„Voda će biti dostupnija građanima, jer će ljudi moći da priđu bliže, bez bojazni da se okliznu.“ Tako gradske vlasti opisuju koristi od izvedenog projekta i brigu za građane od potencijalnih preloma kostiju na nedavno rekonstruisanom trgu Nikole Pašića. Cena ovog projekta je tričavih 6,2 miliona evra i samo je jedan u nizu onih koji nas pripremaju za spektakl nad spektaklima, EKSPO ’27, kada ćemo kako stoji u sloganu manifestacije „zaigrati za čovečanstvo“ (bez straha od preloma kostiju).
Rekonstruisani trg je ovog puta otvorio izvesni Luka Petrović, gradski sekretar za investicije (upadljivo je poturanje drugog ešalona gradskih vlasti, kao i izostanak gradonačelnika), a pošto radovi još nisu ni završeni može se očekivati da će biti još svečanih otvaranja sa zvučnijim imenima.
Šta je sledeće na redu za uništavanje u gradu i koliko će nas to koštati? Jer bliži se Ekspo, kada će Beograd brojnim domaćim i stranim posetiocima predstaviti našu kulturu i tradiciju, a kako stoje stvari do tada će sve biti uništeno ili zamenjeno nečim novim, starijim i lepšim. A bogami i skupljim
Nakon rekonstrukcije trga Nikole Pašića prosto se nameće pitanje: šta je sledeće na redu za uništavanje u gradu i koliko će nas to koštati? Jer bliži se EKSPO, kada će Beograd brojnim domaćim i stranim posetiocima predstaviti našu kulturu i tradiciju, a kako stoje stvari do tada će sve biti uništeno ili zamenjeno nečim novim, starijim i lepšim. A bogami i skupljim.
Šta je jedna lepa fontana Bogu skrivila
Istorijat promena na ovom gradskom mestu je buran koliko je burna i sama novija istorija ovog naroda. Trg Marksa i Engelsa izgrađen je 1953. a preimenovan u Trg Nikole Pašića 1998. – od mesta koje je dobilo ime po utemeljivačima ideologije socijalizma do trga koji nosi ime nekadašnjeg predsednika vlada Kraljevine SHS i prvog čoveka Narodne radikalne stranke između dva svetska rata. Ironijom sudbine je i gradski sekretar Petrović koji je nedavno “otvorio” trg Nikole Pašića kao mladi student prava bio član radikala, doduše Vojislava Šešelja. Malo je stvari koje na taj način i do te mere obeležavaju uspon i pad određenih ideologija u ovom društvu kao što je to ovaj gradski trg. Ali šta je jedna lepa fontana Bogu skrivila? Zašto nepotrebno menjati izgled prostora i uništavati javna dobra, uklanjati zelenilo, kozmetički menjati formu jednog vodoskoka koji ispravno funkcioniše, kada tu sasvim blizu, na sto metara od trga, za ozbiljnom rekonstrukcijom vape neki drugi prostori (najeklatantniji primer je upravo Bezistan) gde je samo pitanje dana kada će se nekom nešto obrušiti na glavu.
Šta je jedna lepa fontana Bogu skrivila? Zašto nepotrebno menjati izgled prostora i uništavati javna dobra, uklanjati zelenilo, kozmetički menjati formu jednog vodoskoka koji ispravno funkcioniše, kada tu sasvim blizu, na sto metara od trga, za ozbiljnom rekonstrukcijom vape neki drugi prostori
Hronologije radi vredi pomenuti da je formiranje i uređenje ovog trga u klasičnom smislu počelo u periodu nakon Drugog svetskog rata uklanjanjem trošnih kuca i izmeštanjem tramvaja koji je tu prolazio. Poluotvoreni pročišćeni veliki plato idejno je rešenje arhitekte Hranislava Stojanovića. Taj trg je oivičen impozantnim zdanjem Doma Saveza sindikata Jugoslavije (arhitekte Branka Petričića) i po gabaritima i monumentalnosti je pratio duh okolnih javnih zgrada, sa fontanom u njegovom središtu. Ovo mesto je naknadno oplemenjeno stablima platana, a potom je dodat i spomenik Nikoli Pašiću, na koji smo se navikli, ali koji se objektivno estetski ne uklapa najbolje i nekako štrči iz te ambijentalne sredine. Prostor trga koji je možda u početku delovao hladno i predimzionirano je vremenom dobijao na životnosti i šarmu koji su mu davali građani ovog grada, brojna publika Festa čija je jedna od prvih dvorana bila Dom Sindikata kao i ljudi koji su šetali pored fontane ovekovečene u kultnom domaćem filmu Ljubav i moda.
Godine 1961. prilikom održavanja Prve Konferencije nesvrstanih, prostor trga je osvanuo u punoj spomeničkoj atmosferi, tada je postavlјen obelisk čiji je postament prikazivao grbove zemalјa učesnica Samita (kasnije je izmešten na prilaz Brankovom mostu iz pravca Kosančićevog venca gde se i danas nalazi). Ovaj trg je imao i svoje loše momente kada je služio kao javni parking, što je na sreću ukinuto.
Trgovi kao hladni bezdušni brisani prostori
Ko zna kakva je još subdina namenjena ovom trgu? U očajničkoj potrazi gradske vlasti za nekim elementima srpske tradicije, do koje se izgleda najsigurnije stiže uništavajući i rušeći sve što je bilo deo istorije, deo teritorije i deo života ovog naroda u jednom važnom periodu 20. veka, moguće su najneverovatnije vratolomije i izmeštanja obeležja grada, spomenika i šetališta. Tako stižemo i do Ekspa, za čije potrebe po shvatanjima aktuelne vlasti treba sve rekonstruisati i okrenuti naglavačke, rušiti mostove, menjati oblik fontana, čupati stabala, ako su ne daj bože slučajno izrasla u doba socijalizma tim pre.
Tragajući za sponama između tradicije i sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, upućujemo A. Šapića na saznanje da je na mestu današnjeg trga Nikole Pašića nekada bila livada koju je presecao Carigradski drum. Trg Republike je zahvaljujući Goranu Vesiću već postigao izgled i estetiku betonske ploče, a po svemu sudeći se ta ideja kao korov proširila Dečanskom ulicom da bi još jedan gradski trg poprimio sve odlike hladnog bezdušnog brisanog prostora.
Šalu na stranu, šta god da je bila motivacija idejnih tvoraca ove rekonstrukcije, za koju neki građani već kažu da podseća na plitko stočno pojilo, jedno je izvesno, skupo smo platili ovu avanturu. Gradonačelnik Šapić, samoproklamovani tradicionalista je želeo da trgu vrati izgled iz pedesetih godina (valjda kako ga se on, rođen 1978. seća) uz sve mogućnosti „ugradnje“ koju omogućava ovakva izgradnja. Javno dostupni podaci ukazuju da je prvobitno ugovorena vrednost radova iznosila 701 milion dinara sa PDV-om, a u maju mesecu je obelodanjeno da je vrednost ugovora povećana na 731.222.836 dinara što predstavlja skok cene od zaključenja tendera do kraja radova za preko osam odsto. Razlozi za korekciju cene su, kako je navedeno „utvrđeni viškovi i manjkovi radova“. Rokovi su dva puta probijani, kasnilo se i jer „crteži za fontanu nisu gotovi“ kako je prenela čak i Politika.
Šta je tačno rađeno, šta smo platili, šta smo dobili i da li je su to prioriteti za grad?
Kako je navedeno modernizovane su hidrotehničke instalacije, javna i dekorativna rasveta je sada opremljena LED svetlima, redukovano je zelenilo, i to je otprilike to. Imamo i novu fontanu po uzoru navodno na onu staru iz pedesetih a koja zapravo ne liči ni na šta. Žardinjere će valjda biti dopremljene naknadno na proleće, možemo da pretpostavimo da će se na zelenilu najviše štedeti.
Obračun sa omraženom ideologijom
A. Šapić je više puta istakao da je srećan što se uklanja fontana koja se nalazila na trgu Marksa i Engelsa, građani za tako nešto ne bi trebalo da žale para iz budžeta. Po mišljenju našeg gradonačelnika, fontana i vodoskok na gradskom trgu, bez apsolutno ikakvih obeležja, osim osvežavajućih kapljica vode, ključni su elementi omražene idelogije i kao takvi morali su biti uklonjeni.
Možda je skupo ali je i glupo, tako će se inače duhoviti građani Beograda izgleda tešiti vrcavim dosetkama kada se u potpunosti izvedu i realizuju svi zamišljeni projekti do kraja željno iščekivane 2027.
Istini za volju, ideja za rekonstrukciju nije Šapićevo maslo ali mu je dobrodošla. Urbanističko-arhitektonski konkurs za rekonstrukciju tri glavna gradska trga (Republike, Terazija i N. Pašića) raspisan je još 2015. a pobedničko rešenje je delo arhitekata Zorice Savičić i Zorana Dmitrovića. Kako je ispao Trg Republike i koje su kontroverze pratile radove na rekonstrukciji (i sanaciji po principu diži kocke – spuštaj kocke) nama je dobro poznato, a devet godina kasnije na red je stigao i Trg Nikole Pašića. Aca Šapić je „samo“ opredelio sredstva i završio „posao“ jer mu se žuri, da dok još može, iz grada izbaci sve „komunističko“ – što svakako nije bio prvobitni cilj ni projektni zadatak arhitektonsko-urbanističkog konkursa.
Gradskim vlastima naravno na pamet ne pada da sredstva opredele za sisteme prečišćavanja otpadnih voda, kanalizacione interceptore, da se pozabave kvalitetom vazduha ili da okrpe sve udarne rupe na glavnim saobraćajnicama. Umesto toga bave se fontanama, kružnim tokovima sa signalizacijom, farbaju autobuse, bacaju prašinu u oči u metaforičnom ali i bukvalnom smislu.
Možda je skupo ali je i glupo, tako će se inače duhoviti građani Beograda izgleda tešiti vrcavim dosetkama kada se u potpunosti izvedu i realizuju svi zamišljeni projekti do kraja željno iščekivane 2027. Šta će od Beograda ostati za prepoznavanje, ostaje da se vidi.
