Svoju kritiku Rio Tintovog projekta u NIN-u od 30. septembra 2021. naslovio sam odlučno: „Jadar je jadac. Znamo za jadac!“ Krilatica je zaživela u javnosti. Začudo, naslovna strani Radara od 15. avgusta zvuči neodlučno: „Jadar ili jadac“. Zašto „ili“? Sumnja li iko u štetnost projekta Jadar?
Sa Vladicom Cvetkovićem ne veže me ništa. Slučajno smo se sreli dva-tri puta. U četiri e-pisama od 2020. do 2023. hvalio sam ga za dobre napise u tadašnjim „Nenadovim izabranim novinama“. (Otkako su postale „Nenadove izneverene novine“ čitam Radar.) Hitro i srdačno odgovarao mi je na pohvale. Od prošlog septembra oglušuje se na moje argumentovane kritike.
Duga lista pogrda na račun protivnika Rio Tinta
Cvetković glumi neutralnost, ali mu jako smetaju protivnici Rio Tinta. U Danasu od 24. jula obrukao sam ga njegovim rečima i kratkim komentarima. Doslovno sam naveo 32 njegove napismene diskvalifikacije i pogrde na račun protivnika Rio Tinta. Citiram neke od njegovih reči: „raspršivači kolektivnog straha“, „ekozastrašivači (počev od onih sa doktoratima)“, „panični ekonarativ“, „divljanje ekopopulizma“, „enormne količine gluposti“, „ciljane klevete“, „laži bez pardona“, „izraz dubokog neznanja, građanske neodgovornosti, i primitivne politike njenih umotvora“, „širenje straha“, „antirudarsko spinovanje“, „laži bez izvinjenja“. Razvrstao sam sve njegove citate pod 13 sramota: jednačenje korisnih i štetnih, jednačenje realnosti i privida, krivljenje žrtve, ulagivanje vlastodršcima, obmanjivanje, nedoslednost, klevetanje i vređanje, imitiranje Šešelja, pravdanje silnika, licemerje, tajnovitost, provociranje, kićenje tuđim perjem.
Tobožnji neutralac tvrdio je u televizijskoj emisiji Iza vesti 10. jula da nije ni za ni protiv projekta Jadar. Glumio je prazan gramofon željan da mu neko izabere ploču, da je svira. Ako je govorio iskreno, neznalica je. Ako se pretvarao, pozer je
Umesto da mi odgovori, oponent seli svoju kampanju protiv kritičara Rio Tinta u Radar. Tamo imitira predsednika: u intervjuu sa novinarkom žesti se na svoje kritičare, odsutne. Na početku intervjua moj oponent oduzima sagovornicima pravo na slobodno mišljenje i uverenje. Nameće sagovornicima sliku koju želi o sebi: „Ako vi, dok me ovako slušate, pomislite da sam ja Rio Tinto lobista, možda to mogu i da razumem, ali ako stvarno želite da razgovarate sa mnom, onda morate da se oslobodite tog utiska, inače ne možemo da pričamo.“ (Naglašavam kurzivom.)
Nikad, ni od koga, nisam čuo ovoliku aroganciju. Diskutovao sam sa nobelovcima i eminentnim kolegama o hemiji. Razgovarao sam sa čuvenim javnim ličnostima o društvenim pojavama. Niko od odličnika nije tražio da unapred prihvatim bilo šta. Svako, bez izuzetka, podložan je sudu okoline. Odbijam ultimatum. Ne treba mi oponentova dozvola da mu se obratim.
Nisam borac protiv litijuma, nego hemičar
Smatram ga lobistom Rio Tinta jer dosledno tako govori i postupa. Mnogi aktivisti, od akademika do poljoprivrednika, kažu mi da ga smatraju lobistom. Arhilobista, predsednik Republike, smatra ovoga saveznika za „jedinog stručnog“. Pred kamerom Radara priznao je da ga ljudi vide kao pristalicu rudarenja jadarita. Ne „moram se osloboditi tog utiska“ da bih ovde „pričao“ sa njim. Nastavljam da pišem.
Nisam „borac protiv litijuma“ nego hemičar, stručan za jedan aspekt višestrane kontroverze. Ističem rizike od upotrebe i transporta 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, olimpijski bazen nedeljno, tokom 40 godina. Toliko bi trajalo planirano rudarenje, prerada rude, gomilanje jalovine. „Gnev protivnika litijuma“ ne odnosi se na mene. Baratam činjenicama i argumentima. Riotintovci priznaju moje činjenice. Svi govore o sumpornoj kiselini.
Nisam „borac protiv litijuma“ nego hemičar, stručan za jedan aspekt višestrane kontroverze. Ističem rizike od upotrebe i transporta 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno, olimpijski bazen nedeljno, tokom 40 godina. Toliko bi trajalo planirano rudarenje, prerada rude, gomilanje jalovine
Na pune četiri stranice moj oponent izbegava da imenuje, ili bar da jasno odredi, ikoga kome zamera i koga prekorno citira. Piše „profesori“ i „oni“. Koristi neodređene zamenice: „neko“, „svako“, „neki opskurni likovi“. Koristi pasiv glagola i bezlične oblike: „posao je obavljen“, „nazivani su“, „danas se traži“, „krenulo se“. Rečenice lišene subjekta kriju aktere. Kao svetiljka u toj magli, na početku intervjua ističe se nešto konkretno – pun naslov moga utuka iz Danasa od 24. jula, o njegovih trinaest sramota. Ovde nastavljam, o sramotama broj 14. do 19.
Magle, grupisanje neistomišljenika i neistine
Maglovit jezik bez identifikovanja ikoga nije učtiv niti uzdržan. Njime loš polemičar sabotira polemiku. Uopštene tvrdnje neproverive su. Imam strele, ali mi je uskratio mete. Pravljenje magle je njegova četrnaesta sramota.
Cvetković tretira sve protivnike Rio Tinta kao jedinstvenu grupu, pa reči bilo koga, neodređenoga, pripisuje svima, neodređenima. U višegodišnjoj burnoj kontroverzi neki preteruju i lupetaju. Mi, stručnjaci, merimo reči. Odgovaramo svako za sebe, nikako za strastvene neznalice u ogromnom taboru protivnika Rio Tinta. Na primer, ne znam ljude što „danas urlaju protiv rudarstva a do juče su se zalagali za to da se marsovcima prizna nacionalna pripadnost“. Cvetković ih je izmislio ili preuzeo iz tabloida. Insistiranje na kolektivnoj odgovornosti mu je petnaesta sramota.
Propagandista ponavlja očigledne neistine kao da će od upornog ponavljanja postati istine: „javne rasprave o projektu Jadar nije bilo“; „stručne diskusije o tome nije bilo“; „do sada nije bilo nijednog pristojnog javnog dijaloga“; „simpozijum u SANU nije bio javna rasprava, takvih skupova je do sada u Akademiji bilo na stotine“.
Lobista nipodaštava obuhvatan, nepristrasno organizovan simpozijum pretočen u zbornik od 320 stranica jer su se na simpozijumu riotintovci obrukali. Narodna biblioteka, potpun arhiv, sadrži samo 17, nikako „na stotine“, Akademijinih zbornika izdatih od 2012, kada se Cvetković učlanio. Namerna neistina i nemar za istinu jednako su loši. Zloupotreba brojeva je šesnaesta sramota.
Stručne diskusije o projektu Jadar traju godinama. SANU i Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) zasebno su proučile projekat još 2021. i javno dokumentovale zašto bi njegovo sprovođenje bilo štetno. Nezavisni ekonomisti pobili su obmane političara o napretku i blagostanju.
Brojne univerzitetlije raznih struka i ja za nekoliko godina dali smo mnogo izjava glasilima (medijima), često pisali, stručno govorili na tribinama i zborovima, raspravljali sa saveznicima i zastupnicima Rio Tinta na televizijama i u novinama. Govorim na uličnim zborovima počev od 11. septembra 2021. Timski sam nastupio u Medija centru 26. januara 2022. Polemisao sam u novinama. Debatovao sam sa dr Branislavom Simonovićem, fizikohemičarem, čitav sat na televiziji Una 26. januara i sa profesorom dr Aleksandrom Jovovićem, inženjerom, podrobno na televiziji N1 28. juna. Mnogo više od mene radili su Dragana Đorđević i Ratko Ristić. Nemam prostor da pomenem ostale korisne ljude.
Stručne diskusije o projektu Jadar traju godinama. Srpska akademija nauka i umetnosti i Akademija inženjerskih nauka Srbije zasebno su proučile projekat još 2021. i javno dokumentovale zašto bi njegovo sprovođenje bilo štetno, a nezavisni ekonomisti pobili su obmane političara o blagostanju
Lobista je propuštao i izbegavao diskusije koje sada tobože traži. Član SANU, ubrzo se povukao iz odbora za pripremu tamošnjeg simpozijuma, održanog u maju 2021. Ćutke je slušao ministarku i početna saopštenja Rio Tintovih i nezavisnih stručnjaka pa napustio simpozijum. Propustio je sučeljavanja i privatne diskusije, ali je već u leto 2021. nastupio na tribini sa saveznicima – lobistom Rio Tinta Aleksandrom Jovovićem i tadašnjom direktorkom za Srbiju, Vesnom Prodanović. Televizije su više puta zvale njega i riotintovce da diskutuju sa Draganom Đorđević. On i saveznici složno su odbijali pozive. Mislim da su se uzdali u dogovor sa političarima, pa su im razgovori izgledali suvišni. Sada, kad gube utakmicu, tobože hoće razgovore.
Zašto istaknut profesor nije nagovorio svoj Rudarsko-geološki fakultet da priređuje javne diskusije o projektu Jadar? Dekanica je bila zakazala takvu tribinu, pa je hitro otkazala bez objašnjenja. Sad i ona traži diskusiju. U Danasu sam žigosao licemerje kao desetu sramotu. Neću mu ovde ponovo računati isti greh.
Hod po žici
Lobista prezire nas šezdeset troje viđenih stručnjaka, javnih potpisnika javnoga apela Narodnoj skupštini početkom 2022. da obustavi rudarenje litijuma i bora. Onda preporučuje svoje saveznike: „Pre svih bismo morali da saslušamo one koji o projektu najviše znaju, a to su naši (naglašavam kurzivom) stručnjaci koji su bili angažovani od strane Rio Tinta.“ Ne možemo ih saslušati jer Rio Tinto krije njihova imena i traži da im se veruje bezimenima. Propagandista nam spočitava što prihvatamo studiju biologa, poraznu po Rio Tinto. Verujemo uglednim biolozima jer su nastupili pod punim imenima. Lobista negoduje što su saveznici Rio Tinta „mahom isključivani iz razgovora“ mada zaslužuju „podjednaku šansu da prikažu svoje rezultate“. Naprotiv, izbegavali su razgovore. Dosledno ih zastupaju najmoćniji političari, tiražna štampa, najgledanije televizije. Propagandista žali: „Nećemo ni sada sačuvati životnu sredinu tako što ćemo… najuriti Rio Tinto.“ Naprotiv, sačuvaćemo zdravu prirodu najurivši gigantsku kompaniju. Preziranje imenovanih i hvaljenje bezimenih čine sedamnaestu sramotu.
Zašto istaknut profesor nije nagovorio svoj Rudarsko-geološki fakultet da priređuje javne diskusije o projektu Jadar? Dekanica je bila zakazala takvu tribinu, pa je hitro otkazala bez objašnjenja. Sad i ona traži diskusiju. To sam već žigosao u Danasu, pa mu neću ovde ponovo računati isti greh
Majstor zbrke i žongler protivurečnostima pred Radarovom kamerom glumi hodača po žici. Tobože, zadržao je „srednju poziciju“ između pristalica i protivnika projekta Jadar. Kaže uglednoj novinarki: „Nedostatak javne rasprave meni, kao stručnjaku, nije dozvolio da se opredelim.“ Gore sam razvejao ovu obmanu. Tobože, čuo je „ozbiljne laži koje su ga odbile od toga da kaže za šta jeste ili nije“. Savesnog stručnjaka tuđa laž ne pasivizuje nego aktivira. Glumi visok moral: „Ne mogu da budem zastrašen lažima. Ne pristajem.“ Kako prepoznaje laži ako ne zna istinu? Besmisleni izgovori čine osamnaestu sramotu.
Tobožnji neutralac tvrdio je u televizijskoj emisiji Iza vesti 10. jula da nije ni za projekat Jadar ni protiv njega: „Kako mogu da znam? Pa ja ne poznajem taj projekat uopšte. Ja bih voleo da mi je neko na početku samo napisao, demonstrirao šta je korist i šta je šteta.“ Glumio je prazan gramofon željan da mu neko izabere ploču, da je svira. Ako je govorio iskreno, neznalica je. Ako se pretvarao, pozer je. Brukanje statusa profesora i akademika čine devetnaestu sramotu.
Profesor i akademik neubedljivo zauzima neutralan položaj u trajnoj, oštroj, svetski poznatoj kontroverzi u svojoj široj struci. Traži da žmurimo na njegove postupke kao saveznika Rio Tinta, prihvatimo njegovo uveravanje: „Nikad nisam rekao da sam za rudnik u Jadru.“ Zameram mu baš to, da nikad nije rekao.
