Jedan od najčešće pominjanih podizvođača na projektu modernizacije i rekonstrukcije pruge od Novog Sada do granice s Mađarskom ujedno je i kompanija kojoj je poveren veliki deo posla rekonstrukcije stanične zgrade u Novom Sadu. Reč je o Startingu, koji je, na osnovu do sada objavljene dokumentacije, deo radova poverio svojim potpodizvođačima. U novom broju Radara možete pročitati deo neobjavljene dokumentacije koja se nalazi u novosadskom Višem javnom tužilaštvu, a koja između ostalog krije odgovore i na pitanje kako je Starting u kompleksnom kolopletu interesa i ugovornih obaveza i ograničenja sklopio tri posla vredna čak devet miliona evra.
U bloku posvećenom železnici, naši novinari donose vam nastavak zvaničnog popisa nedostataka na brzoj pruzi, ovog puta od Novog Sada do Subotice. Dopis koji je Infrastruktura Železnice Srbije dostavila kineskim izvođačima CRIC-CCCC i drugima 14. februara sadrži brojne primedbe koje ukazuju da železnički saobraćaj nije bezbedan koliko se mislilo, što, ruku na srce, predsednika Vučića nije sprečilo da već 15. februara najavi skoro puštanje sporne deonice u rad, uz vajkanje što je zbog „ludila koje je bogata i lažna elita nametnula celoj zemlji“ otežano dobijanje ma i jednog potpisa…
U naš diktafon je govorio Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je za Radar objašnjavao kako je težnja vlasti za apsolutnom kontrolom nad policijom i službama bezbednosti dovela do stvaranja paralelnih sila represije.
„Možemo na osnovu javnih podataka da sumnjamo da je sve ono što se dešavalo 15. marta, dakle govorimo o upotrebi soničnog oružja, išlo neformalnim kanalima. To oružje jeste u posedu žandarmerije, ali naredba za upotrebu i realizacija išla je neformalnim kanalima. To i jeste suština cele stvari, da se smanji ili eliminiše pisani trag. Posledice su mnogo ozbiljnije, pored konkretnih koje smo videli kroz događaje 15. marta, jer takav način upravljanja jede državu iznutra“, rekao je Petrović za naš nedeljnik.
Razgovarali smo i s Dinom Mustafićem, rediteljem koji je ostavio veliki trag u većini gradova bivše Jugoslavije, ali i drugde po svetu… Od 2021. je uspešan na mestu upravnika Narodnog pozorišta u Sarajevu, a na daskama Beogradskog dramskog pozorišta je 27. marta upriličena njegova premijera komada Svaka ptica svome jatu libansko-kanadskog pisca Važdija Muavada.
„U ovoj priči sam pronašao nove životne motive da nikada ne odstupim od svog dubokog uvjerenja da naš pravi identitet ne određuju nacionalnost, vjera, jezik i porijeklo, već duhovne i civilizacijske vrijednosti koje oblikuju ljudsko dostojanstvo. Ne smijemo zaboraviti da je fašizam na Balkanu još uvijek svježe u memoriji. Ovdje su se ljudi ubijali radi imena i vjere, a sada se tim istim, presvučenim politikama opet daje mnogo prostora, čak se opet i euforično kliče“, predočio je Mustafić za Radar.
Osvrnuli smo se i na aktuelne detalje o pokušajima razrešenja društvenopolitičke krize u Srbiji – kako to rade građani koje su studenti pozvali u zborove, kako to radi predsednik Vučić stalnim pomeranjem rokova koje je sam zadao, i kako se o mogućnosti prelazne Vlade govori i pregovara među svim političkim akterima…
Za Radar još govore i pišu Dominik Renije, Petar Peca Popović, Karl Bilt, Duško Lopandić, Rodoljub Drašković…
