Prošlog puta o naprednjacima, ovog puta o radikalima. Onim negdašnjim i ovim novokomponovanim.
Narodna radikalna stranka pod vođstvom Nikole Pašića osnovana je 8. januara 1881. (po starom kalendaru). Bila je to prva organizovana politička partija u Srbiji. Ranije su postojale političke grupacije, prepoznatlјive po ideologiji i članstvu, ali bez formalnog i strukturnog okvira. Zna se za ustavobranitelјe ili liberale u prethodnim decenijama, iako oni nisu bile političke stranke u modernom smislu ovog pojma.
Srpski seljak voleo svoju krunu, ali ne sve svoje vladare
Stari radikali su, u stvari, bili sledbenici i saborci Svetozara Markovića. Svetozar je predložio stvaranje jedne političke stranke s nazivom „radikalna“ još 1871. S obzirom na njegovu preranu smrt (1875) ostalo je u amanet Markovićevim drugovima sa studija u Cirihu da otelotvore njegovu ideju. Ime je, očito, preuzeto od francuskih radikala, u ono doba moćnog pokreta s programom bliskim nemarksističkom socijalizmu. I naši radikali su, u početku, stajali na levom centru, nasuprot i naprednjacima i liberalima. Jedino što je umesto u radništvu, koje u Srbiji nije postojalo ili je postojalo u tragovima, društveni oslonac pronađen u selјaštvu. Takođe, francuski radikali su bili ubeđeni republikanci. Pašićevci su se svog republikanstva morali odreći. Srpski selјak je odveć voleo svoju krunu, premda nije voleo sve svoje vladare.
Dva su bila temelјna stuba originalne radikalske idejne pozicije: široka lokalna samouprava (decentralizacija) i promena ustavnog uređenja u pravcu jedne parlamentarne demokratije i veoma limitirane uloge monarha. Mnogi od radikala najstarijeg kolena, rekoh, bili su, po ličnom ubeđenju, republikanci. No, u selјačkoj Srbiji, takva inovativna zamisao nije mogla naći dovolјno čvrstog uporišta. Uz to, radikali su hteli jemstva za građanska prava, apsolutnu slobodu štampe i javnog govora, kao i obavezno i besplatno osnovno obrazovanje.
Učestvovali su u najprlјavijim kampanjama, skloni nasilјu i progonima i oponenata i pripadnika drugih naroda, krajnje agresivni i prizemni. Razulareni i vulgarni. Oni su delovali kao istureno odeljenje SPS-a i JUL-a, politički proizvod službi državne bezbednosti
Isprva tvrdi opozicionari, protivnici kralјa Milana Obrenovića i naprednjačkog režima, bivali su gonjeni, hapšeni i suđeni. Nјihov otpor je kulminirao u Timočkoj buni 1883. Desetine radikala je strelјano posle presuda prekog suda u Zaječaru, članovi Glavnog odbora su pohapšeni i proglašeni krivim, dok je Nikola Pašić, u poslednji čas, uspeo da prebegne u Bugarsku.
Radikali su, najvećma, zaslužni za donošenje slobodoumnog ustava 1888, kojim je u Srbiji uveden čist parlamentarizam. Iako ubrzo ukinut, ovaj ustavni akt služio je kao osnov zlatnog perioda srpske demokratije posle 1903, tokom kog su mahom radikali bili na vlasti. Doduše, mahom u koalicionim i koncentracionim vladama.
Četiri faze radikala
Ugrubo, Narodna radikalna stranka je, za vreme svoje višedecenijske istorije, prošla kroz četiri faze. Prva od tih faza mogla bi se nazvati socijalističkom i revolucionarnom; druga je bila demokratska i opoziciona; treća – nacionalna i državotvorna; i četvrta, kad su radikali, u Stojadinovićevo doba, skrenuli u desni konzervativizam. Veoma sličan put razvoja imali su i francuski radikali na koje su se, ponavlјam, srpski radikali pretežno ugledali. I kod drugih političkih stranaka u Evropi devetnaestog i dvadesetog veka primetan je ovaj fenomen postepenog udalјavanja od prvobitnog političkog stava. Dobar primer za ovu tezu predstavlјaju ruski bolјševici.
Ono što je nesporno, međutim, jeste da su stari radikali u Srbiji bili prevashodno zainteresovani za konačnu pobedu demokratije. Posle 1903, pošto su najzad došli na vlast, država je bila utemelјena na principima slobodnih, višestranačkih izbora, sa opštim pravom glasa za muškarce i garancijama političkih prava. Ondašnji radikali nisu bili umešani u zaveru u kojoj su ubijeni poslednji predstavnici dinastije Obrenović, kralј Aleksandar i kralјica Draga. U prevratničkoj vladi, među ministrima se našao samo jedan prvak Narodne radikalne stranke. Pašićevci su bili lјuti protivnici Apisa, zaverenika i „Crne ruke“ u razdoblјu od 1903. do 1917, kad je kolovođama suđeno u tzv. Solunskom procesu i kad su strelјani sam Apis i još dvojica crnorukaca.
Pod radikalima je izvršeno jugoslovensko ujedinjenje 1918. Glavnina premijera Kralјevine Srba, Hrvata i Slovenaca dolazila je iz njihovih redova. Nisu stali uz lični režim Aleksandra Karađorđevića (1929-1931), niti su u njemu učestvovali.
Cepali su se dva puta. Prvi put su 1901. stranku napustili mlađi radikali osnivajući Samostalnu radikalnu stranku, klјučnog političkog rivala dojučerašnjim istomišlјenicima. Drugi put su se podelili povodom Stojadinovićeve Jugoslovenske radikalne zajednice (tzv. Jereza) 1935. Jedan deo se priklonio Stojadinoviću, drugi se zadržao u opoziciji.
Šešeljevi radikali bliži Ljotiću no starim radikalima
A onda, bezmalo pola stoleća kasnije, početkom devedesetih, obnovlјen je rad Narodne radikalne stranke. Odmah je bilo jasno da se radi o fabrikovanom pokušaju, jer ni lјudi, ni program, ni držanje, nije odgovaralo autentičnom radikalizmu. Zloupotreba, i to flagrantna, dogodila se formiranjem Srpske radikalne stranke sa ekstremno desnim uverenjima, nacionalističkim i antizapadnim, ratobornim i militantnim, ova je politička organizacija neodolјivo podsećala na Zbor Dmitrija Ljotića, mnogo pre nego na staru Narodnu radikalnu stranku. Nažalost, glasovi koji su na to krivotvorenje istorije ukazivali nisu proizveli većeg odjeka.
Zna se dobro, pretpostavlјam, kakvu su nečasnu ulogu ovi lažni radikali igrali i u Srbiji (SR Jugoslaviji) i u građanskim ratovima u poslednjoj deceniji prošlog veka. Učestvovali su u najprlјavijim kampanjama, skloni nasilјu i progonima i oponenata i pripadnika drugih naroda, krajnje agresivni i prizemni. Razulareni i vulgarni. U klјučnim momentima bili su verne sluge i pomagači Miloševića i njegove politike, i direktni saučesnici u njegovoj vladavini. Potpuno podređeni uticaju i kontroli Miloševićevog režima, oni su delovali kao istureno odeljenje SPS-a i JUL-a, politički proizvod službi državne bezbednosti. Na sramotu, takvi su uspeli da pridobiju znatnu podršku u biračkom telu. Orkestrirana propaganda je uporno i sistematski radila u njihovu korist.
Iz njihovih skuta je pre petnaestak godina rođena danas vladajuća Srpska napredna stranka. Promenjen je naziv, promenjena je retorika i opšti izgled. Ali je matrica ostala nepromenjena. Oni su ostali, i zauvek će ostati, Šešelјevi radikali, u mozgu i mentalitetu. Verovatno i u srcu. Loše prerušeni i još gore našminkani. Šešelјevci sa naprednjačkom obrazinom. I oni među njima što ne potiču iz radikalskih vremena, što su se naknadno naprednjacima pridružili, preuzeli su taj odvratan, neotesan i nadasve uvredlјiv način javnog ophođenja. Pogotovu prema političkim takmacima, kritičarima i slobodoumnim pojedincima.
Iz njihovih skuta je pre petnaestak godina rođena danas vladajuća Srpska napredna stranka. Promenjen je naziv, promenjeni su retorika i opšti izgled. Ali je matrica ostala nepromenjena. Oni su ostali, i zauvek će ostati, Šešelјevi radikali
Jednom šešelјevac – doživotno šešelјevac. U takvom nema mesta za evropejstvo Pašićevih radikala, za njihovu demokratičnost i konstruktivnost. Za njihovo shvatanje ustavnosti i parlamentarizma. Pašićevi radikali su, kako god se gleda, bili faktor ukupne nacionalne emancipacije. Nјihove su ideje, u ondašnje doba, bile moderne, ponekad i avangardne. Ovi sadašnji, nazivali se radikalima ili naprednjacima, gaje uverenja posve retrogradna i prevaziđena. Nјima se, nekako instinktivno, lepi bolećivost prema autoritarnosti i autokratiji. Istinska im je demokratija tuđa i mrska. Zato je gaze iz dana u dan. Iz godine u godinu.
Starih radikala u Srbiji odavno nema. I u Francuskoj su jedva primetni. Otišli su u istoriju. U Francuskoj se niko nije drznuo da ih zloupotrebi. U Srbiji jeste. U tome leži razlika. Nemala.
Stari radikali nisu bili savršeni, ali jesu bili dobronamerni. Nјihovi su pozitivni rezultati i vidlјivi i merlјivi. Kao i njihove greške. Ovi današnji ne samo što su nesposobni, već su i nedobronamerni. Ograničenost i rđava namera obično idu podruku.
Kakav smo kolosalni sunovrat, poštovani čitaoče, doživeli. Tragičan. Nemam i ne tražim lepšu reč.
Samo laž i zloupotreba. Gutamo ih halapljivo i ne marimo za cenu. Ni za cenu, ni za istinu.
