Tačno je, korupcija ubija, i sistem je odgovoran za žrtve tragedije u Novom Sadu. Ali su korupcija i organizovani kriminal samo jedan manji deo sistemskog kriminala koji je u Srbiji doveo i do brojnih drugih žrtava. Međutim, sistem ne posustaje, uprkos svemu. To je sistem koji je godinama gradio uslove da se u nekoj školi u Srbiji desi prvo ubistvo vatrenim oružjem. I da se dese brojna druga ubistva, masovna i individualna.
Tačno pre dve godine imali smo masovne zločine koji su izazvali šok cele nacije i neutešnu tugu i bol brojnih porodica. Sistemski kriminal je potom doveo do novih žrtava. Između ostalih i onih u Novom Sadu, tačno pre šest meseci. I taj sistem nastavlja da generiše nasilje i proizvodi nove žrtve. Brojne žrtve sistemskog kriminala su zamaskirane u brojkama, a neke se ne vide čak ni u zvaničnoj statistici. O tim žrtvama u Srbiji do sada nismo dovoljno glasno i jasno govorili. Pre svega o samoubistvima i samopovređivanju dece i mladih.
Život dece i mladih u Srbiji danas podseća na sudbinu neplivača zahvačenih snažnim vrtlogom koji ih odvlači na samo dno sa kojeg sistem želi da ih izbaciti kao frustrirane, nedovoljno obrazovane i naoružane
A neke žrtve smo samo sticajem posebno srećnih i čudnih okolnosti izbegli, kao što je izbegnut masovan masakr u učionici punoj učenika u školi u Velikoj Plani 2019. godine, kada je nastavnik fizičke kulture uspeo da preotme automatsku pušku kalašnjikov osobi koja je naoružana upala u učionicu i zapretila učenicima masovnim ubistvom. Kao što su nedavno samo slučajnim i srećnim okolnostima izbegnute žrtve u školi u Rači, prilikom obrušavanja plafona. Ili kada je u Lajkovcu učenik ‘pozajmio’ od oca bombu i doneo je u školu.
Poplava nasilja
U nauci je poznato da određeni društveni procesi i odnosi i socio-kulturni uticaji igraju ogromnu ulogu na individualno ponašanje, a specifični procesi i odnosi dovode povremeno i do poplave individualnog nasilja. To su društveno-ekonomsko raslojavanje stanovništva, nekažnjivost kriminala, nelegitimnost vlasti, nelegitimnost društvene hijerarhije, niska socijalna kohezija, militarizacija i militarizam, ekonomska ucenjenost… (baš sve ono što u Srbiji buja!). Dirkem to opisuje kao kolektivnu silu i energiju koja navodi ljude na suicid. Ali to takođe važi i za homicid i opštu stopu nasilnog kriminala.
I poznato je da društvene promene koje su suštinski determinisane znatnim porastom (ili može biti i padom) kriminala i nasilja nastaju skoro isključivo voljom i velikim naporom i upornošću vlasti da društvo dovede u takvo stanje. Jednostavno rečeno – da vlast razume – što je jedna vlast autoritarnija, što druže traje i što više devastira institucije, njena odgovornost je sve veća. A u Srbiji su sistemski kriminal i nasilje odavno stupili na društvenu i političku scenu kao posledica decenijske težnje vlasti da uspostavi hijerarhiju i autokratiju zasnovanu na idolatriji i servilnosti, uništavajući demokratiju (ono malo što je Srbija do tada akumulirala i konsolidovala) i satirući individualni integritet i poštenje.
U Srbiji su sistemski kriminal i nasilje odavno stupili na društvenu i političku scenu kao posledica decenijske težnje režima da uspostavi hijerarhiju i autokratiju zasnovanu na idolatriji i servilnosti
Zato se posledice politike Vlade Srbije ogledaju i u tužnoj i zabrinjavajućoj pravosudnoj i medicinskoj statistici. Izveštaji pravosudja o stanju kriminala, posebno nasilnog, ali i izveštaji o stanju ljudske bezbednosti, jesu najbolji izveštaji o radu Vlade. A svako društvo bi posebno trebalo da bude zabrinuto za stanje bezbednosti i zdravlja dece i mladih, odnosno stanje maloletničkog nasilnog kriminala.
Profesionalna istraga i suđenje u slučaju masovnog ubistva u selima Malo Orašje i Dubona, kao i u slučaju masovnog ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu mogla bi, sasvim izvesno, jasno utvrditi vezu i odgovornost sistemskog kriminal za ova ubistva. Kao što je i korupcija deo tragedije u Novom Sadu. A spisak zločina i žrtava sistemskog kriminala je i mnogo duži. U Srbiji je za godinu dana broj ubistava koja su počinila maloletne osobe porastao za 225 odsto! U ovaj broj nije uključen broj ubistava koja su počinila osobe mlađe od 14 godina, te i masovno ubistvo počinjeno u maju 2023. godine u osnovnoj školi u Beogradu ne ulazi u ovu statistiku. Srbija je prva zemlja u Evropi po broju slučajeva masovnih ubistava i broju žrtava u tim masovnim ubistvima, u odnosu na broj stanovnika, počinjenih u periodu 2013 – 2023. Ukupan broj žrtava je za 530 odsto veći u odnosu na broj žrtava masovnih ubistava u Srbiji u periodu 2003 – 2012. Brojne žrtve u ovim slučajevima su i deca. U Srbiji je u 2023. godini zabeleženo najviše incidenata s vatrenim oružjem u toku protekle decenije. Koeficijent ukupnog broja raznog ubistva u Srbiji, u odnosu na broj građana, je u porastu poslednjih godina i jedan je od najvećih u Evropi.
Posledice sistemskog kriminala
Ovom opisu treba dodati i druge značajne društveno-političko-ekonomske karakteristike koje čine psiho-socijalne faktore razvoja i socijalizacije jer determinišu mentalno zdravlje dece i mladih u Srbiji i formiraju stepen i karakter njihove sigurnosti i bezbednosti, odnosno ugroženosti, kao što su broj femicida, samoubistava, izrazito visok nivo korupcije, krijumčarenja ljudi, oružja i droge, broj preminulih zbog raznog kancera… Srbija je prva u Evropi i deveta u svetu po broju smrtnih slučajeva uzrokovanih zagađenjem. Kada te cifre u jednoj zemlji izuzetno porastu u jednom vremenskom periodu i počnu da odudaraju od stanja i trenda u zemljama u okruženju, onda ukazuju na to da su takva ‘kolektivna sila’ i ogroman broj osoba koje nedostaju posledice sistemskog kriminala kojim upravlja vlast.
Neke tragedije smo samo sticajem posebno srećnih i čudnih okolnosti izbegli, kao što je izbegnut masovan masakr u učionici punoj učenika u školi u Velikoj Plani 2019, kada je nastavnik fizičke kulture uspeo da preotme automatsku pušku osobi koja je upala u učionicu i zapretila učenicima masovnim ubistvom
Entoni Gidens je pisao o tome da je lako pretpostaviti kakva će biti budućnost jednog društva – dovoljno je videti kako se ono brine o svojoj deci.
Šta su nama naša deca? Borci za slobodu? Naša budućnost? Politički protivnici? Poslovni partneri? Konkurencija? Ustaše? Rušitelji ekonomskog tigra i prosperiteta? Teret? Ponos? Poslednja šansa? Laboratorijski kunići za isprobavanje najnovije policijske opreme?
Život dece i mladih u Srbiji danas podseća na sudbinu neplivača zahvaćenih snažnim vrtlogom koji ih odvlači na samo dno sa kojeg sistema želi da ih izbaciti kao frustrirane, nedovoljno obrazovane i naoružane.
Najnoviji ekspoze najnovije stare vlasti najavio je nastavak dosadašnje katastrofalne politike – izmenu Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se donose sve rigidniji zakoni, po kojima se na sve mlađem uzrastu i sve strože kažnjavaju deca zbog nasilja i, istovremeno, ulažu najvažniji i ogromni resursi društva u primenu sve šireg spektra nasilja prema deci i mladima, dok izvršna vlast institucije prevencije nasilja sistematski devastira. To ne može bez posledica.
U Srbiji je za godinu dana broj ubistava koja su počinila maloletne osobe porastao za 225 odsto! U ovaj broj nije uključen broj homocida koje su počinila osobe mlađe od 14 godina, te tako zločin u “Ribnikaru” ne ulazi u ovu statistiku
Različita društva ulažu u različite stvari, različita pitanja prepoznaju kao prioritetna, i na različite stvari troše svoje resurse, što sve zajedno, posle nekog vremena, društvo čini manje ili više bogatim, manje ili više srećnim, manje ili više prosperitetnim i konkuretnim. I nivo kriminala od toga zavisi i predstavlja jednu od slika o tome u šta društvo ulaže i na koji način.
“Mafija-država”
Početkom oktobra 2024. godine, na najavu štrajka prosvetnih radnika, ministarstvo prosvete je poručilo prosvetnim radnicima da država nema više para za prosvetu od onoga što već daje (a daje ispod proseka za Centralnu i Istočnu Evropu). Samo desetak dana kasnije, na zajedničkoj konferenciji za medije koju su u Beogradu imali predsednici Srbije i Turske, Aleksandar Vučić je izjavio da je posle Poljske, naša zemlja sa najvećim vojnim budžetom u celoj Evropi, u odnosu na bruto domaći proizvod.
To je deo tog sistemskog kriminala zbog kojeg trgovci oružjem u Srbiji preko noći postaju milioneri, a po školama otpadaju fasade i plafoni. Taj sistemski kriminal se takođe ogleda i u ‘zarobljenoj državi’ (state capture) i ‘mafija-državi’, kako se još u politici i nauci opisuje ustrojstvo u Srbiji poslednjih godina.
Šta su nama naša deca? Borci za slobodu? Naša budućnost? Politički protivnici? Poslovni partneri? Konkurencija? Ustaše? Rušitelji ekonomskog tigra i prosperiteta? Teret? Ponos? Poslednja šansa? Laboratorijski kunići za isprobavanje najnovije policijske opreme
Zbog načina na koji su se odnosili prema deci i mladima, sve Vlade u Srbiji za poslednjih deset godina bi trebalo da krivično odgovaraju za sistemsko zanemarivanje dece i mladih, nemarno i nesavesno postupanje, manipulaciju, iskorišćavanje dece i podsticanje na nasilno ponašanje. Strukturno i kulturalno nasilje vlasti nad decom i mladima jeste organizovano nasilje koje je neophodno krivično sankcionisati, poput organizovanog kriminala, što ono i jeste.
