Akcionarskom društvu za železnički prevoz robe Srbija Kargo, u stopostotnom vlasništvu države, resorni ministri za saobraćaj već godinama obezbeđuju izdašnu finansijsku pomoć iz republičkog budžeta da bi pokrilo milionske gubitke, a istovremeno ono vagone kojima raspolaže iznajmljuje privatnim kompanijama u bescenje, po višestruko nižim cenama od tržišnih.
Poslednji takav primer je Aneks 2 Ugovora kojim je Srbija Kargo teretne vagone ustupio srpskom ogranku privatnog preduzeća Trans kargo logistik iz Austrije, potpisan pre nešto više od mesec dana, 30. septembra. Iz tog dokumenta, u koji je Radar imao uvid, jasno se vidi da je državno preduzeće Srbija Kargo iznajmilo 150 kola serije RGS po ceni od samo 5,5 evra dnevno po vagonu, bez PDV-a.
Šteta samo od jednog ugovora veća od 1,3 miliona evra
Možda u ovom dilu većini neupućenih građana ništa ne bi bilo preterano sumnjivo, ali zaposleni i bivši radnici Železnica Srbije ukazuju na niz „neobičnih“ detalja u spornom ugovoru. Istine radi, objašnjavaju upućeni, u Srbiji, za razliku od susedne Hrvatske, ne postoji jedinstvena tarifa po kojoj se železnički vagoni izdaju u zakup. I dok Srbija Kargo svoje vagone izdaje po ceni od 5,5 evra, u Hrvatskoj je dnevna tarifa za istu vrstu RGS vagona skoro šest i po puta veća, odnosno 35 evra. Lako je izračunati da je spornim ugovorom, zbog razlike u ceni, preduzeće u vlasništvu države Srbije ostalo uskraćeno za čak 1.327.500 evra, uz pretpostavku da tih 150 vagona austrijska privatna firma koristi 300 dana godišnje.
5,5 evra
dnevno plaća srpski ogranak austrijskog Trans kargo logistika za svaki od 150 vagona, koje je iznajmio od Srbija Karga, dok u susednoj Hrvatskoj dnevni najam takvih kola košta 35 evra
Poseban je problem što Srbija Kargo jedini ima sve kapacitete da preveze ogromne količine robe, uključujući i rudu bakra, koju iz Bora kineska kompanija Ziđin železnicom transportuje do crnogorske luke Bar, a odatle se dalje za Kinu ili neku treću zemlju transportuje brodovima. No, umesto da sama organizuje taj transport, što bi bilo sasvim očekivano za kompaniju koja posluje na tržištu, ona svoje vagone ustupa privatnim firmama, koje joj praktično „otimaju“ posao i tako uništava samu sebe.
Srbija Kargo jedini ima sve kapacitete da preveze ogromne količine robe. No, umesto da sam organizuje transport, što bi bilo sasvim očekivano za kompaniju koja posluje na tržištu, vagone ustupa privatnim firmama, koje mu praktično „otimaju“ posao i tako uništava sam sebe
„Niko nije naivan da može i da pomisli kako neko baš ne zna da vodi firmu, da komercijalisti ne znaju da rade svoj posao. Ne, ovde se radi o nedostatku boljih ideja moćnika kako da neprimetno izvuku novac iz državne firme, pa se sad pristupa bukvalno otvorenoj krađi. Poslednji ugovor koji je potpisao v. d. generalnog direktora Srbija Karga Dušan Đukić otvorio je Pandorinu kutiju zaprepašćujućih saznanja i sumnji da ovo nije usamljen slučaj, već masovna pojava“, objašnjavaju za Radar zaposleni, koji su želeli da ostanu anonimni, jer su uvereni da bi ostali bez posla ako bi otkrili svoj identitet.
Tim pre što su, kako kažu, ranije podnosili prijave tužilaštvima, u nadi da će se sumnjivi ugovori ispitati, ali su one sve redom odbijane. Objašnjavaju i da ovo nije prvi ugovor, jer su Srbija Kargo i srpski ogranak austrijskog Trans kargo logistika i pre toga poslovno sarađivali. Veze su posebno ojačane kada je Senija Bogić Pavlović sa mesta izvršnog direktora Srbija Kargo prešla za direktora firme Rejl transport logistiks (RTL), čiji je osnivač Trans kargo logistik (TCL).
„Od tada su RTL i TCL počeli od Srbija Kargo da iznajmljuju lokomotive i vagone, a odskora i da mu preuzimaju poslove. Između ostalog, RTL je u međuvremenu postao prevoznik firme Eliksir iz Prahova, čiju robu transportuje železnicom u Bugarsku. Da ih pitate zašto su taj posao predali privatnoj firmi, naveli bi milion razloga, od nedostatka kapaciteta, do toga da Bugarska neće da prima vozove zbog duga koji Srbija Kargo nije izmirio, ali je istina da niko ne vodi računa o sudbini tog državnog preduzeća“, navode naši sagovornici.
Od pohvala MMF-a do gubitaka koji se mere milijardama dinara
Srbija Kargo je 10. avgusta 2015, u sklopu restrukturiranja državne železnice, postala zasebna firma. Nepuna tri meseca kasnije, tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da je MMF „pohvalio restrukturiranje železnica“ i formiranje tri posebna preduzeća, Srbija voz, Srbija Kargo i Infrastruktura železnice Srbije. Tada je, na pitanje da li će Železnice i dalje dobijati subvencije iz budžeta, Mihajlović rekla da bi Srbija Kargo „mogao da funkcioniše i bez subvencija“.
I zaista, prvih nekoliko godina firma Srbija Kargo je bila uspešna i 2017. je imala neto profit od 467 miliona dinara ili oko 3,9 miliona evra. Te iste godine, 22. septembra, za v. d. generalnog direktora imenovan je Dušan Garibović, koji je na toj funkciji ostao do jula 2024. Pre toga bio je v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije i to u vreme kada je za izgradnju deonice brze pruge od Prokopa u Beogradu do Stare Pazove, nakon potpisivanja ugovora, iz projekta izbačena rekonstrukcija dva veoma bitna objekta, Hajdinovog mosta i Bežanijskog tunela, o čemu je Radar detaljno pisao. Uprkos tome, cena koja je plaćena izvođačima nije naknadno umanjena, iako se procenjivalo da ti radovi vrede između 10 i 20 miliona evra.
Brojni su primeri kako se, uz prećutnu saglasnost izvršne vlasti, državno bogatstvo „konvertuje“ u privatne džepove, tvrde zaposleni, po čijim rečima sistemske korupcije tih razmera ne bi moglo biti da u takve kombinacije nisu uključeni članovi Vlade i direktori državnih preduzeća
Pod vođstvom Garibovića Srbija Kargo je brzo iz plusa prešao u minus i već u 2019. je, prema podacima dostupnim na sajtu APR-a, iskazao neto gubitak od 1,2 milijarde dinara, godinu kasnije gubitak je povećan na 2,2 milijarde, a lane na rekordnih 2,7 milijardi dinara. Samo u prethodnih šest godina to akcionarsko društvo u vlasništvu države napravilo je minus od čak 80 miliona evra ili 9,3 milijarde dinara.
Slobodni pad u provaliju i miris korupcije
„Po dolasku u Srbija Kargo, Garibović je profitabilnu firmu odveo slobodnim padom u provaliju. Prepolovio je cene prevoza, sve se radilo samo na štetu Srbija Karga, zatvorio je najbolje kolske radionice u Kikindi i Velikoj Plani, otpustio najbolje majstore, pa nikoga ne treba da čudi ni što je preduzeće sa 3.000 palo na samo 1.000 teretnih vagona. Vlada Srbije ponovo dotira novac iz budžeta za plate, više da bi se sakrila nepočinstva najodgovornijih ljudi, koje je sama postavila, nego što brine za zaposlene“, svedoči jedan od radnika.
Drugi ukazuje na sumnjive poslove sa firmom Bauvezen, sa kojom je Garibović poslovao i dok je bio na čelu Infrastrukture železnice Srbije. Toj privatnoj firmi, koja se tereti da je za 7,5 miliona dolara oštetila još jedno državno preduzeće, Elektroprivredu Srbije, Srbija Kargo je, dok je v. d. direktora bio Garibović, prodao više stotina teretnih vagona kao staro gvožđe i to odmah nakon što su prešli neophodnu kilometražu, posle koje je trebalo da se upute na remont.
Srbija Kargo je u avgustu 2015. postao zasebna firma, tadašnja ministarka Zorana Mihajlović tvrdila je kako je MMF „pohvalio restrukturiranje železnica“ i da bi to preduzeće „moglo da funkcioniše i bez subvencija“. Prošlu godinu, čak i uz subvencije, završilo je sa rekordnim minusom
Iako ih je kupio kao staro gvožđe, Bauvezen ih je odmah potom prodao kao vagone i izvezao iz Srbije. Time je naneta nenadoknadiva šteta Srbija Kargu, ali i ogroman profit svima koji su u toj operaciji učestvovali, navode sagovornici Radara. Oni ukazuju i na prilično čudan odnos sa bivšom Jubmes bankom, koju je u međuvremenu kupio Davor Macura, biznismen blizak SNS-u i promenio joj ime u Alta banka.
Iz godišnjeg izveštaja Srbija Karga za 2018. vidi se da je Garibović kod te banke oročio 550 miliona dinara na godinu dana i 110 miliona dinara na pet godina, iz čega se može zaključiti da je v. d. direktora Srbija Karga bilo važnije da održi likvidnost te banke nego da na vreme izmiruje obaveze preduzeća na čijem je čelu bio. Neki u tome vide još jedan razlog za to što nadležni državni organi i resorni ministri nisu reagovali ni na jednu od brojnih spornih odluka.
Nenamensko i nezakonito trošenje javnog novca
Država je, prema dostupnim podacima, počela ponovo da daje subvencije Srbija Kargu 2020, obrazlažući to pandemijom kovida-19. Tako dobijeni javni novac se, međutim, nije koristio za održavanje saobraćaja, kako to propisi nalažu, već za servisiranje dospelih dugova.
Prva subvencija je bila određena Zaključkom Vlade Srbije od 27. avgusta 2020, na predlog tadašnje potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović. Na njen predlog Vlada je usvojila Zaključak „da se Infrastruktura železnice Srbije a. d. zaduži dugoročnim kreditom kod Banke Poštanska štedionica a. d. u iznosu od 923.000.000 dinara radi rešavanja likvidnosti društva usled nenaplaćenih potraživanja od nacionalnog železničkog prevoznika Srbija Kargo a. d. zbog otežanih uslova poslovanja i posledica pandemije kovida-19“.
U tom dokumentu se navodi i da će se novac od kredita koristiti „za izmirenje obaveza društva prema poveriocima i dospelih poreskih obaveza“, da je Vlada „saglasna da Infrastruktura železnice Srbije kao korisnik kredita podnese zahtev za bespovratna sredstva iz budžeta Srbije u iznosu meničnog duga za tekuću godinu“ i da će „za iznos povučenih sredstava po ovom osnovu, Infrastruktura železnice Srbije otpustiti dug železničkom prevozniku Srbija Kargo“.
Isti recept ponovo je primenjen posle samo četiri meseca, u decembru 2020. Jedina razlika je što je u međuvremenu Zoranu Mihajlović na mestu resornog ministra nasledio Tomislav Momirović, koji je pismeno 21. decembra od ministra finansija Siniše Malog zatražio da se dugovi Srbija Karga Infrastrukturi železnice Srbije nadomeste subvencijom. Ministar Momirović traži da se Infrastrukturi železnice Srbije poveća subvencija za dodatnih 700 miliona dinara uz „preporuku“ da se Srbija Kargu otpiše dug od 250 miliona, a Srbija vozu od 200 miliona dinara.
Vlada Srbije ponovo dotira novac iz budžeta za plate, više da bi se sakrila nepočinstva najodgovornijih ljudi, koje je sama postavila da vode preduzeće, nego što brine za zaposlene, svedoči jedan od radnika koji je želeo da ostane anoniman
Već u aprilu 2021. Momirović od Vlade traži novih 380 miliona dinara direktnih državnih subvencija za Srbija Kargo. Ta pomoć je već u maju iste godine dodeljena firmi koja posluje na slobodnom tržištu sa još desetak konkurenata, koji nisu dobijali takvu pomoć, a uredno izmiruju sve obaveze prema državi i drugim poveriocima. Država, tvrde zaposleni, još uvek izdvaja značajan novac poreskih obveznika da bi subvencionisala njihovu firmu koja već sedam godina beleži gubitke.
„Sa tim prvim subvencijama bilo je jasno kako se zloupotrebom institucija izvlače pare građana Srbije i štite oni koji te gubitke stvaraju. Dug Srbija Karga prema Infrastrukturi železnice nastao je zato što nije plaćana naknada za pristup i korišćenje železničke infrastrukture, a upravo taj novac se koristi za održavanje te infrastrukture. Vlada, dakle, u svom Zaključku propisuje nezakonito i nenamensko trošenje budžetskog novca za izmirenje poreskih dugova i dospelih obaveza prema poveriocima, čime se ne sprečava propadanje pruga i ugrožava bezbednost saobraćaja. Ta formula izvlačenja javnih para nastavlja se i dalje, a Srbija Kargo lagano klizi ka stečaju, samo što niko od nadležnih i odgovornih to neće javno da kaže“, navode sagovornici našeg nedeljnika.
Za njih je to samo još jedan primer kako se, uz prećutnu saglasnost izvršne vlasti, državno bogatstvo „konvertuje“ u privatne džepove. Sistemske korupcije tih razmera, kažu, ne bi moglo biti da u takve kombinacije nisu uključeni najviši predstavnici vlasti, od članova Vlade, preko partijskih ljudi postavljenih na mesta direktora ključnih državnih preduzeća, do pojedinih tužilaca.
Da je izgradnja železničke infrastrukture u Srbiji postala zlatna koka za uski krug ljudi iz vrha ove vlasti otkrio je i izveštaj Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Njihov zaključak je da je urušavanje nadstrešnice „posledica delovanja udružene kriminalne grupe“ i da postoje „osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Srbije“ Aleksandar Vučić.
Ostaje da se vidi da li te sumnje mogu da se prošire i na brojne modele izvlačenja novca iz državne železnice, čiji je deo i Srbija Kargo. Tim pre što i stare i potencijalne nove afere povezuju isti likovi – resorni ministri i direktori državnih preduzeća.
