Hitra i naizgled nepovezana konfluenca događaja prati intenziviranje napada režima na sudsku granu vlasti, sa akcentom na tužilačku organizaciju i unutar nje, posebno na Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) čije istrage direktno opstruira vlast. Dok predatori iz političkog SNS bestijarijuma najavljuju skoro gašenje ovog tužilaštva, pred zainteresovanim posmatračima nižu se događaji koji ukazuju na ozbiljan, dugoročno potencijalno fatalan gubitak kredibiliteta vlasti u Beogradu u odnosu sa Zapadom.
Poslednja u nizu takvih vesti je ona o nerazjašnjenom bekstvu dvojice uhapšenih državljana Britanije i Kine, Džona Milera i Cuja Guanhgaja (koga britanska štampa opisuje kao visokopozicioniranog operativca kineske službe bezbednosti) iz kućnog pritvora u Beogradu. SAD su posle hapšenja ove dvojice u Hotelu Hajat aprila ove godine zatražile od Srbije njihovo izručenje, pod sumnjom da su pokušali krađu vojne tehnologije i bavili se progonom kineskih disidenata. Koliko značaja su SAD pridavale ovom slučaju ukazuje činjenica da je na vest o hapšenju reagovao Dan Bonđino, zamenik direktora FBI.
Prema pouzdanim informacijama nedeljnika Radar (za koje nismo mogli da dobijemo potvrdu u JTOK) delegacija američke ambasade u Beogradu, posetila je 11. septembra, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, u društvu regionalnog šefa FBI. Indikativno je, međutim, da iako je vlast svakako imala informacije o ovom susretu (ne i o njegovom sadržaju), nikome od Vladinih medijskih kasapa nije palo u zadatak da tu posetu-susret iskoristi za nastavak medijske kampanje protiv tužioca Nenadića.
Niti će, izgleda, to smeti da učine u budućnosti.
Još jedna od vesti koje su od velike važnosti je presuda Apelacionog suda u Beogradu u procesu protiv Božidara Stolića, bivšeg inspektora u SBPOK, kojom je osuđen na četiri godine zatvora za saradnju sa Belivukovim klanom, a na osnovu presretnutih SKY ECC komunikacija. To je prva pravosnažna presuda jednog srpskog suda, kojom se prihvata ova vrsta dokaza i može postati značajna u mesecima koji dolaze kada se očekuje otvaranje dodatnih predmeta zasnovanih na informacijama sa SKY ECC aplikacije.
Važni predmeti izvađeni iz fioka
Prema šturim podacima koje sa bojnog polja u Ustaničkoj ulici dospevaju u javnost, JTOK je ušlo u intenzivnu fazu sukoba sa vrhom režima posle konsekutivnog otvaranja dve bitne istrage: o zloupotrebi uticaja u slučaju Generalštab, i još više istragom finansijskih pronevera u slučaju Nadstrešnica. Nekoliko meseci ranije, u martu, odijum je izazvalo oduzimanje istrage zloupotreba u EPS (grupa oko Milorada Grčića) Višem tužilaštvu u Beogradu, i dodeljivanje tog predmeta JTOK, a posle skandala sa izbacivanjem imena Igora Brnabića iz iskaza jednog od osumnjičenih, o čemu je Radar pisao.
Narodna skupština može doneti zakon koji će definisati novi institucionalni okvir tužilaštva koje se bavi organizovanim kriminalom i mislim da to i jeste ideja vlasti
Radovan Lazić
Glavni tužilac Mladen Nenadić je, ističu sagovornici Radara, pod konstantnim pritiskom aparata državne prinude, stalnom medijskom difamacijom i neizbežnom institucionalnom opstrukcijom.
Kako je Radar ranije pisao, snažniji pritisci na Nenadića započeli su zahtevom da njegovo obezbeđenje od BIA preuzme Jedinica za zaštitu ličnosti i objekata (JZO), što je tužilac odbio. Inače, na društvenim mrežama se prošle nedelje proširila informacija da se zbog odbijanja ili nemogućnosti da utiče na tužioca Nenadića, na udaru našao i njegov dugogodišnji prijatelj, Aleksandar Đorđević, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije.
„Siguran sam da kolegama u tužilaštvu za organizovani kriminal nije lako, a posebno onima koji su uključeni u ove politički osetljive predmete. Jasno je da imaju jako velike teškoće i mislim da bi trebalo da upoznaju javnost sa tim problemima“, kaže Radovan Lazić, tužilac u Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, zakonom propisana zaštita samostalnosti tužilaštva apsolutno ne funkcioniše.
„Poverenik za samostalnost u Visokom savetu tužilaštva se ne oglašava. Da ne znamo da ga imamo, mislili bismo da nije prisutan. Čak i oni koje gledaju sednice Saveta ne znaju kako taj čovek izgleda. Ignoriše se ne samo ugrožavanje samostalnosti već i ogoljene pretnje upućene tužiocima koje dolaze sa visokog političkog nivoa. U tom slučaju javnost ostaje kao jedina zaštita iako ne verujem ni da bi to nešto promenilo. Pritisci bi se nastavili i mislim da je to razlog zbog koga se kolege iz JTOK ne izjašnjavaju. Moguće je da bi tada ugrozili ne samo svoje karijere, već i ličnu bezbednost i bezbednost svojih porodica.“
Sagovornik Radara ističe da je sada postalo sasvim očigledno da se izvršna vlast boji onih tužilaca koje ne drži pod apsolutnom kontrolom:
„Mislim da je došlo do pucanja konekcije između JTOK i njegovog glavnog tužioca i izvršne vlasti. Stiče se utisak da je glavni tužilac rešio da se profesionalno upusti u taj posao. A sudeći prema reakcijama, moglo bi se zaključiti da su ljudi na najvišim pozicijama u izvršnoj vlasti, možda i u zakonodavnoj, umešani u te poslove i da ne žele da se te istrage dovedu do kraja.“
Sagovornik Radara podseća na kampanju protiv tužioca Nenadića i JTOK, ali i na opstrukcije istraga ovog tužilaštva, koje prema njegovim rečima dolaze u isto vreme kada visoki funkcioner napredne stranke, advokat Vladimir Đukanović, najavljuje da će JTOK biti ukinut kao posebno tužilaštvo:
Leks specijalis za neposlušne tužioce i sudije
„Ovakav epilog je moguć, zbog toga što tužilaštva nisu ustavna kategorija, već su konstituisana zakonom, za razliku od funkcija tužilaca i sudija. Tužilac ne može da bude razrešen protiv svoje volje osim ukoliko nije osuđen za krivično delo, oglašen krivim za težak disciplinski prekršaj, ili nesposobnim za rad. Narodna skupština može doneti zakon koji će definisati novi institucionalni okvir tužilaštva koje se bavi organizovanim kriminalom i mislim da to i jeste ideja vlasti.“
Tužilac Lazić ističe da je Zakonom o tužilaštvu propisano kako će tužioci nastaviti da rade u slučaju ukidanja nekog tužilaštva i podvlači da je jedino Vrhovno tužilaštvo definisano Ustavom, a sva ostala zakonom, pa i JTOK.
Vlast se ubrzano sprema da prema već finalizovanom spisku nelojalnih tužilaca i sudija iz ovog udruženja pokreće različite pravne postupke koji bi trebalo da rezultiraju njihovom smenom
„Dakle, ono se izmenama zakona može pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu. Kada vidimo da izvršna vlast ne veruje tužiocu Nenadiću, a ima veliko poverenje u tužioca Nenada Stevanovića koji se pokazao kao veoma saradljiv po principu kud predsednik okom tud tužilac skokom, mišljenja sam da je to nešto što se priprema i nije toliko teško izvodivo za vlast.“
Mnogo više problema režim bi mogao da ima pri sprovođenju (takođe najavljenog) obračuna sa nepodobnim sudijama i tužiocima, okupljenim u neformalnu grupu: Odbrana struke. Vlast se ubrzano sprema da prema već finalizovanom spisku nelojalnih tužilaca i sudija iz ovog udruženja pokreće različite pravne postupke koji bi trebalo da rezultiraju njihovom smenom.
„Govori se o nekim novim leks specijalisima kojima će se smeniti neposlušni tužioci i sudije. Tu, međutim, nije dovoljno samo promeniti zakon, potrebno je sprovesti izvesne postupke, a te odluke su podložne žalbama pred Ustavnim sudom. Ako vlast nije sasvim odustala od evropskog puta, promene u tim oblastima zahtevaju javnu raspravu, ali na primer i mišljenje Venecijanske komisije. Ako bi se ušlo u brzu pomenu zakona uz ignorisanje šireg pravnog okvira, takav kurs vlasti bi, verujem, izazvao mnoge druge probleme za vlast.“
Evropska unija poslovično tolerantna na pasivnost u borbi protiv korupcije u Srbiji, kao da je zadovoljna činjenicom da tužilaštvo i sudska grana vlasti u ovoj zemlji još uvek nisu ukinuti. Za to vreme u igri prestola u srpskom tužilaštvu, uloge su podeljene. Poslednja sednica Visokog saveta tužilaštva na kojoj su konačno izabrani vršioci dužnosti tužilaca, do raspisivanja izbora za njihove pune mandate, donekle ohrabruje. Nada je da bi vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, uprkos skoro potpunoj pasivnosti i moralnom utrnuću, mogla da nađe načina da u ovom prelomnom trenutku, glasnije i snažnije zaštiti svoje kolege koje su izložene neviđenom pritisku izvršne vlasti. Ustavna zaštita njenog položaja očigledno nije dovoljan garant da bi se otvorenije suprotstavila puzajućem državnom udaru izvršne vlasti. Otvoreno je i pitanje da li je ikome osim građana Srbije uopšte važno da u ovoj zemlji postoji podela vlasti i kada će konačno biti ukinut imunitet pripadnika izvršne vlasti od krivične odgovornosti. Od odgovora na ovo drugo, najpre zavisi i racionalnost naše nade.
