U duhu „ne sme da stane“ slogana vladajuće stranke, saobraćajni haos koji je obeležio jesen u Beogradu nezaustavljivo se kreće ka potpunom kolapsu. Iako je postavljanje semafora na novootvoreni kružni tok kod Ušća neka vrsta prećutnog priznanja da saobraćajna vizija gradonačelnika Aleksandra Šapića možda ipak ima izvesne slabosti, niko od zvaničnika se još nije usudio da kaže da verovatno postoji bolja strategija od isprobavanja svih mogućih varijanti redom na istoj raskrsnici (ukinuti semafor, staviti saobraćajca, maknuti saobraćajca, vratiti semafor…). Umesto toga, država je ispala više nego fer prema Šapiću i u trenutku kada mu čak i SPS javno uskraćuje podršku rešila da mu (kad se već kao mali nije dovoljno igrao autićima) osigura pakao na ulicama do kraja mandata, tako što je izdala dozvolu za rušenje Starog savskog mosta.
„Da l’ će biti veće gužve? Pa biće. I kada krečite kuhinju imate mesec dana problema pa ne možete baš da jedete tu gde ste do juče jeli, pa morate malo da poremetite taj kućni komoditet. Tako će biti i ovde, šta da radimo“, pokušao je da nas uteši gradonačelnik u julu. Samo što naš problem neće trajati mesec dana. U punom obimu počeće 1. novembra, za kada je najavljena potpuna obustava saobraćaja preko tramvajskog mosta (autobusi 78 i 83 već su premešteni na Brankov), ali to ne znači da se rušenje očekuje narednog meseca – prema angažovanim inženjerima koji su govorili za Politiku, potrebno je obaviti još zahtevnih pripremnih radova sa obe strane reke, zbog čega će glavni „posao“ startovati najverovatnije naredne godine. A tek kada se okonča, počeće da teče rok od 36 meseci za izgradnju novog mosta, koji Šapić uporno pokušava da krsti „Novi srpski most“ i koji će se nalaziti na mestu postojećeg. Što znači da možda neće na funkciji dočekati svečano otvaranje, ali će biti više nego dovoljno vremena da u međuvremenu isproba i par-nepar i uvođenje posebne trake za vozila ofarbana u „nemanjićku plavu“.
Šta će biti sa prepoznatljivim zelenim lukom postojećeg mosta, za koji je Nemcima 1942. bilo dovoljno šest meseci da ga naprave – nije odlučeno, sem što se i dalje češće pominje preseljenje od prodaje u staro gvožđe, najverovatnije na Veliko ratno ostrvo. Uostalom, tu opciju je pomenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine, rekavši da je pronađeno mesto gde će imati veliku „upotrebnu vrednost“ (čitaj: ne možemo da zidamo na ostrvu do koga nema mosta) i da će taj predlog kandidovati građanima (čitaj: neće ih niko ništa pitati, nego će vlast uraditi kako joj nadođe, a onda će reći da su građani glasali za to na izborima).
Bez planskog osnova za rušenje mosta
„Sadržaj dokumenata ishodovanih za potrebe rušenja Starog savskog mosta i izgradnje novog, pokazuje apsolutnu i krajnje ogoljenu nezainteresovanost vlasti, ali i institucija, za poštovanje zakona. Na samom početku stoji nepostojanje planskog osnova za rušenje mosta. Nije tajna da je 2015. godine izradom Prostornog plana za Beograd na vodi omogućena izgradnja – ukratko – bilo čega na prostoru Savskog amfiteatra. Pa i takav plan, koji je tada vlastima dao punu slobodu divljanja po centru grada, nije predviđao rušenje postojećeg mosta već dodavanje novih traka na postojeću konstrukciju mosta, njegovu rekonstrukciju i sanaciju. O rušenju je govorio samo kao o mogućnosti ukoliko analize pokažu da postojeća konstrukcija ne može da izdrži ove radove. Umesto prezentovanja takvih analiza, u proteklih 10 godina vlast sluđuje javnost nameštenim anketama, lažnim konkursima i pričama o tome gde će korisnije nasukati most“, kaže urbanistkinja Ksenija Radovanović.
Država je ispala više nego fer prema Šapiću i u trenutku kada mu čak i SPS javno uskraćuje podršku rešila da mu (kad se već kao mali nije dovoljno igrao autićima) osigura pakao na ulicama do kraja mandata, tako što je izdala dozvolu za rušenje Starog savskog mosta
Tako je pre pet godina figurirala opcija da se postavi u park na Ušću i „upotrebna vrednost“ se pojavila i u analizi gradskog urbaniste Marka Stojčića, koji je prosto nije video u zelenoj površini parka i zamislio je most na suvom kao „kulturni objekat“ koji će pružiti utočište obližnjim nelegalnim lokalima. Za sada jedina površina kojoj je zaista nađena upotrebna vrednost jeste Spomen-park logor Staro sajmište koji je SNS preorao i namenio za odlaganje delova konstrukcije i postavljanje kontejnera za radnike i inženjere.
„Za potrebe radova na zameni mosta uništen je deo memorijalnog kompleksa logora na beogradskom Sajmištu na savskoj obali. Raskopano je uređeno priobalje, memorijalni plato i uklonjene su spomen-ploče. Spomenik stradalima u logoru na Sajmištu, ali i u Jasenovcu, rad vajara Miodraga Popovića, za sada je jedini preostali deo arhitektonske celine koja je bila mesto zvaničnog obeležavanja Međunarodnog dana žrtava Holokausta, i dana sećanja na žrtve genocida i Holokausta u Srbiji od 1995. godine. U toku je uklanjanje sloja zemljišta i kamene zaštite sa nasipa za odbranu od poplava na potezu između Brankovog i Starog savskog mosta, čime se, između ostalog, ugrožava i moguća lokacija masovne grobnice“, saopštili su iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu i pozvali Ministarstvo kulture da hitno obustavi dalje uništavanje mesta stradanja i da ga do pune forenzičke istrage stavi pod zaštitu.
Ministarstvo nije našlo za shodno da reaguje, baš kao što 2017. godine gradska Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova nije usvojila inicijativu da Stari savski most ponese ime Miladina Zarića, učitelja koji ga je spasao od rušenja prilikom povlačenja nemačkih trupa. I kao što se gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture pravio mrtav na inicijativu Pokreta slobodnih građana iz 2019. da se Savski most proglasi za kulturno dobro, bez obzira na to što su uživali podršku Republičkog zavoda. Početkom godine isto je pokušala i Demokratska stranka, koja je gradskom Zavodu predala peticiju i pozvala se na konvenciju Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, koju je Srbija ratifikovala, a po kojoj građani treba da imaju aktivnu ulogu u određivanju onoga što ima kulturno-istorijski značaj za njih i što bi želeli da sačuvaju za naredne generacije. Umesto odgovora, Zavod je izdao uslove pod kojima je prihvatljivo da se spomen-park Sajmište pretvori u gradilišni plato.
„Nije tajna da je 2015. godine izradom Prostornog plana za Beograd na vodi omogućena izgradnja – ukratko – bilo čega na prostoru Savskog amfiteatra. Pa i takav plan, koji je vlastima dao punu slobodu divljanja po centru grada, nije predviđao rušenje postojećeg mosta“ – Ksenija Radovanović
Demantujući rašireno uverenje da je poenta čitavog poduhvata da tramvaji ne tandrču kroz jedino naselje u gradu za koje vlast brine – Beograd na vodi – gradski menadžer Miroslav Čučković je pre dve godine izjavio da je reč o „lukavstvu opozicije“ i da će zapravo novi most koristiti celom gradu čim bude završen i tunel koji će povezati Ekonomski fakultet i Pančevački most. „Sada je u Bulevaru despota Stefana 19 linija javnog prevoza i svi ti autobusi koji dolaze iz pravca Karaburme, Višnjice i idu na Novi Beograd, pre svega linija 95 koja je najopterećenija, oni će kroz taj tunel i preko novog mosta ići i rasteretićemo kompletan centar Beograda“, objasnio je Čučković kompletan plan „rasterećenja“ od javnog prevoza koji nije predvideo da neko iz Višnjice možda želi da autobusom dođe do centra grada, ili da se neko sa Karaburme vrati kući iz centra. Što svakako pojašnjava Šapićev naziv za ceo projekat „mali metro“ – kao metro, samo nema voza, niti stanica.
A nema ni pravnog uporišta
„Analiza lokacijskih uslova i dozvola koje su dostupne javnosti ukazuje da postoji velika mogućnost da odgovorne institucije u ovom trenutku nemaju pojma na koji način i na kom tačno prostoru će se vršiti demontaža postojećeg mosta, iako je dozvola za rušenje izdata. U dosadašnjoj proceduri, institucije su se pokazale nesposobnim ne samo da upozore na nepostojanje planskog osnova, već i da definišu osnovno pitanje, a to je tačan popis parcela na kojima se planira vršenje radova i opis istih. Onda bolje razumemo zašto ministar odbija da objavi dokumentaciju vezanu za svečano najavljeni početak radova na demontaži“, kaže Ksenija Radovanović.
Ministar građevinarstva Goran Vesić ostaje pri stavu da je sakrivanje dozvole za rušenje potpuno zakonito, kao i da im je Ministarstvo zaštite životne sredine potvrdilo da za tu vrstu radova nije potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ipak, na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište postoji pripremni dokument za nesuđenu studiju u kome je naveden načelni spisak mera za ublažavanje očekivanog zagađenja vazduha, buke, kontaminacije zemljišta i podzemnih voda, gubitka okolnog zelenila… ali uz dobijeni amin Ministarstva ništa od toga neće morati da se primenjuje.
Moraće samo da se sve plati iz budžeta, jer iako je Stojčić pre pet godina izjavio da će se most graditi o trošku kompanije Beograd na vodi, ona je na volšeban način nestala iz priče, a državi ostavila račun od 94 miliona evra koji će se pretežno pokriti iz kredita.
