Kada je reč o seksualnom obrazovanju omladine – svi „stariji“ (i koji se tako osećaju) oduvek su bili složni da je seksualnost mladih nekakav društveni problem. To je premisa ili paradigma od koje se polazi. I koja je problematična koliko i uvrežena. Jedni su zato smatrali da će „naučno“ znanje o seksualnosti odvesti decu na put moralnog i pristojnog ponašanja, a drugi da će svaki pomen seksualnosti samo dodatno „iskvariti“ i onako problematični neuračunljivi omladinski um. To su vaistinu dve strane iste medalje.
Drugim rečima, seksualno obrazovanje se oduvek nalazilo između čekića i nakovnja dva konzervatizivma – eksternog i internog. Eksternog konzervativizma, koji to seksualno obrazovanje napada u ime nekakvog morala, pristojnosti, porodice i zdravlja, i internog konzervativizma, koji isti taj moral i pristojnost pokušava da progura kroz seksualno obrazovanje. U tom smislu, seksualno obrazovanje, tamo gde je uspelo, je isuviše često bilo jedna politička, verska i društvena „moralka“, a ne stvarno obrazovanje. Dok seksualno obrazovanje ne sme biti nova „odbrana i zaštita“, DSZ i ONO, ovaj put protivu mikroba (a ne Amera i Rusa).
Jedan medicinski model u sadejstvu sa društvenim moralizmom bio je i ostao specifični amalgam seksualnog vaspitanja, kako u roditeljsko-nastavničkim umovima, tako i u školskoj praksi. Seksualno vaspitanje je oduvek bilo osmišljeno kao svojevrsni društveni lek za pohotno telo, a ne kao istinsko obrazovanje zainteresovanog omladinskog uma. Najčešće je to bilo u formi nekakvog vanškolskog lekara koji je, posle časova, deci gladnih očiju izneo par razočaravajućih predavanja o osnovama reproduktivnog sistema (sa onim dijagramima i poprečnim presecima na kojima se ništa korisno ne vidi), opasnostima od polnih bolesti, i koristima od svete kontracepcije. Predavanja su, naravno, bila odvojena za devojčice i za dečake, čisto da se dodatno ojača ideja o razlikama među polovima. Instrukcije ovog tipa kao da su namerno (bile?) osmišljene da ubiju svu detinju radoznalost u vezi sa seksom, da odneguju čisti strah od polnih bolesti, te da reklamiraju nekakvu profilaksu.
Savremeni izraz za ovu zapravo drevnu problematiku je medikalizacija. Medikalizovano seksualno obrazovanje istovremeno medikalizuje i seksualnost, svodeći je jedino na polno-prenosive bolesti i opasnosti od njih. Dok rizici i opasnosti čine komparativno mali deo iskustva koje nazivamo ljudskom seksualnošću, seksualnim odnosima ili pak prndačenjem. Preterani fokus na zdravstvene dimenzije seksualnosti je naprosto preuzak. Popularni termin za izbegavanje ovakvog seksualnog obrazovanja je „holistički pristup“. Ali se tu ne radi samo o nekakvoj metodološkoj potrebi za „holizmom“ ili „interdisciplinarnošću“, koja se često svodi na puki eklekticizam. Koji su to medicinski, biološki, psihološki, sociološki (nastavi niz) faktori seksualnosti? Ma kakvi. Radi se o prekidu sa moralizmom u tim kurikulumima, a koji se razotkriva ili raskrinkava kada obratimo pažnju na socioistorijske aspekte seksualnog obrazovanja. Dakle, medikalizacija je i kontraproduktivna i opasna, jer navodi na pogrešni i iznova moralistički put nadzora i kontrole. Koji će naravno, adolescenti brzo prozreti i odbaciti, i radije se obrazovati o seksu na drugim i još problematičnijim mestima.
Seksualno obrazovanje, tamo gde je uspelo, je isuviše često bilo jedna politička, verska i društvena „moralka“, a ne stvarno obrazovanje. Dok seksualno obrazovanje ne sme biti nova „odbrana i zaštita“, DSZ i ONO
A da li sve to znači da je seksualno vaspitanje nepotrebno i jalovo? Nipošto. Niti ova kritika dolazi sa konzervativnih pozicija. Naime, ovdašnji nacionalisti i klerofašisti, pohotno preplašeni mogućnošću da se u školama uopšte spomenu nekakav seks, kontracepcija ili, ne daj Sveti Savo, homoseksualnost, takođe se uzvrište na svaki pomen seksualnosti u školi. Međutim, takvi bi ovu medicinsku odbranu i zaštitu, ali i likovno i fiziku, transformisali u istoriju i u fizičko – jedan istinski program sveopšte borbe sa unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljem. Ali ne protiv mikroorganizama, već organizama koji su različite nacije, vere i seksualne orijentacije. Takvi zlikovci i njihove vizije ne treba da nas interesuju, osim kao radna snaga za kopanje rude i plemenitih metala negde u arktičkom krugu. Šta onda? Prosto je: prekinimo sa lažno medicinskom idejom da o seksu pričamo jedino kao o opasnosti od koje omladinu treba zaštititi. Da, nije na odmet da dečurlija nauči nešto i o kontracepciji, ali je još važnije da nauči kako je seks nešto mnogo više i fascinantnije od rizika, bolesti, menstruacije i pravilnog stavljanja kondoma. Uostalom, u korenu reči „fascinantno“ se i nalazi – falus.
