Za kinesku fabriku guma Linglong iz Zrenjanina, kao i za još stranih kompanija koje posluju u istočnoj i centralnoj Srbiji, u javnosti vlada mišljenje da imaju status „države u državi“. Primeri grubih kršenja radnih i ljudskih prava inostranih radnika angažovanih u Linglongu, uz odsustvo reakcija nadležnih institucija, potvrđuju tu tezu. Iznošenje u javnost najnovijeg slučaja neisplaćivanja zarada, oduzimanja pasoša i loših uslova života u kolektivnom smeštaju, za nekoliko desetina radnika iz Bangladeša rezultiralo je pretnjama, zastrašivanjem i drastičnim pooštravanjem internih pravila u Linglongu, što je u suprotnosti sa standardima Međunarodne organizacije rada.
„Radnici iz Bangladeša koji su prijavili slučaj i trpeli pritiske, izmešteni su na sigurno i čekaju dalje postupanje nadležnih“, kaže nam Tara Rukeci Milivojević, aktivistkinja Zrenjaninskog socijalnog foruma. Navodi da im je u kancelariji advokatice koja ih zastupa isplaćen deo zarada i da su im pasoši vraćeni, ali ne veruje da će nadležne institucije uopšte reagovati.
Tara objašnjava da eksploatacija kreće u matičnoj zemlji, gde se radnici zadužuju za ogromne svote novca. Radnici iz Bangladeša su posrednicima plaćali deset i više hiljada američkih dolara da bi došli da rade u Evropu. Obećava im se jedno, a kada dođu u Srbiju dočeka ih sasvim druga priča. Ti posrednici ih povezuju sa agencijama koje neretko nisu ni registrovane za lizingovanje radne snage, a one ih upućuju na rad u firme.
Istraga je pokazala da su radnici u Linglongu bili izloženi brojnim aspektima prinudnog rada: zadržavanju ličnih dokumenata, pretnjama, zastrašivanju, uskraćivanju zarada, enormnom prekovremenom radu, zlostavljačkim uslovima života i rada, zloupotrebi ranjivosti i dužničkom ropstvu
„Tako sada imamo situaciju da radnik iz Bangladeša ima nešto što se samo naziva ugovor (jer ne sadrži osnovne elemente ugovora o radu), sa firmom čija je delatnost ’priprema gradilišta’, a pozicija ’graditelj kuća’. Ta firma ih je upućivala da rade u Linglong kao magacioneri, zatim u firmu koja se bavi pripremom mesa, zatim opet u Linglong. Linglong ima sporazume sa agencijama od kojih iznajmljuje radnike i na inspekciji rada je da traži uvid u te dokumente“, kaže Tara i naglašava da nema nikakve razlike u tome da li je kompanija iz Kine ili Evrope ili Afrike, i da li su u pitanju domaći ili strani posrednici.
Aktivisti zrenjaninskog Foruma su i dalje u vezi sa grupom „Egipatski radnici“. Grupa je nastala nakon pobune radnika angažovanih preko kompanije „Agrovida“, a zbog prekovremenog rada, pretnji otkazom i nesigurnih uslova.
„Grupa je okupila veliki broj ljudi koji su se pobunili protiv dužničkog ropstva. Naime, agencija za putovanja koja je povezana sa egipatskim Ministarstvom rada, regrutuje radnike i oni tada plaćaju oko 500 evra da bi dobili posao u Srbiji“, prepričava nam Tara iskustva radnika. Dodaje da žirant – obično član porodice, potpisuje amanah (blanko ček), što agencija pravda kao obezbeđenje od prebega radnika u Evropsku uniju.
„Trenutno u Egiptu vodimo slučaj na sudu, da oca jednog radnika oslobodimo od trogodišnje kazne zatvora jer ne želi da isplati proizvoljnu sumu koju agencija potražuje na osnovu potpisanog amanaha.“
Time što prijavljuju radnike na minimalnu zaradu a usmeno dogovaraju ostatak, poslodavci oštećuju budžet koji koriste svi stanovnici Srbije. Otuda imamo masu poslodavaca-filantropa koji doniraju aparate bolnicama, a u stvarnosti su utajili porez
Tara Rukeci Milivojević
Pored toga, egipatski radnici se bore za isplatu svojih zarada i ostala prava koja su im uskraćivana od strane preduzimača.
Dakle, strane radnike eksploatišu svi u lancu: agencije u matičnim zemljama, velike kompanije, strani investitori i domaći biznismeni – i sitni, i krupni.
„Na ovo smo upozoravali svih godina unazad kada smo pozivali javnost da pruži podršku stranim radnicima u borbi za dostojanstven rad. U svim ovim slučajevima prekršene su konvencije i zakoni. Kako država Srbija nema volju da reši problem, radnici će – uz podršku, pravdu tražiti dalje. Osim pravne borbe, ohrabreni su da se bore svim legitimnim sredstvima za dostojanstven život njih i njihovih porodica“, navodi Tara, i dodaje: „Kako je ovde u pitanju internacionalni lanac eksploatacije, mi ćemo u našoj borbi poći putem internacionalizma jer drugačije nećemo nikad rešiti stanje u kom na dnevnom nivou postoje desetine prijava stranih radnica i radnika kod nas, a o broju onih koji se nikad ne obrate ne mogu ni da govorim. Znate, ovo je pitanje borbe za život.“
Takozvani građevinski bum, koji je poslednjih godina zahvatio zemlje Balkana u kojima je kontrola slaba a korupcija snažna, proizveo je povećanu potražnju za radnom snagom
A mirenje građana Srbije sa činjenicom da je stranim kompanijama eksteritorijalni status obezbedila Republika Srbija, potpisujući međudržavne ugovore koji su pokriveni velom poslovne tajne, ne donosi ništa dobro ovoj zemlji, samim tim ni srpskim radnicima.
Kada su zrenjaninski aktivisti 2021. godine otkrili da u blizini grada postoji kamp u kome vijetnamski radnici borave u okolnostima specifičnim za trgovinu ljudima u cilju radne eksploatacije, Tara Rukeci Milivojević je izjavila da to može biti i budućnost srpskog radnika. Svega četiri godine kasnije, zahuktala mašinerija iznajmljivanja radnika, oličena u više desetina aktivnih agencija i omladinskih zadruga koje se time bave, u sadejstvu sa zakonima i uredbama koji nadilaze opšti Zakon o radu, domaćim radnicima je donela drugu vrstu mračne sadašnjosti. Naime, u kompanijama koje ne žele da povećaju zarade i poboljšaju uslove rada, domaći radnici ne žele da rade. Uz to, tzv. građevinski bum, koji je poslednjih godina zahvatio zemlje Balkana u kojima je kontrola slaba a korupcija snažna, proizveo je povećanu potražnju za radnom snagom. Uz ratove koji se vode po svetu i ekstremna stanja siromaštva, ovo su glavni razlozi što je Srbija tokom 2025. godine iz inostranstva primila oko 100.000 zahteva za radne dozvole, oko 20.000 zahteva za boravišne dozvole i oko 33.000 za stalno nastanjenje.
Nedostatak domaće radne snage vlast je rešila donošenjem Zakona o agencijskom zapošljavanju, koji ničim ne ograničava broj radnika koje neka firma može da unajmi. To znači da poslodavac može da ima 100 odsto radnika angažovanih preko agencije, koji pritom pristaju da rade za manju platu. Drugo: pošto su faktički zaposleni u agencijama, iznajmljeni radnici ne mogu da budu članovi sindikata kod poslodavaca, niti za njih važi Zakon o štrajku, jer taj zakon ne poznaje kategoriju ustupljenih radnika.
Uz ratove koji se vode po svetu i ekstremna stanja siromaštva, ovo su glavni razlozi što je Srbija tokom 2025. godine iz inostranstva primila oko 100.000 zahteva za radne dozvole, oko 20.000 zahteva za boravišne dozvole i oko 33.000 za stalno nastanjenje
„Svaki fleksibilni oblik zapošljavanja isključivo služi poslodavcima da profitiraju što više, dajući radnicima što manje prava. Sindikalni pokret bi zajedno sa svim progresivnim delovima društva trebalo odlučno da se bori protiv svih fleksibilizacija i fragmentacija radnog prava. Tu spadaju agencijsko zapošljavanje, zloupotreba omladinskih zadruga, privremeno-povremeni poslovi, sezonski poslovi. Znate, kada se obratite poslodavcu sa ciljem da radnici dobiju ono što potražuju, a on vam odgovori da je krajnje fer što uopšte imaju ugovore u kojima stoji minimalac, jer bi on mogao da ih angažuje i kao sezonske radnike i time im dodatno uskrati prava, to znači da poslodavci i te kako imaju razrešene ruke da umanjuju prava radnika bez ikakvih posledica“, objašnjava Tara. Naglašava da poreska inspekcija ima prostora da deluje.
„Time što prijavljuju radnike na minimalnu zaradu a usmeno dogovaraju ostatak, poslodavci oštećuju budžet koji koriste svi stanovnici Srbije. Otuda imamo masu poslodavaca-filantropa koji doniraju aparate bolnicama, a u stvarnosti su utajili porez u tolikoj meri da bi svaka bolnica mogla da bude opremljena najboljim uređajima. Kad sve sumiramo, ono šta treba uraditi je da radnici prepoznaju svoj interes, udruže se i bore protiv onih koji im kradu rad“, zaključuje Tara Rukeci Milivojević.
Pošto su faktički zaposleni u agencijama, iznajmljeni radnici ne mogu da budu članovi sindikata kod poslodavaca, niti za njih važi Zakon o štrajku, jer taj zakon ne poznaje kategoriju ustupljenih radnika
Podsećamo da je nakon istrage službenika svoje Carine, Amerika blokirala uvoz guma iz Linglonga. Istraga je pokazala da su radnici u Linglongu bili izloženi brojnim aspektima prinudnog rada: zadržavanju ličnih dokumenata, pretnjama, zastrašivanju, uskraćivanju zarada, enormnom prekovremenom radu, zlostavljačkim uslovima života i rada, zloupotrebi ranjivosti i dužničkom ropstvu. Dokazi u vidu fotografija, snimaka i SMS prepiski dostupni su javnosti zahvaljujući angažmanu aktivista iz Zrenjaninskog socijalnog foruma i organizacije ASTRA.
Linglong je odbacio navode o svojoj odgovornosti, tvrdeći da je radnike angažovao jedan od njihovih podizvođača, a Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu nije pokrenulo istragu nakon odluke SAD da blokira uvoz guma jer „nikakvi dokazi nisu predočeni“.
