišnje, vodu, struju i telefon, kao i grejanje… Sve to je mesečno koštalo 2018. godine, prema zvaničnom podatku Vlade, oko 3.400 evra. To znači da je boravak Nikolića u vili do sada koštao najmanje 265.200 evra. Imajući u vidu inflaciju, rast cena i poskupljenje struje ovi troškovi su gotovo sigurno prešli brojku od 300.000 evra.
Pošto ne mora da brine o svojoj egzistenciji jer mu sve račune plaća država i građani, Tomislav Nikolić se okrenuo ulaganju u svoj biznis.
Bračnom paru Nikolić građani plaćaju održavanje objekta, vodu, struju i telefon, kao i grejanje… Sve to je mesečno koštalo 2018. godine, prema zvaničnom podatku Vlade, oko 3.400 evra. To znači da je boravak Nikolića u vili do sada koštao najmanje 265.200 evra
Biznis sa rakijom
Tako je bivši predsednik osnovao u decembru 2020. preduzeće Nikolić d.o.o. Bajčetina sa sedištem u njegovoj rodnoj Bajčetini. Tomislav je stopostotni vlasnik, a direktor firme je njegov sin Radomir Nikolić. Na sajtu Agencije za privredne registre se navodi da je glavna delatnost preduzeća trgovina pićima na veliko.
Ono što se iz finansijskih izveštaja može videti jeste da se u firmu dosta ulagalo. U 2021. godini imali su gubitak od 563.000 dinara, a godinu dana kasnije on je značajno smanjen na 194.000 dinara. U 2023. biznis Tomislava Nikolića prvi put beleži dobit.
Pretvaranje proizvodnje rakije u biznis nimalo ne iznenađuje imajući u vidu da se Nikolić u predizbornoj kampanji 2012. godine predstavljao kao domaćin čovek iz Šumadije koji između ostalog peče rakiju na svom porodičnom imanju. Upravo „Tomina ljuta“ delila se u kampanji te godine tokom obilaska sela po Srbiji, a u staklari Paraćin je za tu „tomovaču“ napravljeno desetak hiljada flaša.
Imajući u vidu da se bivši predsednik često hvalio svojim ogromnim imanjem u Bajčetini i voćnjacima, jasno je da je proizvodnja i trgovina rakijom njegov biznis iako se kao direktor vodi njegov sin.
Radomir Nikolić, bivši gradonačelnik Kragujevca, koji praktično iz političkog života nestaje kad i njegov otac, ima ipak mnogo veće ambicije.
Put sina Radomira
Kao i mnogi biznismeni bliski SNS, među kojima je i kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović, i Radomir se zainteresovao za energetski sektor. Naime, kako je otkrila Nova.rs, Nikolić mlađi jedan je od suvlasnika firme Elektrovizija solar, koja želi da gradi solarnu elektranu u naselju Mrmoš u Aleksandrovcu. Oni su toj opštini u januaru 2024. prvi put podneli zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Tada i još dva naredna puta njihov zahtev je odbijen. Poslednji pokušaj je bio uspešan. Kompanija Elektrovizija solar novi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnela je 17. maja, a pozitivan odgovor je stigao mesec dana kasnije, 17. juna 2024. godine.
Solarna elektrana Aleksandrovac 1, kako se u odluci navodi, nalaziće se u naselju Mrmoš, na površini 244.060 kvadratnih metara. U pitanju je elektrana snage od 1.980 kilovata. Obaveza investitora je da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje četiri katastarske parcele, na kojima je predviđena izgradnja.
Sudeći prema svim ovim podacima, reč je o ozbiljnoj investiciji i solarnoj elektrani značajnog kapaciteta. U firmi Elektrovizija solar d.o.o. Radomir Nikolić, Aleksandar Vasojević i Vladimir Maksimović imaju po 30 odsto udela u vlasništvu, dok Aleksandar Plamenac ima 10 odsto. Zvanično je preduzeće osnovano u septembru 2022. godine i to za postavljanje električnih instalacija. U međuvremenu su odlučili da uđu u biznis proizvodnje i prodaje struje dobijene iz obnovljivih izvora, takozvane zelene energije.
Radomir Nikolić je jedan od suvlasnika firme Elektrovizija solar, koja želi da gradi solarnu elektranu u naselju Mrmoš u Aleksandrovcu. Nakon što im je tri puta odbijen zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, pozitivan odgovor je stigao u junu ove godine
Prema nekim procenama koje su rađene, za solar sa snagom od jednog megavata potrebno je uložiti oko milion evra. Imajući u vidu da je planirani kapacitet solarne elektrane gotovo dva megavata, Radomir Nikolić i njegovi poslovni partneri trebalo bi da izdvoje za investiciju minimum dva miliona evra.
Iako je na prvi pogled reč o skupoj investiciji, nije nimalo slučajno što su Radomir Nikolić i njegovi partneri odlučili da se upuste u izgradnju solarne elektrane. Kao što je država otkupljivala struju od vlasnika malih hidroelektrana po povlašćenoj uvećanoj ceni, i proizvođači struje dobijene iz solarnih elektrana dobijaju zapravo određenu vrstu podsticaja. Za podršku države investitori solarnih elektrana i vetroparkova se po novom zakonu bore na aukcijama. Pobednici nakon toga sklapaju ugovore sa Elektroprivredom Srbije. Poenta je da investitori na aukciji ponude najbolju (najnižu u odnosu na konkurente) cenu struje po megavat-času. Ona maksimalno može biti 90 evra. Uglavnom, država se obavezuje da ukoliko tržišna cena bude veća, proizvođaču struje iz solarnih elektrana nadoknadi razliku u ceni. Ovakvim ugovornim odnosom država zapravo štiti proizvođača od cenovnih turbulencija na tržištu.
Prva aukcija je organizovana prošle godine i trajala je od juna do avgusta kada je završena. Tada je na osnovu ponuđene cene po magavat-satu i kriterijuma koje solarne elektrane moraju da ispune izabran određen broj investitora. Kako je saopštilo Ministarstvo energetike, u oblasti solarnih elektrana ostalo je tada još slobodnih kapaciteta koji nisu dodeljeni, a prema trogodišnjem planu sledeća aukcija je trebalo da bude održana u prvom kvartalu 2024. godine. To se međutim do danas nije dogodilo iako smo ušli duboko u treću kvartal godine. Zvaničnog obrazloženja Ministarstva za energetiku nema.
Datum nove aukcije se ne zna, ali se zna da mnogi žele da budu deo ekipe koja dobija podsticaj od države. Ono što se postavlja kao pitanje, imajući u vidu da se sa novom aukcijom uveliko kasni, jeste da li zapravo Ministarstvo energetike čeka da se pojedini investitori pripreme za trku.
Neki od uslova za kvalifikovanje za dobijanje ugovora sa EPS-om su postojanje planskog osnova za izgradnju priključka elektrane na elektroenergetski sistem, lokacijski uslovi i pribavljena pravnosnažna energetska dozvola.
Firma u kojoj je Radomir Nikolić jedan od suvlasnika ima samo odobrene lokacijske uslove. U zvaničnom registru dodeljenih energetskih dozvola ih za sada nema. Dakle, i dalje imaju vremena da sve pribave i pojave se na budućoj aukciji Ministarstva energetike.
Ono što je sigurno jeste da ćemo epilog ove investicije sina Tomislava Nikolića tek videti. Izbor investitora na prvoj aukciji je bio transparentan i vidljiv javnosti. Javno su dostupni podaci i o energetskim dozvolama. Dakle, izbor Nikolićeve firme će biti vidljiv ukoliko se desi, sve to samo treba pratiti.
Tajanstvena Dragica i donatori sa Interpolove poternice
S druge strane, poslovi jednog drugog člana porodice Nikolić, supruge bivšeg predsednika Srbije, nimalo nisu bili transparentni. Kao prva dama, Dragica Nikolić je 2013. godine osnovala fondaciju pod svojim imenom. Dok je Nikolić bio na vlasti, ta fondacija je iz godine u godinu beležila rast prihoda i to je u javnosti izazvalo sumnje da kompanije daju novac Fondaciji iz interesa, jer je reč o supruzi predsednika republike. Mediji su pisali da su donatori često bili i izvođači radova na poslovima koje finansira Fondacija. Istraga nadležnih organa oko takvog načina rada nikad nije pokrenuta.
Do dana današnjeg Fondacija Dragice Nikolić nije objavila ko su sve bili donatori. Javnost je za pojedine saznavala tek sporadično kada su do tih informacija dolazili nezavisni mediji. Tako se ispostavilo da je jedan od donatora bio bugarski biznismen Cvetan Vasilev, koji je dve godine živeo u Srbiji iako je za njim raspisana crvena Interpolova poternica. Da je uplatio novac u Fondaciju za Insajder je 2016. godine potvrdio i sam Nikolić. Tvrdio je da je donacija uplaćena pre nego što je za Vasilevim raspisana poternica. Vasilevu je prodata inače paraćinska Staklara, koju je ostavio uništenu i u dugovima. Među donatorima je, prema pisanju kragujevačkog portala ucentar.rs, bio i Slobodan Tešić, čovek koji se nalazi na crnoj listi SAD zbog trgovine oružjem.
Među donatorima Fondacije Dragice Nikolić je bio i bugarski biznismen Cvetan Vasilev, koji je dve godine živeo u Srbiji iako je za njim raspisana crvena Interpolova poternica. A prema pisanju kragujevačkog portala ucentar.rs, novac je davao i Slobodan Tešić, koji se nalazi na crnoj listi SAD zbog trgovine oružjem
U međuvremenu nekada uspešna Fondacija završila je na obali Save. Naime, prebačena je iz Ulice Mihajla Pupina na Savski kej, u jednu od dve nelegalno izgrađene vikendice pre skoro 15 godina. Jedna se vodi na Radomira Nikolića, a druga na Branislava Nikolića, mlađeg sina Tomislava Nikolića. I jedan i drugi su pre osam godina podneli zahtev za legalizaciju. Ukoliko bude poštovan zakon, oni nikada neće moći da dobiju dozvolu jer se objekti nalaze u zaštićenoj zoni vodoizvorišta. S druge strane, da se zakon poštuje te nelegalno izgrađene kuće su odavno morale biti srušene. Ali nisu.
Imajući sve ovo u vidu moglo bi se reći da je Tomislav Nikolić možda i najbolje odigrao, a samim tim i najbolje prošao u Vučićevoj igri obračuna sa protivnicima iz svojih redova. Problem je što u toj istoj igri deblji kraj izvlače građani jer oni plaćaju Nikolićevo ćutanje i povlačenje u političku penziju. Šta su milionski računi za struju i vodu, za mirnu Vučićevu glavu i udoban san Tomislava i Dragice Nikolić u vili na Dedinju.
