Osumnjičeni za pucnjavu u paravojnom kampu SNS, ispred Doma Narodne skupštine, bio je početkom devedesetih godina pripadnik šestog odeljenja (za obezbeđenje ličnosti) u okviru Beogradskog centra Resora državne bezbednosti, svedoče kredibilni izvori Radara. Prema njihovim saznanjima, Vladan Anđelković nije ostavio dubok trag u službi, a pored zamerki na radnu disciplinu, ustanovljeno je da je na ime supruge otvorio svoju privatnu firmu, što je uzeto kao ozbiljan etički prestup.
Voditi privatni posao uz rad u srpskoj službi bezbednosti, bilo je nekada nezamislivo. Ipak, tokom godina vladavine SNS praksa približavanja biznismena i bezbednjaka, odnosno proces unovčavanja vrednih informacija ili viška sigurnosti, u Srbiji je postala uobičajena, ali ne samo to.
„Bezbednosno-informativna agencija još pre nekoliko godina dočekala je vremena u kojima je u redu da strane zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, finansiraju izgradnju nove zgrade Beogradskog centra Agencije, da načelnicima BIA strani državljani kupuju kuće u Beogradu“, govorio je za Radar nekadašnji rukovodilac u BIA koji je službu napustio pre desetak godina, na svoj zahtev:
„Postalo je dozvoljeno i normalno da se radnici BIA čašćavaju poklonima vrednijim od godišnje plate, ali i da se trguje podacima pribavljenim kroz operativnu obradu i nadzor nad komunikacijama pojedinaca, odnosno da se isti koriste za klasičnu iznudu.“
Bliske veze sa navijačkim grupama
Različita vremena imaju različite heroje, a kada je reč o Bezbednosno-informativnoj agenciji, oni odavno ne postoje, jer je baš kao i pri kraju vladavine Slobodana Miloševića, najvažnija uloga ove agencije postala ona u borbi protiv takozvanog unutrašnjeg neprijatelja. Time se do 2000. godine bavila Treća uprava Resora državne bezbednosti, a danas taj posao, koji se formalno naziva borbom protiv terorizma i ekstremizma, uz suzbijanje organizovanog kriminala, kao i kontraobaveštajnog i obaveštajnog posla, obavlja – objedinjena Prva uprava BIA.
Pod vođstvom Bojana Dimića, poreklom iz Prištine i sa porodičnom tradicijom u bezbednosnim strukturama, ova uprava odlikovana je od predsednika Republike još 2019, zbog posebnih zasluga za odbranu i bezbednost. Dogodilo se to baš nekako u vreme pada Nebojše Stefanovića, koji se za Nebojšu iz Beograda ipak pretvorio u dugačak i luksuzan godišnji odmor.
Interesantno je da je Uroš Stamenković registrovan i kao jedan od osnivača (vladine) nevladine organizacije CEROB, a koja je postala zaista poznata posle otkrića novinara CINS-a da je preko njih isplaćivan novac za ilegalne SNS kol-centre, odnosno za kupovinu glasova
Bliske veze vrha vlasti sa navijačkim grupama i organizovanim kriminalnim grupama učinile su ovu reorganizaciju BIA svrsishodnom, a upućeni izvori Radara svedoče da je proširenje oblasti delovanja bilo praćeno i skraćenjem internog naziva u uprava za organizovani kriminal.
Ona je nekoliko godina kasnije nosila veliki deo posla i prilikom hapšenja od vlasti odmetnute Belivukove grupe, čemu je prethodio sukob između ove navijačko-kriminalne organizacije sa onom koju predvode kosovski kumovi, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić. Prema relevantnim izvorima, prilikom famozne posete Belivuka i Miljkovića Crnoj Gori i Radoju Zviceru, a pre hapšenja na Aerodromu „Nikola Tesla“, na terenu su, u Kotoru, primećeni istaknuti pripadnici Prve uprave BIA.
Kako je Radar pisao u prethodnom broju, na veoma važno mesto načelnika Drugog odeljenja Beogradskog centra BIA nedavno je postavljen Uroš Stamenković, blizak Danilu Vučiću, sinu predsednika Republike. Njih dvojica su tokom ove godine fotografisani na fudbalskoj utakmici, a fotografija je nedavno dospela do društvenih mreža.
Mesto načelnika Drugog odeljenja Beogradskog centra BIA, koji radi na organizovanom kriminalu, jedno je od moćnijih u celoj organizaciji agencije. Naime, Beogradski centar BIA najveći je i najvažniji u celom sistemu Bezbednosno-informativne agencije, kako po obimu posla, važnosti zadataka, tako i po broju pripadnika:
„Beogradski centar BIA je izuzetno važan jer se sve najbitnije stvari odvijaju upravo u glavnom gradu, koji je čvorište novca, uticaja, i informacija“, nastavlja naš sagovornik. „Unutar njega, Drugo odeljenje bavi se organizovanim kriminalom koji je opet koncentrisan na teritoriji prestonice, a njegov načelnik direktno je odgovoran šefu Beogradskog centra, a po liniji rada, načelniku sadašnje objedinjene Prve uprave BIA.“
Kuće, stanovi, placevi i fantomske firme
Interesantno je da je osoba po imenu Uroš Stamenković bila doskora vlasnik privatne firme po imenu Freshly d. o. o, specijalizovane za usluge pripremanja i posluživanja pića, koja ima 16 zaposlenih, a 2024. godine ostvarila je prihod od 50 miliona dinara. Stamenković je iz 50-procentnog vlasništva ove firme izašao početkom oktobra ove godine. Kredibilni izvori potvrdili su da je reč o istoj osobi na fotografiji sa sinom predsednika Republike.
Pored stana od 100 kvadratnih metara u širem gradskom jezgru Beograda, Stamenković je vlasnik i kuće u Grockoj, ali i suvlasnik zgrade u nedavno rekonstruisanoj (po ceni od skoro milijardu dinara) Karađorđevoj ulici u Beogradu.
Ova zgrada sa pripadajućim placem nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji, milionske je vrednosti jer je praktično na Savskoj promenadi u starom gradskom jezgru.
Zajedno sa Stamenkovićem vlasništvo nad ovom zgradom imaju i firme Auto Garant i RK Investments, obe iz Preljine, vlasnika Raška Kaplarevića koji je postao poznat široj javnosti pošto je gradonačelnik Čačka, Vojislav Ilić 2014. godine prijavio da mu je pretio da će ubiti njega i Ostoju Mijailovića, biznismena i direktora Košarkaškog kluba Partizan.
Na istoj parceli vlasništvo ima i firma Mona Capital Investments čiji je direktor Srđan Markuš, koji je direktor u nekoliko preduzeća, između ostalih i Varoš kapija u vlasništvu kompanije Eureka Bar čiji je vlasnik Aleksandar Kajmaković, poznatiji kao Aca Bosanac, koji se povezuje sa Belivukovim klanom. Ova firma je, podsetimo, februara 2023. kupila Geneks kulu.
Interesantno je da je Uroš Stamenković registrovan i kao jedan od osnivača (vladine) nevladine organizacije Centar za razvoj omladine Beograda CEROB, a koja je postala zaista poznata posle otkrića novinara Centra za istraživačko novinarstvo da je preko njih isplaćivan novac za ilegalne SNS kol-centre, odnosno za kupovinu glasova
Dve godine ranije, posle hapšenja Belivukove grupe, februara 2021. uhapšen je i Kajmaković, ali nije optužen. Tokom maratonskog suđenja, kome se i dalje ne nazire kraj, jedan od pripadnika Belivukove grupe svedočio je da se droga prodavala u klubovima u Kajmakovićevom vlasništvu.
Interesantno je da je Uroš Stamenković registrovan i kao jedan od osnivača (vladine) nevladine organizacije Centar za razvoj omladine Beograda CEROB, a koja je postala zaista poznata posle otkrića novinara Centra za istraživačko novinarstvo da je preko njih isplaćivan novac za ilegalne SNS kol-centre, odnosno za kupovinu glasova. Vredno je pomena da je ovoj „nevladinoj organizaciji“ iz republičkog budžeta od 2020. do 2024. za različite projekte isplaćeno 30.859.713 dinara.
Ipak ima i drugačijih primera, da kroz BIA protrčavaju i ljudi koji prema svedočenju naših izvora nikako ne bi mogli da prođu ni osnovnu bezbednosnu proveru, a koje vlast po potrebi koristi za razne potrebe. Tako se prošle nedelje posle pucnjave ispred Skupštine Srbije u vojnoj uniformi, sa beretkom na glavi, u ulozi veterana pored Aleksandra Vučića pojavila osoba po imenu Slobodan Milošević zvani Predsednik.
Tokom poslednjih meseci njegovo prisustvo je primećeno u Vrbasu, u grupi koja je vršila nasilje nad građanima, u zgradi opštine Zvezdara u ulozi maskiranog obezbeđenja koje sprečava odbornike da uđu u zgradu opštine, pred Skupštinom grada Beograda u istoj ulozi, i konačno u ulozi ratnog veterana rame uz rame sa najvećim svetskim borcem protiv obojenih revolucija. Vlasnik je i nekoliko ugašenih firmi za obezbeđenje. Milošević je, prema pouzdanim izvorima, tokom 2019. bio u posedu legitimacije radnika BIA kao i službenog pištolja, radeći na poslovima ličnog obezbeđenja verovatno najopskurnije ličnosti srpske političke scene, Miše Vacića, koji je prvi put postao poznat široj javnosti kada je u društvu Aleksandra Vučića prelepljivao table na Bulevaru Zorana Đinđića papirima na kojima je pisalo „Bulevar Ratka Mladića“. Nepoznato je da li je Milošević i dalje radnik BIA budući da je novo vreme koje je stiglo sa SNS donelo i mogućnost angažovanja ljudi na operativnim poslovima u BIA – na određeno vreme. Ovaj klasični SNS nonsens je svojevrsni specijalitet budući da se radnici na određeno vreme ne mogu zakonski obavezivati na čuvanje službene tajne, što je prva pretpostavka rada u agenciji ovog tipa.
Dominantna sklonost ka nasilju prema neistomišljenicima koje je vremenom postalo najpreciznija definicija metoda ove, još uvek aktuelne vlasti, poslednji put bila je vidljiva kada je došlo do nasilja šireg obima na košarkaškoj utakmici Partizan – Pariz, zbog transparenta podrške studentima. Izostanak reakcije policije svedoči da će se vlast do samog kraja okretati profilu ljudi sa talentom za nasilje pre nego onima sa znanjem i idejama. Velimir Đurović, partizanovac i sportski komentator, poučen sopstvenim iskustvom, napisao je na tom transparentu i: „Ko dolazi? BIA ćacad.“ Naime kada je prethodni put izbačen iz hale, policija ga je predala dvojici ljudi, koji su mu se predstavili kao radnici BIA, a ličili su mu na navijače.
