Све лепо иде,тече ,тако да нас аутор наводи на свој- закључак.-“Болести,контацепција и репродуктивни систем мушкарца и жене на оним попречним пресецима су једно,али сексуалност чине и емоције,привлачност,завођење,мастурбација,оргазми,еротика и порнографија,фантазије,фетиши и остало.“..Почећу прво од “оргазма“ и врапци знају да деца немају либидо самим тим је илузорно њима објашњавати шта је то “оргазам“.Кад смо код “порнографије“ она није у сврси љубави већ(у најбољем случају војаерству,полупатолошком стању).Пример,код мастурбатора-Ако он или она приликом мастурбирања замишља(фантазира)о конкретној особи,ка којој усмерава свој либидо он или она су на путу ка љубави.Но,ако мастурбатор држи испред себе порнографију или гледа порно филм,(он или она)никада неце стићи(тим путем)до љубави.Већ,понављам,у најбољем случају до војаерства.
На крају-ако фетише признамо за сексуалност онда морамо уважити и сексуалне фантазије једног полицајца(са маском и без беџа) који свој пендрек доживљава као свој продужени полни орган.Самим тим ми оправдавамо и сексуалне фантазије једног команданта-Марка Чичка и сличних.Само то.
Истина, порнографија представља једно јефтино воајерство које везе нема са правим сексом из љубави. И истина је да је сексуално сиромаштво најгоре, а у то нас гура савремено друштво и све јачи раздор између мушкараца и жена. Савремено друштво мора да врати међусобно поверење оба пола (највише су повређени мушкарци од стране жена јер су дуго стигматизовани од стране каснијих таласа феминизма, али и обрнут случај више није толико редак), па тек онда можемо да причамо шта ћемо да радимо по питању икаквог детаљнијег образовања о сексу. Дотад – не. Јер жене траже једно, мушкарци друго, и ту само ради незадовољство.
А што се тиче фетишизма, додао бих да нису сви исти, и то је грм у коме лежи зец. Јер није исто, на пример, да се мушкарцу свиди неки део тела па мало „ухвати“ и садомазохизам који може и у кривично дело наношење тешких телесних повреда да зађе.
Само да додам,-Ако се превише препустимо конзумирању порнографије,временом ћемо сами себи постати сексуални објект.Док смо у почетку конзумирања мислили да смо субјек у сексуалном односу.Недостатком партнера(ми само конзумирамо порнографију да бисмо се надражили) по природи ствари постајемо објект самом себи.Док у пуном сексуалном односу двоје младих(може и старих,није забрањено) не постоји(како многи мисле)-субјект.Већ постоји права хармонија.Како доћи до ње?Тако што се сексуални пар искрено воли……П.С.Као тинејџер сам питао свог деду шта је најтеже у животу.Деда ме је прво питао-Да ли ти оно беше напунио 18.година.На мој потврдни одговор је рекао-Е време је да знаш.Најтеже у животу је спавати цео живот са својом женом.На шта сам се намрштио.Видевши то он је додао-Но,мора да може.
У времену када бела куга хара а наопака власт тера омладину из земље тешко да је сексуално образовање највећи проблем у друштву. Зато је далеко боље оставити сексуално васпитање у оквирима биологије и здравствених предмета јер претерана сексуализација омладине води у погоршавање и друштвених и индивидуалних проблема.
Давно је Лајош Зилахи записао у једном свом роману – „Највећа беда на свету је сексуална беда“.
Кад видимо какви изопачени бедници доминирају на свим нивоима и у свету и код нас нажалост тешко је не сложити се са њим.
Зато нам далеко више недостају Етика и Породица као предмети који су далеко важнији за опстанак друштва.
Тако је. Ово је поприлично пипава тема са разлогом и ту се много тешко дефинише шта је потребно код образовања а шта не. Обавештеност о полно преносивим болестима и о контрацепцији јесте потребна (јер се тиме смањује рађење абортуса као контрацепција – око чега се сви, али понављам, сви гинеколози слажу да је употреба абортуса из погрешне намере). Све преко тога – сазнаће ко како воли, па нека изволи. Лично не сматрам полно способне малолетнике за децу (ту је наш закон јако добар јер постоји посебна категорија „старијег малолетника“), али они нису ни скроз способне одрасле особе (зато су, јел’те, и даље малолетници), и њима треба навођење. Не спутавање, али навођење. Да им секс није цела личност као што то некима нажалост постане.
Ne dolazi u obzir!
Све лепо иде,тече ,тако да нас аутор наводи на свој- закључак.-“Болести,контацепција и репродуктивни систем мушкарца и жене на оним попречним пресецима су једно,али сексуалност чине и емоције,привлачност,завођење,мастурбација,оргазми,еротика и порнографија,фантазије,фетиши и остало.“..Почећу прво од “оргазма“ и врапци знају да деца немају либидо самим тим је илузорно њима објашњавати шта је то “оргазам“.Кад смо код “порнографије“ она није у сврси љубави већ(у најбољем случају војаерству,полупатолошком стању).Пример,код мастурбатора-Ако он или она приликом мастурбирања замишља(фантазира)о конкретној особи,ка којој усмерава свој либидо он или она су на путу ка љубави.Но,ако мастурбатор држи испред себе порнографију или гледа порно филм,(он или она)никада неце стићи(тим путем)до љубави.Већ,понављам,у најбољем случају до војаерства.
На крају-ако фетише признамо за сексуалност онда морамо уважити и сексуалне фантазије једног полицајца(са маском и без беџа) који свој пендрек доживљава као свој продужени полни орган.Самим тим ми оправдавамо и сексуалне фантазије једног команданта-Марка Чичка и сличних.Само то.
Истина, порнографија представља једно јефтино воајерство које везе нема са правим сексом из љубави. И истина је да је сексуално сиромаштво најгоре, а у то нас гура савремено друштво и све јачи раздор између мушкараца и жена. Савремено друштво мора да врати међусобно поверење оба пола (највише су повређени мушкарци од стране жена јер су дуго стигматизовани од стране каснијих таласа феминизма, али и обрнут случај више није толико редак), па тек онда можемо да причамо шта ћемо да радимо по питању икаквог детаљнијег образовања о сексу. Дотад – не. Јер жене траже једно, мушкарци друго, и ту само ради незадовољство.
А што се тиче фетишизма, додао бих да нису сви исти, и то је грм у коме лежи зец. Јер није исто, на пример, да се мушкарцу свиди неки део тела па мало „ухвати“ и садомазохизам који може и у кривично дело наношење тешких телесних повреда да зађе.
Само да додам,-Ако се превише препустимо конзумирању порнографије,временом ћемо сами себи постати сексуални објект.Док смо у почетку конзумирања мислили да смо субјек у сексуалном односу.Недостатком партнера(ми само конзумирамо порнографију да бисмо се надражили) по природи ствари постајемо објект самом себи.Док у пуном сексуалном односу двоје младих(може и старих,није забрањено) не постоји(како многи мисле)-субјект.Већ постоји права хармонија.Како доћи до ње?Тако што се сексуални пар искрено воли……П.С.Као тинејџер сам питао свог деду шта је најтеже у животу.Деда ме је прво питао-Да ли ти оно беше напунио 18.година.На мој потврдни одговор је рекао-Е време је да знаш.Најтеже у животу је спавати цео живот са својом женом.На шта сам се намрштио.Видевши то он је додао-Но,мора да може.
У времену када бела куга хара а наопака власт тера омладину из земље тешко да је сексуално образовање највећи проблем у друштву. Зато је далеко боље оставити сексуално васпитање у оквирима биологије и здравствених предмета јер претерана сексуализација омладине води у погоршавање и друштвених и индивидуалних проблема.
Давно је Лајош Зилахи записао у једном свом роману – „Највећа беда на свету је сексуална беда“.
Кад видимо какви изопачени бедници доминирају на свим нивоима и у свету и код нас нажалост тешко је не сложити се са њим.
Зато нам далеко више недостају Етика и Породица као предмети који су далеко важнији за опстанак друштва.
Тако је. Ово је поприлично пипава тема са разлогом и ту се много тешко дефинише шта је потребно код образовања а шта не. Обавештеност о полно преносивим болестима и о контрацепцији јесте потребна (јер се тиме смањује рађење абортуса као контрацепција – око чега се сви, али понављам, сви гинеколози слажу да је употреба абортуса из погрешне намере). Све преко тога – сазнаће ко како воли, па нека изволи. Лично не сматрам полно способне малолетнике за децу (ту је наш закон јако добар јер постоји посебна категорија „старијег малолетника“), али они нису ни скроз способне одрасле особе (зато су, јел’те, и даље малолетници), и њима треба навођење. Не спутавање, али навођење. Да им секс није цела личност као што то некима нажалост постане.