Pišu: Davor Lukač i Milan Radonjić
Opsesivna potraga za najnovijim tehnologijama nadzora, kontrole i represije, kojom režim Aleksandra Vučića poslednjih godina upravlja Srbijom, dobila je svoj poslednji, ekstremni izraz u Ulici kralja Milana 15. marta. Udarom talasa vazduha i infrazvuka koji po efektu odgovara nedozvoljenom soničnom oružju, nasilno je prekinuta komemorativna tišina građana Beograda i Srbije. Tako su bile zaokružene, ako ne i ispunjene sve loše upakovane pretnje o neizbežnom nasilju i velikom zlu, koje je režim prethodnih dana uporno prizivao, a zapravo se brižljivo za njih pripremao. Naime, da su stvari krenule po zlu i panika se pretvorila u stampedo koji je mogao doći do Slavije, imali bismo stotine mrtvih za koje, tvrdi vlast, niko ne bi bio kriv, osim organizatora skupa. Ali, ta tvrdnja je daleko od istine.
Huligani ispred Predsedništva
Da nije istina da je vlast protiv svog naroda u mirnom protestu iskoristila nedozvoljeno oružje, ubrzo su saopštila ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, reagujući na brojne domaće i međunarodne medijske izveštaje, a potom je sa velikom strašću to učinila i Bezbedosno-informativna agencija, upuštajući se, u stilu novog direktora, stranačkog jurišnika, u lične kvalifikacije onih koji tvrde drugačije. Učinili su to kao da ne znaju da je krajem prošle godine uhapšen Branislav Pavlović, tada aktivni zamenik načelnika 7. uprave – za tehniku, inače veoma važne radne jedinice ustanove na Banjičkom visu, zadužene za nabavku i korišćenje bezbedonosne tehnike. Kao da ne znaju da se protiv nekoliko neposrednih rukovodilaca te iste 7. Uprave pred nadležnim sudovima u Beogradu poslednjih godina vodi nekoliko krivičnih postupaka za zloupotrebe koje su se desile za vreme kada se na njenom čelu nalazio sada penzionisani Zoran Stanić Zis. Kao da im nije poznato da Amnesti internešenal nije pre nekoliko meseci objavio izveštaj u kome se tvrdi da se u Srbiji špijunski softveri i tehnologija nelegalno koriste protiv aktivista i novinara i da to čini upravo Bezbednosno-informativna agencija. Svi ovi žustri demantiji i velike turbulencije u sektoru tehnike BIA, ali i nepoznanica gde se na primer nalazi 20 IMSI kečera (uređaja koji oponašaju bazne stanice mobilne telefonije) koje je Srbija uvezla tokom poslednjih 10 godina otvaraju zato novo pitanje: Da li su možda neki neformalni centri moći u posedu ove nelegalne tehnologije koja je primenjena na građanima Srbije? Kao da Amnesti internešenal nije pre nekoliko meseci objavio izveštaj u kome se tvrdi da se u Srbiji špijunski softveri i tehnologija nelegalno koriste protiv aktivista i novinara i da to čini upravo Bezbednosno-informativna agencija.
Zgroženi navodnim neistinama o nedozvoljenom oružju, nisu se osvrnuli na činjenicu da su u parku pred Predsedništvom boravile grupe ljudi u crnom, među kojima su prepoznavana razna policiji odranije poznata lica, poput kuma Aleksandra Vučića, Petra Panića Pane, bivših navijača iz grupe kojom upravlja Novak Nedić, delova Belivukovog klana, pa sve do famozne braće Hofman, ali i mnogih drugih koji duguju novac, specifične usluge ili godine robije. Neki od njih paradirali su pred uniformisanim policajcima sa čekićima u rukama. Drugi su u središnjem delu ovog paravojnog kampa, na vidnim mestima nosili vatreno oružje.
Neki od huligana paradirali su pred uniformisanim policajcima sa čekićima u rukama. Drugi su u središnjem delu paravojnog kampa u Pionirskom parku nosili vatreno oružje
Prema saznanjima Radara, u Beogradu je, u hotelu Ekscelzior u Ulici kneza Miloša bila smeštena grupa kosovskih Srba, učesnika sukoba u Banjskoj, čiji je zadatak bio da rasplamsaju sukob u kome je trebalo da bude žrtava. Fotografije jedne od grupa učesnika događaja u dvorskom parku i Ulici kralja Milana iz sobe na poslednjem spratu hotela, dospele su na društvene mreže. U parku je bilo i drugih Srba sa Kosova koje je predvodio Nemanja Biševac, bivši predsednik opštine Kosovska Mitrovica, zaposlen na tamošnjem univerzitetu, a viđen je i Damir Zobenica, jedan od novosadskih jastrebova SNS.
Građanska hapšenja
Najveći deo tereta u sprečavanju incidenata predviđenih da budu uvod u intervenciju policije velikih razmera nosila je organizacija veterana 63. padobranske brigade, koja se pozicionirala između studentskih redara i potencijalnih izgrednika.
Sprečeno je na stotine pokušaja da se na Skupštinu Srbije bacaju kamenice i zapaljive materije. Zdanje je bilo prepuno žandarmerije koja je trebalo da odgovori na fingirani napad na parlament. Ipak, kako saznaje Radar, najviše je posla bilo u zaustavljanju napada koji su sa ulice pokušavani prema ograđenom kampu, da bi inicirali veće sukobe. Tokom dana su se na mrežama pojavili snimci na kojima veterani vrše građanska hapšenja izgrednika.
Pre svega toga i odlaska na ovaj zadatak padobranci su se postrojili pred ulazom u Prirodno-matematički fakultet. Čovek koji ih je odatle poveo na zadatak bio je legendarni pripadnik 63. padobranske brigade, Hasan Omerović. On se ljubazno zahvalio na pozivu da opiše taj dan uz ocenu da je dogovor da niko od njih neće davati izjave za medije.
„Mi smo naš zadatak na protestu izvršili časno i pošteno. Bili smo uz decu i narod“, napisao je Omerović u odgovoru Radaru.
U odbrani građana učestvovali su i samoorganizovani veterani vojske i policije koji su u subotu imali mnogo posla zaustavljajući ljude koji su se pojedinačno ili u grupama zaletali prema ulazu u parlament.
„Studentski redari su stajali iza nas i mi smo tokom celog tog dana zaustavljali ljude pod dejstvom alkohola ili nečeg drugog, najčešće ogrnute zastavama. Bili su izrazito agresivni prema nama i našim beretkama, govori za Radar Saša Jovanović, penzionisani pripadnik Ratnog vazduhoplovstva. „Mnogi među nama bili su u različitim uniformama ali beretka je bila nešto što ih je posebno nerviralo. Bili su to uglavnom tridesetogodišnjaci, muškarci, i na sektoru u kome sam se nalazio imali smo šest ili sedam pokušaja prolaska. Jedan čovek je uporno išao od jednog do drugog mesta u našem lancu i neprestano pokušavao da prođe držeći u rukama nešto što je hteo da baci.“
Studentski redari su stajali iza nas i mi smo tokom čitavog dana zaustavljali ljude pod dejstvom alkohola ili nečeg drugog. Bili su izrazito agresivni. Mnogi od nas su bili u različitim uniformama, ali beretka je bila nešto što ih je posebno nerviralo
Saša Jovanović, penzionisani pripadnik Ratnog vazduhoplovstva
Jovanović, takođe, svedoči da su se on i njegove kolege samoorganizovale preko mreža i obezbeđivale zgradu Skupštine od 13 časova do završetka skupa.
„Ja sam bio vojnik ovog naroda, položio sam zakletvu i na nešto se obavezao. Nisam vojnik kao neke moje kolege koje kada skinu uniformu i odu kući posle radnog vremena, više to nisu. Imam obavezu da branim ovaj narod. Prestaću da budem vojnik kada vod vojnika iznad mene ispali počasni plotun.“
On ističe da je u nekoliko navrata svedočio da su bivši pripadnici vojne policije i SAJ hapsili izgrednike koje su potom predavali policiji.
„Moram da primetim da regularne policije nigde nije bilo, morali smo da ih tražimo po trgu. U jednom trenutku rečeno je da se skup pomera na Slaviju, sačekali smo dva sata, ostale su samo pojedine grupe. Rečeno nam je da se povučemo ka Studentskom trgu ili prema Slaviji. Neposredno po našem odlasku, započeli su napadi topovskim udarima, kamenicama“, kaže Jovanović.
Soničnim oružjem na građane
Prema svedočenju očevidaca nekoliko minuta posle sedam isključeno je osvetljenje ispred Skupštine u Pionirskom parku, a u Kralja Milana tokom trajanja komemorativne ćutnje dogodilo se nezamislivo. Iskustvo autora ovog teksta koji je stajao kod raskrsnice London je apsolutno neprirodan transfer atmosfere iz potpunog mira u paniku i bekstvo, koje definitivno nije moglo biti uzrokovano ljudskim faktorom, već je nastupilo trenutno, u vidu munjevitog talasa. Brojni okupljeni na nizbrdici Kneza Miloša pali su jer su ih pogurali ljudi koji su pokušavali da se sklone sa raskrsnice.
Tipično, sonično oružje bilo je relativno velikih gabarita te je moralo da bude instalirano na vozilima i zahtevalo je stabilan izvor električne energije kako bi moglo da generiše dovoljan nivo energije. Ipak važno je pomenuti da su na primer kineski proizvođači potvrdili da su proizveli prvu soničnu pušku, što je potvrdio Tehnički institut za fiziku i hemiju u Pekingu, septembra 2019. godine. Oružje oblika puške napravljeno je u svrhu razbijanja okupljanja korišćenjem fokusiranih talasa niske frekvencije. Inače, sonično oružje za koje se sumnja da je upotrebljeno protiv mirnih građana Srbije i Beograda, bilo je predmet izveštaja u globalnim medijima o takozvanom Havanskom sindromu neobjašnjivih napada anksioznosti i nelagode koje su tokom 2016. godine prijavljivali službenici američke i kanadske ambasade na Kubi, a kasnije i na drugim destinacijama, poput Beča, 2021. godine.
„Reč je o događaju koji se uklapa u okvire terorizma, jer je u pitanju neselektivno dejstvo prema građanima u cilju izazivanja straha, panike i potencijalnih žrtava“, govori za Radar vojni analitičar Aleksandar Radić. „Dejstva kakvo smo videli u subotu uveče, primenjuju se kao neletalna sila u situacijama u kojima je masom napadača direktno ugrožena bezbednost štićenih objekata.“
Ono što se desilo tokom odavanja pošte stradalima uklapa se u okvire terorizma, jer je u pitanju neselektivno dejstvo prema građanima u cilju izazivanja straha, panike i potencijalnih žrtava
Aleksandar Radić
Pukovnik vojne tehničke službe u penziji koji je zahtevao anonimnost, za Radar ističe da je reč o psihofizičkom oružju vrlo visoke efikasnosti, koje deluje primarno na psihu ljudi, sekundarno može izazvati i neka fizička oštećenja sluha i vida, a koristi se za dejstvo protiv velikih grupa ljudi na malom prostoru. Naš sagovornik ističe da takav uređaj može da emituje zvučne i elektromagnetske talase promenljive snage i frekvencije, od minimalnih, koje samo instrumenti mogu da registruju, a ne ljudska čula, pa do maksimalnih koje prvenstveno oštećuju organe sluha, pa i vida.
„Psihičko ili psihološko delovanje ima na pojedinim rasponima frekvencije i snage za posledicu trenutnu promenu psihičkog stanja i raspoloženja u strah, paniku, očaj, apatiju i psihičku malaksalost“, objašnjava sagovornik Radara i ističe da se „zvučni top“ do sada skriveno koristio u pojedinim ratovima u Iraku, Libiji, Palestini, Ukrajini, kao i za razbijanje demonstracija u nekim zemljama – Belorusiji, Francuskoj, SAD i Rusiji, a od prošlog vikenda i u Srbiji.
„Ugrađuje se obično na motorna vozila za razbijanje demonstracija (tipa BOV ili hamer), a u vojskama i na tenkove, kao i na stacionarne objekte (zgrade). Za njegovo napajanje je potrebna velika količina struje, najčešće se radi o elektroagregatima velike snage. Koliko sam video u subotu uveče na protestima u Beogradu, bila su dva ‘okidanja’ na dva mesta i pucano je na masu najverovatnije sa visokih zgrada ili iz njih.“
MUP se odmah ogradio da ne poseduje takve „zvučne topove“, jer zakon zabranjuje takvo oružje, ali neki od bivših oficira su ukazali da je nabavljano sve i svašta i da za to treba pitati trgovce oružjem i rukovodstvo policije iz 2021. i 2022. godine.
„Ako ih MUP nije zvanično uveo u upotrebu, jer izmenama zakona to nije usvojeno, a već su bili kupljeni, ko garantuje da ta sredstva nisu preuzeli BIA i VBA, koje su poznate po tome da je za njih zakon ono što kažu Vučić i Vulin“, tvrdi sagovornik Radara.
On je upozorio da u MUP-u i te kako znaju sve detalje, jer su desetak sekundi pre upotrebe „zvučnog topa“ njihovi ljudi trkom povučeni sa tog mesta, očigledno ne slučajno.
Oficir koji je donedavno radio u službi za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva, za Radar kaže: „Ovi muljaju i kupuju svašta, pokrivajući se ‘poverljivim nabavkama’, sve im je državna tajna.“ On, međutim dodaje da, iako Vučiću ništa ne treba verovati, u subotu uveče je rekao jednu istinu – da pripadnici Kobri nisu imali taj „zvučni top, i da je to stvarno bila ‘antidron puška’“.
„To se vidi i po obliku i po navlaci kojom je pokrivena. A da li su ljudi iz VBA radili ostalo, to je druga stvar. Pa sam Vučić je rekao da je VBA procenila da protestu prisustvuje 80.000 ljudi. Otkud VBA toliko ljudstvo da naprave procenu, fizički ih nemaju toliko. Ali to govori da imaju kamere na sve strane Beograda, što je protivzakonito.“
Jačanje represije
Pukovnik policije za Radar kaže da je bilo očekivano da vlast upotrebi nedozvoljena sredstva, kad su shvatili da policija neće na studente. „Studenti su, preko veterana, a to su naši saborci, na vreme upozoreni da SNS ‘ćaci’ hoće da izazovu sukob, da bi policija intervenisala. I onda su pravi đaci i studenti nadmudrili ‘ćake’ i pridodate im likove. Odlazak na Slaviju je bio pravi potez, praktično su razoružali likove iz Pionirskog parka“, rekao je on.
Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kao čudno ocenjuje saopštenje Višeg tužilaštva, kojim se najavljuje istraga o širenju lažnih vesti u slučaju napada u Ulici kralja Milana. Podsetimo, naknadno se javilo i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu koje je ipak najavilo i istragu o samom događaju:
„Građanima se preti krivičnim delom koje je toliko sveobuhvatno da može da se odnosi na bilo koga, tako da je to mreža koja je bačena na celo društvo kao pretnja, da ne govore bilo šta o tom slučaju. Istovremeno, nevladine organizacije prikupljaju izjave građana koji su bili izloženi ovom napadu“, govori Bandović. „Po našim saznanjima, ima više od 2.000 prijavljenih građana koji su povređeni direktno ili indirektno. Potom je predsednik saopštio da će se istraga sprovesti za 48 sati, ali da su informacije o napadu sigurno lažne, te da će posle hapsiti one koji tvrde drugačije.“
Bandović smatra da je napad u Ulici kralja Milana označio novo poglavlje u progresiji nasilja nad građanima:
„Mislim da ulazimo u period otvorene represije nad građanima. Sva ova zastrašivanja služe tome da se građani nateraju silom da ne svedoče o stvarima koje su videli svojim očima. Situacija se i dalje razvija u smislu vanrednog stanja bez njegovog formalnog uvođenja. Da li će do njega i doći ostaje da se vidi, ali bojim se da ove mere mogu samo da izazovu nasilje i sukobe. Građani su izuzetno nezadovoljni načinom na koji se završio taj skup, tim aktom nasilja. Moj utisak je da se nije stalo na tome, već da se represija nastavlja.“
Ulazimo u period otvorene represije. Sva ova zastrašivanja služe da se ljudi nateraju da ne svedoče o stvarima koje su videli svojim očima. Situacija se i dalje razvija u pravcu vanrednog stanja bez njegovog formalnog uvođenja
Igor Bandović
Upitan da prokomentariše diplomatsku notu koju su zemlje Kvinte uputile Beogradu, u kojoj je stajalo da nasilje nad građanima neće biti tolerisano, Bandović ističe da se to upozorenje samo donekle poštovalo. „Brinem ipak do koje mere zemlje Kvinte uopšte imaju uticaj na vlast u Beogradu. Vlast je svesna ogromne ugroženosti i ne želi uopšte da prima poruke koje joj ne odgovaraju“, zaključuje Bandović.
