Ako zanemarimo periodična jadikovanja predsednika Aleksandra Vučića nad propuštenom prilikom, kojih je toliko bilo od kada je tadašnja premijerka Ana Brnabić ukinula sva akta vezana za planirani rudnik litijuma da su postala pozadinska buka koju je lako ignorisati, 2024. godina počela je pažljivim negovanjem slike da se po pitanju Rio Tinta u Srbiji ama baš ništa ne dešava.
Od jedne tačke ispadoše tri
Tako je ukazivanje aktivista u aprilu da je kompanija trošila značajne količine novca nakon „apsolutnog stavljanja tačke“ na projekat Jadar (182 miliona evra u 2022. i 2023, od čega najveći deo na konsultantske usluge) podstaklo ministarku rudarstva Dubravku Đedović Handanović da brže-bolje izjavi kako kompanija nije imala nikakvih aktivnosti u međuvremenu. Štaviše, dodala je kako su „čuli da je bilo nekih smanjenja zaposlenih“, referišući na lažnu vest plasiranu pred parlamentarne izbore (koju kompanija tada nije želela ni da potvrdi ni da demantuje) o masovnom otpuštanju u Rio Sava eksplorejšn, koje vodi ka gašenju firme. Naravno, to što je u tom trenutku već bio dostupan finansijski izveštaj iz koga se videlo da su godinu završili sa rekordnim brojem zaposlenih (duplo više nego 2020. kada protesti protiv rudnika još nisu počeli), ministarka je odlučila da ne pomene.
U istom duhu, na godišnjoj skupštini akcionara Rio Tinta u Londonu, projekat Jadar nije pomenut sve dok iz publike nisu postavljena pitanja o njemu, na šta su predstavnici kompanije odgovorili da i dalje veruju da je izvodljiv bez kompromitovanja životne sredine, a da su od povlačenja pravnog osnova za njegov razvoj radili samo na boljem informisanju javnosti. A kada je narednog meseca formirana vlada Miloša Vučevića, u premijerovom ekspozeu nije bilo govora ni o litijumu ni o Rio Tintu.
Prema analizi udruženja Arhiv javnih skupova iz avgusta, protesti protiv rudarenja litijuma, koji su se održavali letos, predstavljaju „najsnažniji protestni pokret u novijoj istoriji Srbije“, pri čemu su pre svega mislili na masovan odziv građana u manjim mestima
Dakle, ništa se zapravo nije radilo (samo što je to ništa koštalo u proseku 250.000 evra dnevno), a vlast je poštovala svoju reč da je što se tiče Rio Tinta sve završeno? Da je istina drugačija, saznali smo od potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča, koji možda nije znao za zaveru ćutanja, pa je govoreći za Euronjuz o radu na uspostavljanju strateškog partnerstva između EU i Srbije u oblasti kritičnih sirovina, izgovorio i da su „postojale izvesne pravne poteškoće u prošlosti, ali kompanija i vlada trenutno o njima razgovaraju“.
Kome se i zašto žuri
Po svemu sudeći, brzo su se dogovorili, samo je moralo da se malo sačeka da se SNS-u ne bi napravile političke poteškoće. Odnosno, baš kao što je u zapisniku sastanka Rio Tinta sa Evropskom komisijom iz 2021. godine naveden kompanijin plan da se radovi na rudniku započnu nakon što se završe izbori 2022, tako se i ovog leta čekalo da se prvo završe i lokalni izbori. I nije prošlo ni dve nedelje od zatvaranja birališta kada je Rio Tinto objavio tri dokumenta koja je nazvao nacrtima studije uticaja projekta Jadar na životnu sredinu. Iz kompanije su saopštili (a od tada nebrojeno puta ponovili) da su nacrti zasnovani „na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta“, iako su na njima potpisana samo dva profesora – Nikola Lilić sa Rudarsko-geološkog fakulteta i Aleksandar Jovović sa Mašinskog. Ni to što zapravo nije poznato ko je na tim nacrtima radio (navodno, zbog negativnog stava javnosti, ostala imena će biti objavljena samo ako projekat dobije zeleno svetlo), ni veoma široka napomena kompanije da ne garantuje za „tačnost, adekvatnost, vreme, potpunost i/ili pouzdanost“ njihovog sadržaja, nije sprečilo Anu Brnabić, sada predsednicu Narodne skupštine, da već narednog dana predloži da se o tim potpuno nezvaničnim dokumentima koji nisu bili proizvod bilo kakve zakonske procedure, raspravlja u parlamentu.
Svesni da je otpor ideji kopanja litijuma prevelik da bi se premostio lepim obećanjima, Vlada Srbije je prosledila provladinim medijima spisak podobnih sagovornika da govore o pozitivnim efektima rudarenja litijuma
Do sednice posvećene litijumu zapravo nije došlo do oktobra, ali se prolitijumska kampanja nastavila na svim ostalim frontovima. Tako je Aleksandar Vučić, takođe u junu, za Fajnenšel tajms najavio da bi rudnik mogao biti otvoren do 2028. godine, dok je ministar finansija Siniša Mali dodao da bi realizacija projekta povećala godišnji BDP Srbije za između 10 i 12 milijardi evra – potpuno fantastična procena, imajući u vidu da je prema analizi koju je naručio i objavio sam Rio Tinto, procenjeni ukupni godišnji uticaj rudnika na BDP iznosi 1,9 milijardi evra. Ali preuveličavanje se nije na tome završilo, pa je Brnabić izjavila da bi se sa celim pratećim lancem vrednosti – a to znači kad bi svi nagrnuli da u Srbiju prebace proizvodnju svega, od baterija do električnih automobila (prava je misterija zašto nije predvidela i preseljenje kompletne svetske industrije mobilnih telefona i laptopa) – dobili 20.000 novih radnih mesta i prosečnu platu iznad proseka EU.
Pad podrške projektu
Svesni da je otpor ideji kopanja litijuma prevelik da bi se premostio lepim obećanjima (prema istraživanju NSPM iz juna, 55 odsto građana se protivilo rudniku, a samo 25 odsto ga podržavalo), Vlada Srbije je prosledila provladinim medijima spisak podobnih sagovornika za koje očekuje da se svakodnevno pozivaju da govore o pozitivnim efektima rudarenja litijuma, uz preporuku da se za pomoć oko ugovaranja gostovanja obrate konsultantkinji Rio Tinta. A onda smo i shvatili o kakvim pravnim poteškoćama koje se rešavaju je komesar Šefčovič govorio dva meseca ranije: Ustavni sud je doneo odluku da je vladina uredba kojom je zaustavljen projekat Jadar bila neustavna. Bez obzira na to što su sudije rekle da to ne znači da je time ukinuti prostorni plan rudnika vraćen na snagu, jer je on trajno uklonjen iz pravnog poretka, Vlada je ubrzo usvojila novu uredbu koja se svodi na „da, baš to znači i ukinuti plan od danas ponovo važi“, ne želeći da gubi vreme na ponovnu proceduru donošenja plana u kojoj bi građani imali ponešto da dodaju.
Tri dana kasnije, čitavoj priči dodata je međunarodna dimenzija organizovanjem samita u Palati „Srbija“ na kome se Vučić, Šefčović i nemački kancelar Olaf Šolc potpisali Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama. Aleksandar Vučić iskoristio je ovu priliku da plasira tvrdnju kako EU i Nemačka pružaju čvrste garancije da će se eksploatacija jadarita sprovesti po najvišim ekološkim standardima, što je Nemačka kasnije demantovala, ističući da je kontrola poštovanja propisa isključivo u nadležnosti institucija u Srbiji.
Uprkos sve intenzivnoj kampanji (prema merenju koje je sproveo BIRODI, litijum je u jutarnjim programima i političkim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću u junu pomenut 330 puta a u julu 1.045 puta), broj protivnika kopanja povećao se za još pet procenata, zbog čega je vlast odlučila da u avgustu upregne čitav državni aparat u službu Rio Tinta. Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović podržao je rudarenje u okolini Loznice, a ne poljoprivrednike koje može da ugrozi (krajem godine je Ministarstvo čak pasiviziralo gazdinstva onih koji su se najviše bunili protiv projekta), ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović otvorila kol centar čija je svrha da odgovori na sva pitanja koja zabrinjavaju građane u vezi sa projektom Jadar (prvi dan se lično javljala na telefon i citirala navode iz internih dokumenata Rio Tinta, koje niko nije proverio), a ministar zdravlja Zlatibor Lončar formirao tim stručnjaka zadužen da ispita uticaj eksploatacije litijuma na zdravlje građana (do danas se tim nije oglasio o svojim zaključcima).
Narod uopšte nije bio impresioniran. Prema analizi udruženja Arhiv javnih skupova iz avgusta, protesti protiv rudarenja litijuma, koji su se održavali letos, predstavljaju „najsnažniji protestni pokret u novijoj istoriji Srbije“, pri čemu su pre svega mislili na masovan odziv građana u manjim mestima (u Mionici i Bresnici na protest je izašlo više od trećine žitelja), kakav nije zabeležen za više od tri decenije. Iako se narodna inicijativa za zabranu eksploatacije litijuma i bora, koja je predata Narodnoj skupštini pre dve i po godine, i dalje vodi kao nestala, opozicija je uspela da nametne raspravu o ovoj temi u septembru. Očekivano, nije bilo potrebne većine za njeno usvajanje (mada jeste zanimljivo da vlast nije htela da pristane da se o predlogu glasa prozivkom), ali stepen vređanja poslanika opozicije od strane vlasti jeste izašao iz očekivanih i uobičajeno visokih okvira. I nije bio ograničen na zgradu parlamenta, pošto se i predsednik Srbije uključio sa komentarom da je predlog „imbecilan, nepismen i glup“.
Ali dok su sve navedene aktivnosti vlasti bile u svrsi vraćanja projekta Jadar u život, tek u novembru je povučen prvi potez koji je njegovu realizaciju učinio bližom nego što je bila u januaru 2022. kada je projekat pauziran. Usvajanjem rešenja o određivanju obima i sadržaja studije uticija rudarskog dela projekta, Ministarstvo zaštite životne sredine dozvolilo je kompaniji da pristupi izradi Studije baš onako kao što je i htela – izdeljene na tri dela, kao da rudarenje, prerada rude i odlaganja jalovine nisu u baš nikakvoj međusobnoj vezi.
Na ovakvo rešenje građani su reagovali pravnim sredstvom – podnošenjem više od 14.000 žalbi. Prema saznanjima N1, za sada Ministarstvo i dalje piše dopise podnosiocima za plaćanje takse od 590 dinara po žalbi. Odgovori na njihov sadržaj sačekaće 2025. godinu.
