U nastavku priče o investicionom fondu Vista Rica, u okviru kog posluju tri aleternativna i dva otvorena investiciona fonda, donosimo vam nova saznanja o naprednjačkim ulagačima i njihovim sumama. Možda je identitet ulagača razlog što državni organi ne proveravaju baš sve uplate na račune fondova, a možda je i sumnja da se u nekim slučajevima radi o pranju para, izbegavanju poreza, sakrivanju pravog porekla novca… u novom Radaru čitajte ko sve od nove srpske biznis elite, članova vladajuće koalicije i njihovih intimusa oplemenjuju imetak na ovaj način.
Istraživali smo i zbog čega je došlo do blokade nove sistematizacije radnih mesta u MUP-u, koja je obuhvatila i komandanta JZO-a Marka Krička, kome se smešilo mesto načelnika Uprave kriminalističke policije. Ko je koga i kada prisluškivao, do kakvih se saznanja tada došlo i imaju li sumnjivi sastanci veze s blokadom resistematizacije unutar MUP-a – koju vrše članovi sami policije! – čitajte u sutrašnjem izdanju.
Pozabavili smo se i projekcijom budžeta za kulturu za 2026. godinu, za koji će se, kao i prethodnih godina, izdvajati nešto više od poražavajućih 0,6 odsto ukupnih sredstava. I, dok se brojke nominalno povećavaju (kao i inflacija), dok se sredstva alociraju pod budnim okom jednog od najradikalskijih naprednjaka, ministra kulture Nikole Selakovića, opravdano je zapitati se: zašto je manje ulaganja u film, diku SNS-a, ima li brisanje Dvorskog kompleksa na Dedinju iz projekcija veze s javnim istupima princa Filipa Karađorđevića, i ko tačno prima pare koje se opredeljuju za kulturne institucije čije je sedište na Kosovu i Metohiji?
Tu su i dva intervjua. Prvi smo obavili s Vladimirom Međakom, pravnikom i potpredsednikom Evropskog pokreta u Srbiji, koji je za naš nedeljnik analizirao posledice Vučićevog neodlaska na Samit EU-Zapadni Balkan, kao i celokupni tok evrointegracija Srbije, koje su, spolja gledano, stavljene ad akta…
„Gotovo cela prethodna decenija je u EU prošla bez želje za širenjem, a ekonomski rast bio je veliki, pa nije bilo ni ozbiljnijih pritiska na vlasti kada je o demokratiji reč. Nama su se mahom bavili Vučićevi prijatelji iz Evropske narodne partije (EPP), a on je mogao da uvede autokratiju, pošto je podršku otkupljivao ustupcima velikim silama. Problem s takvim pristupom je što se velike sile pre ili kasnije posvađaju. Mala zemlja poput Srbije tada može samo da bira kome će se prikloniti. Sada je 2025, male zemlje u Evropi zaštićene su članstvom u EU i NATO, a mi smo na vetrometini i može da nas šamara ko kako hoće“, kaže Međak u razgovoru za Radar.
Tu je i intervju s profesorom Hemijskog fakulteta i bivšim ministrom za energetiku Aleksandrom Popovićem, koji je za naš nedeljnik govorio o okolnostima iz vremena kada je NIS prodat ruskom Gaspromu i potencijalnim rešenjima za to preduzeće.
„Cena od 400 miliona evra ugovorena je samo za imovinu koja je NIS-u a. d. pripadala krajem 2007, kada je skoro sve bila državna, društvena ili imovina nekadašnjeg javnog preduzeća. Rusi su kupili samo ulaznicu za dalje pregovore i neke automobile. To sam rekao i na sednici Vlade. Sada je najlošije moguće rešenje i za Srbiju i za Rusiju da NIS ne radi“, rekao je Popović.
Za Radar još govore i pišu Vladimir Medović, Danica Popović, Rastko Močnik, Laš Svensen, Ana Martinoli, Milan St. Protić…
