Srđane care,vidimo se uskoro,voljan sam da pomognem koliko mogu.
Svaka čast Srdjanu-Kepi na izuzetno humanom radu, uz želju da i u ovoj godini nastavi da redja iste uspehe👏
Lepa i ispirativna prica. Svaka cast.
Kolo sreće se okreće!
Eh, da nam je više takvih ljudi, gde bi nam kraj bio! Svaki dan čujemo vesti o raznim bitangama i zlikovcima a o plemenitim ljudima kao što je gospodin Srđan Budimčić se retko čuje u široj javnosti. A treba nam što više priča o čovekoljublju i solidarnosti u ovom često bezdušnom svetu. Jer, skoro u svakom gradu i manjem mestu postoje humani ljudi, koji posvećeno i bez neke velike pompe rade na tome da pomognu socijalno ugroženim osobama.
Ovaj nesebični heroj iz senke nam svojom velikodušnošću daje nadu da ovaj svet još uvek nije otišao u potpunu propast iako smo svakog dana bombardovani lošim vestima. Treba svi da sledimo njegov častan primer i pomognemo gde god možemo. Čak i po ovom hladnom vremenu ima beskućnika koji žive ispod podvožnjaka i na drugim javnim mestima. Ne smemo se praviti da ih ne primećujemo i prolaziti pored njih kao da to nisu ljudska bića. Jer, svi smo mi privilegovani ako imamo topao krov nad glavom i sve druge pogodnosti. A u životu, kolo sreće se okreće, bez obzira koliko nam sam se u jednom trenutku učinilo da smo uhvatili boga za bradu.
Bravo Pax.
Bravo za čoveka i priču. Šteta što u tekstu nema ni reči, ko je on, šta inače tadi, šta je po profesiji, neki porodični bekgraund…
Da su autorka i gospodin Budimčić smatrali da su važni njegovi lični podaci za ovu priču – pisalo bi. Očigledno da nisu i ja se u potpunosti slažem sa njima.
Svaka čast Srđanu Budimčiću za humanitarni rad, puno želje i volje da pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Dubok naklon Srdjanu a Radaru hvala na ovoj prici koja vraca veru u ljude.
Srđane care,vidimo se uskoro,voljan sam da pomognem koliko mogu.
Svaka čast Srdjanu-Kepi na izuzetno humanom radu, uz želju da i u ovoj godini nastavi da redja iste uspehe👏
Lepa i ispirativna prica. Svaka cast.
Kolo sreće se okreće!
Eh, da nam je više takvih ljudi, gde bi nam kraj bio! Svaki dan čujemo vesti o raznim bitangama i zlikovcima a o plemenitim ljudima kao što je gospodin Srđan Budimčić se retko čuje u široj javnosti. A treba nam što više priča o čovekoljublju i solidarnosti u ovom često bezdušnom svetu. Jer, skoro u svakom gradu i manjem mestu postoje humani ljudi, koji posvećeno i bez neke velike pompe rade na tome da pomognu socijalno ugroženim osobama.
Ovaj nesebični heroj iz senke nam svojom velikodušnošću daje nadu da ovaj svet još uvek nije otišao u potpunu propast iako smo svakog dana bombardovani lošim vestima. Treba svi da sledimo njegov častan primer i pomognemo gde god možemo. Čak i po ovom hladnom vremenu ima beskućnika koji žive ispod podvožnjaka i na drugim javnim mestima. Ne smemo se praviti da ih ne primećujemo i prolaziti pored njih kao da to nisu ljudska bića. Jer, svi smo mi privilegovani ako imamo topao krov nad glavom i sve druge pogodnosti. A u životu, kolo sreće se okreće, bez obzira koliko nam sam se u jednom trenutku učinilo da smo uhvatili boga za bradu.
Bravo Pax.
Bravo za čoveka i priču. Šteta što u tekstu nema ni reči, ko je on, šta inače tadi, šta je po profesiji, neki porodični bekgraund…
Da su autorka i gospodin Budimčić smatrali da su važni njegovi lični podaci za ovu priču – pisalo bi. Očigledno da nisu i ja se u potpunosti slažem sa njima.
Svaka čast Srđanu Budimčiću za humanitarni rad, puno želje i volje da pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Dubok naklon Srdjanu a Radaru hvala na ovoj prici koja vraca veru u ljude.