Poštovana gospođo Popović,
Budući da ste u svom odgovoru na moje pismo izrazili nezadovoljstvo njegovom dužinom, trudiću se da u svom odgovoru na Vaš odgovor budem kraći. Za početak nejasno je zašto u našu korespondenciju sada prvi put uvodite kategoriju asimetrije informacija i zašto pretpostavljate da „niko u kompaniji Rio Tinto“, kako navodite, „ne vlada važnim ekonomskim pojmovima“.
Asimetriju informacija vidite u tome da „nije tajna da kompanija Rio Tinto sakriva imena naučnika koji rade na njenim studijama“. Ovim pokazujete nepoznavanje zakonskih propisa sopstvene zemlje. Imena autora svih studija biće javno objavljena onda kada Studija o proceni uticaja na životnu sredinu bude formalno predata u jasno definisanom zakonskom procesu, nakon čega će uslediti i javna rasprava o Projektu. Bez apsolutnog ukidanja „asimetrije informacija“, da iskoristim Vaš termin, projekat Jadar ne može biti realizovan zato što zakoni Republike Srbije tako nalažu. Zašto u delu javnosti postoji interes da projekat Jadar bude zaustavljen pre nego što prođe zakonom propisan regulatorni okvir, verujem da Vi bolje znate, i tu je „asimetrija informacija“ na Vašoj strani.
Naručilac studije finansira njenu izradu, a naučnici koji je sprovode su nezavisni u svom radu
Kada govorite o zahtevu kompanije da rad „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, objavljen u časopisu Nature – Scientific Reports bude značajno izmenjen ili povučen, Vi kažete, citiram: „Tražite da časopis Nature taj rad povuče! A to je malo verovatno, kad čovek samo pomisli na reputaciju tog časopisa“. Iznenadili biste se da je Scientific Reports već povukao više članaka zbog nеtačnih informacija i plagiranja i daleko od toga da bi im ovo bio prvi put. Njihov zvaničan stav po tom pitanju je „povlačenja su deo nauke, ali nečasni postupci nisu“. Više o tome možete pročitati na linku https://www.nature.com/articles/d41586-024-01174-6.
Nakon toga u Vašem odgovoru na moj odgovor slavodobitno konstatujete: „Da sam u pravu, pokazalo je upravo objavljeno saopštenje časopisa Science Nature da „nema razloga za povlačenje studije o rudniku litijuma“ (I časopis Sajens o projektu Jadar: ’Nema razloga za povlačenje studije o rudniku litijuma’)“.
Ovde postaje očigledno da Vaše stavove formiraju mediji na osnovu kojih se informišete. Ne samo, dakle, da niste u pravu, nego ste potpuno u krivu. Povrh svega, javno promovišete lažnu vest i čistu fabrikaciju Vama bliskih medija.
Da biste bili adekvatno informisani o temi o kojoj javno iznosite stavove, predlažem da pročitate originalno saopštenje časopisa Science koje je dostupno na linku https://www.science.org/content/article/proposed-lithium-mine-serbia-triggers-publication-dispute.
U istom saopštenju koje Vi prenosite na netačan način, ono što navodite kao zaključak časopisa je samo jedno individualno mišljenje. U saopštenju se citira i Rafal Marszalek, glavni urednik časopisa Scientific Reports, koji za Science kaže da časopis „pažljivo istražuje rad, prateći utvrđeni postupak“. Takođe, ne navodite i da postoji i drugačije mišljenje koje je citirano u istom saopštenju: autori „nisu prikupili skoro dovoljno uzoraka za rigoroznu procenu“, „neadekvatno tumače podatke koje imaju“, „bez osnovnih podataka ili mnogo šireg uzorkovanja, teško je razumeti kakva je prirodna hemija područja“, „kontaminacija bi mogla poticati od rudarskog incidenta iz 2014. godine, koji treba isključiti kao faktor pre nego što se zaključi da su posledica istraživanja“.
Takođe, i Vaša tvrdnja da „Vaš zahtev da se rad povuče potpisuju isključivo lica koja zarađuju novac u Vašoj kompaniji“ je netačan i pogrešan, pre svega sa aspekta Zakona Republike Srbije. Naručilac studije o proceni uticaja na životnu sredinu u zakonskoj je obavezi da finansira izradu studija, a naučnici koji ih sprovode su nezavisni u svom radu. Dosledno poštovanje zakona Republike Srbije Vi još nazivate i „moralni hazard“.
Nemamo ništa protiv da se sastanemo sa gospodinom Drakulićem
Naravno da nemamo ništa protiv da se sastanemo sa gospodinom Drakulićem, kao što predlažete, kao ni sa bilo kojom drugom zainteresovanom stranom u javnom dijalogu. Možemo ukoliko želite da se sastanemo i u podkastu Radara koji povremeno vodite i uređujete i da taj razgovor bude javno dostupan, budući da mislite da nam nedostaje transparentnosti.
Uz poštovanje gospodinu Drakuliću, moram da naglasim da je gotovo neverovatno da je on vlasnik „prvog rudnika litijuma na svetu“, kako Vi navodite u svom odgovoru, budući da prvi rudnik litijuma datira još od kraja 1800-ih godina i da je bio lociran u mineralno bogatim planinskim lancima Anda u Južnoj Americi.
Tačna lokacija prvog rudnika nije poznata, ali neki izvori sugerišu da se nalazio u visoko planinskim pustinjama Čilea, gde su pronađena velika nalazišta minerala bogatih litijumom, kao što su litijum-karbonat i litijum-hlorid. Rudnik Greenbushes, na primer, na jugozapadu Zapadne Australije je najstariji i najveći rudnik litijuma u Australiji i otvoren je 1984. godine, u vreme kada je, ako su podaci sa interneta tačni, gospodin Drakulić bio finansijski direktor Genexove kompanije Yougo-Arab, jedne od prvih off-shore kompanija koja je pokrivala poslovne aktivnosti na Bliskom i Srednjem istoku, dakle u vreme kada nije ni slutio da će se baviti rudarstvom.
Površina Jadarske doline neće izgledati bitno drugačije, jer je planiran podzemni rudnik
Veoma bismo voleli da čujemo od gospodina Drakulića koje je mere zaštite životne sredine on primenjivao u svom rudniku, ako je isti, kako Vi kažete, sa „užasavanjem napustio“, kao i zbog čega je okolina njegovog rudnika ličila na „sprženu površinu Meseca“, zbog čega veruje da svaki rudnik litijuma mora tako da izgleda, što je naravno netačno. Budući da je Projekat Jadar planiran kao podzemni rudnik, površina Jadarske doline ne bi izgledala bitno drugačije nego što izgleda sada.
Na kraju, moram da naglasim još jednom da je primena svih predviđenih mera zaštite životne sredine u skladu sa najvišim standardima EU i Republike Srbije predviđena inicijalnom investicijom od ukupno 2,55 milijardi evra i da ma koliko „budućnost bila neizvesna“, to ne može ništa da promeni. Projekat Jadar može i mora da bude realizovan isključivo uz poštovanje najviših standarda EU, od čega direktno zavisi i njegova poslovna uspešnost zbog rigoroznih pravila Evropske unije. Na osnovu regulative EU, od 1. februara 2027. godine, svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU moraće da poseduje „pasoš baterije“, odnosno digitalni sertifikat koji bi omogućio kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije. Među tim informacijama, takođe moraju da se nađu podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.
S poštovanjem,
Čed Bluit, direktor Projekta Jadar
