Kako utvrditi i zaštititi društveni interes u uslovima globalnih sukoba, klimatskih promena, geopolitičke potrage za kritičnim mineralima, rastućeg interesovanja međunarodnih aktera za zemlje sa visokim koruptivnim potencijalom, nefunkcionalnim institucijama, netransparentnim odlučivanjem i sa ustaljenom praksom suzbijanja javnog interesa zarad profita pojedinaca i užih grupa, osnovna je tema stručnog skupa „Društveni interesi i preporučeni koraci u polju energetike“, koji 23. decembra organizuje Akademijski odbor za energetiku SANU, a posvećen je razmatranju kompleksnih odnosa između javnog interesa, energetske bezbednosti i savremenih političko-ekonomskih pritisaka u Srbiji i regionu.
Organizatori ističu da će posebna pažnja biti posvećena pitanjima sistemske korupcije i načina na koji profitni interes užih grupa može uticati na odluke koje imaju dugoročne posledice po stanovništvo, institucije i prirodne resurse. Učesnici će razmatrati modele koji omogućavaju jačanje transparentnosti, javnog nadzora i institucionalne otpornosti na nekompetentnost i na sistemsku korupciju.
Drugi tematski okvir bavi se ravnotežom između energetske sigurnosti i zaštite životne sredine, kao jednog od ključnih pitanja savremene energetske politike. Cilj je da se preispitaju postojeći pristupi i ponude održiviji, inkluzivniji i ekološki prihvatljiviji modeli razvoja.
Skup će otvoriti i raspravu o izazovima u kreiranju javnih politika u kontekstu međunarodnih odnosa, uključujući situacije u kojima se institucije suočavaju sa pritiscima da se društveni interesi prilagode potrebama pojedinaca i užih grupa u zemlji i svetu. U fokusu će biti pitanje kako države mogu očuvati sopstvene resurse, demokratske procedure i javni interes, čak i kada međunarodni politički i ekonomski odnosi postavljaju suprotstavljene zahteve, najavljuju organizatori.
Učesnici skupa sagledaće kako na životnu sredinu, vodosnabdevanje, poljoprivredu, kvalitet vazduha i zdravlje ljudi utiču postojeći i planirani rudnici i njihove deponije, kao i globalna potraga za kritičnim mineralima, sa posebnim osvrtom na to u kojoj meri koruptivni potencijal Srbije utiče na privlačenje multinacionalnih kompanija
U tom kontekstu, učesnici skupa, Miodrag Mesarović, Miloš Banjac, Aca Udicki, Miroslav Tomašević, Ognjen Radonjić i Dragan Vlaisavljević će sa moderatorom, predsednikom Akademijskog odbora za energetiku SANU Slobodanom Vukosavićem sagledati važnost oslanjanja na domaću struku, naučne institucije i znanje, te razmotriti potrebu da se javne politike oblikuju na osnovu realnih nacionalnih prioriteta, zasnovanih na činjenicama i javnom interesu. Biće razmotrene i posledice nekritičkog praćenja unapred definisanih programskih rešenja koje dolaze spolja, bez uvažavanja lokalnih specifičnosti.
Cilj skupa je pružanje platforme za informisanu, stručnu i odgovornu raspravu o tome kako se javni interes može definisati i štititi u uslovima savremenih izazova — od koruptivnih rizika, preko energetske tranzicije, do spoljnopolitičkih uticaja. Skup u SANU otvoren je za predstavnike institucija, akademske zajednice, civilnog društva, medija i međunarodnih partnera, a zaključci ovog panela, kao i predlog teksta Društvenog dogovora u polju energetike, koji je u više nastavaka objavljen na sajtu Radara, trebalo bi da posluže postizanju što šire saglasnosti sa ciljem se interes šire društvene zajednice u polju energetike jasnije artikuliše i zaštiti.
Između ostalog, na skupu će biti reči i o dostupnosti i pouzdanosti snabdevanja, kao i smanjenju uvozne zavisnosti zemlje, departizaciji energetskih preduzeća, suzbijanju korupcije, vlasništvu nad osnovnim javnim dobrima u koje spadaju i snabdevanje enerijom, vodosnabdevanje i zaštita životne sredine, o energetskoj tranziciji i o tome da li se zelena agenda koristi zarad promocije partikularnih interesa uz ugrožavanje vitalnih društvenih interesa.
Jedna od tema za raspravu je i uticaj globalne potrage za kritičnim mineralima i rizici gubitka kontrole nad vitalnim resursima, sa posebnim osvrtom na to u kojoj meri koruptivni potencijal Srbije utiče na privlačenje multinacionalnih kompanija. Učesnici skupa sagledaće i kako bi na životnu sredinu, vodosnabdevanje, šume, poljoprivredu, kvalitet vazduha i zdravlje ljudi mogli da utiču postojeći i planirani rudnici i njihove deponije.
