U nedavnoj saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu poginula je tročlana porodica, uključujući i devetogodišnje dete, kada je vozač audija A4 brzinom od 132 kilometra na sat prošao kroz crveno svetlo, pod dejstvom alkohola i droge, udarivši u auto nastradalih. Osumnjičeni za krivično delo udesa sa smrtnim ishodom odmah je pritvoren, pod pretnjom kazne od pet do 15 godina zatvora.
Isti broj poginulih prouzrokovalo je prevrtanje autobusa, punog radnika Helthker kompanije, na putu između Sremske Mitrovice i Jarka, devet dana ranije. Do te nesreće došlo je zbog „neprilagođene brzine“ od 120 kilometara na čas, kojom je sedamdesetogodišnji vozač ušao u krivinu. Još nije utvrđeno da li je za pogibiju troje ljudi, i povređivanje njih 83, kriv sam vozač ili neispravnost vozila auto-prevoznika Sirmium d. o. o, kome je MUP utvrdio 60 nepravilnosti u radu. I ovaj vozač je priveden, a sudiće mu se za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, kao i vozaču audija.
Naglasak na kaznenoj politici u obe tragedije, prisutan u medijima, samo je skretanje fokusa sa suštine problema – nerada institucija, pre svih – Agencije za bezbednost saobraćaja, po mišljenju Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja. „Na pitanje šta treba da uradimo da smanjimo broj poginulih, struka je dala odgovor 2023, sačinivši Strategiju bezbednosti saobraćaja i Akcioni plan, koje je Vlada usvojila, a da većinu od 248 predloženih aktivnosti još nije ni počela da sprovodi“, Okanović kaže za Radar.
Nepokretanjem mera koje dovode do veće sigurnosti na putevima, ispravnosti vozila i savesnijeg ponašanja učesnika u saobraćaju, kao i promptnijeg delovanja hitnih službi nakon nezgode, Srbija se našla na poslednjem mestu u Evropi po bezbednosti saobraćaja. Sa 78 poginulih na milion stanovnika u 2024, „pretekla“ je tradiocionalne konkurente Rumuniju i Bugarsku, pa i samu sebe u odnosu na 2014.
Slavili jubilej baze podataka o udesima
„Nacionalna strategija iz 2015, sa ciljem da do 2020. imamo najviše 365 poginulih, a od njih nijedno dete, oborena je iste godine pogibijom 492 osobe, uključujući trinaestoro dece. Novom strategijom (iz 2023) težilo se smanjenju broja stradalih na 267, od čega ni jedno dete, ali usledio je trend ozbiljnog porasta broja žrtava saobraćajnih nesreća, naročito među decom, mladima i motociklistima“, naglašava ovaj stručnjak.
Nijedna zemlja nije preko noći drastično umanjila saobraćajne rizike, već doslednim primenjivanjem mera predviđenih zakonom i strategijama. „Norveška je najbezbednija država u Evropi, pre svega zbog jasne i odlučne političke volje da se ostvari ’vizija nula’, ali i zbog stručnog pristupa rešavanju problema. Zato je u Norveškoj skoro pet puta manja šansa da poginete u saobraćajnoj nezgodi nego u Srbiji“, Okanović podvlači.
Ipak, Agencija za bezbednost saobraćaja nedavno je našla za shodno da priredi svečanost povodom 10 godina rada baze podataka o saobraćajnim nezgodama. I tako „proslavila alat za rad, umesto smanjenje broja stradalih“, kako naš sagovornik ističe. Sličnom logikom može da trlja ruke i Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka, jer je za ubistvo Andree Bojanić (17), na koju je pre 12 godina naleteo džipom, pa pobegao, dobio 11 meseci kućnog zatvora, nakon ciljano produžavanog sudskog procesa.
