Čak četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti (Unija sindikata prosvetnih radnika, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“, Sindikat obrazovanja i Sindikat radnika u prosveti) su prošlonedeljnu sednicu Narodne skupštine shvatila vrlo ozbiljno – uputili su zahtev predsednici Skupštine Ani Brnabić da odobri prisustvo 12 sindikalnih predstavnika, a da se barem jednom dozvoli da govori u parlamentu. I ne, razlog za to nije bila njihova fizička ugroženost i zahtev da ih zakon više zaštiti (naivno su verovali da će najavljena sednica o budžetu biti, pa, o budžetu), već isključivo želja da javno objasne razloge zbog kojih traže da se izdvoji dodatnih 20 milijardi dinara za njihove plate.
Fingiranje demokratičnosti
Pre samo pet godina tako nešto bi imalo smisla.
„Morate da date duplo vreme poslanicima da razgovaraju. Da poslanici imaju pravo da govore, i sa druge strane, mora da bude jedna jedina tačka o budžetu“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred usvajanje budžeta za 2020. godinu, kada SNS nije isticalo vreme na vlasti, pa su mogli da ga dele i fingiraju demokratičnost. Pa čak i da puste goste da govore. Međutim, 2024. smo dobili sednicu na kojoj je budžet bio tek jedna od vrtoglavih 68 tačaka dnevnog reda, a na kojoj pravo na reč nisu mogli da ostvare čak ni poslanici SNS-a koji su se za nju prijavili. Naravno, nijedna od tih tačaka nije bila jedina koju je opozicija zahtevala – rasprava o poverenju Vladi za koju su se ispunili Ustavom propisani uslovi. I naravno, nije bilo ni govora o amandmanu koji bi omogućio da plate zaposlenih u prosveti konačno dostignu obećani nivo prosečnih u državi.
Umesto toga, uz ozbiljno kršenje procedura, zbog čega je najavljeno podizanje krivične prijave protiv Ane Brnabić, demonstrirano je kako je pretrpavanje dnevnog reda koji se potom ekspresno izglasava sada već standardni pristup u velikim društvenim krizama. Isto kao i na prvom zasedanju nakon rasprave o zločinima u „Ribnikaru“ i Duboni i Malom Orašju kada je izglasano 25 zakona.
Ono što se razlikuje ovoga puta jeste što poenta nije bila samo u „proturanju“ (čega sve, biće nam potrebne nedelje da utvrdimo) već i da se usvajanjem izmena Krivičnog zakonika smanji pritisak na vlast na makar jednom od otvorenih frontova. U ovom slučaju po sistemu – novac vam nećemo dati, ali smo konačno uvideli da nastavnike ne treba da gazi kako ko stigne. Iako su prosvetari pune dve godine zahtevali posebnu pravnu zaštitu od fizičkog napada, kao što je uživaju advokati, vlast je bila spremna da odlaže izmene dokle god ne završi rad na paketu duboko problematičnih promena poput dekriminalizacije iznuđivanja iskaza. Ipak, nakon smrti 15 osoba u Novom Sadu, takva intervencija je ostavljena za manje osetljiv trenutak, a ponuđena je (i za samo sedam dana usvojena) kratka izmena kojom su napadi na prosvetne, zdravstvene i socijalne radnike učinjeni posebno kažnjivim.
Različiti aršini
Usvojena pravna formulacija identična je onoj koju je Stranka slobode i pravde već podnela Skupštini u septembru, ali nije doživljena hitno poput predloga grupe poslanika SNS-a. Mada se sadržajem ne razlikuju, interesantno je uporediti obrazloženja ova dva predloga. SSP je između ostalog naveo: „Svedoci smo eskalacije nasilja u našoj zemlji, koje preti da postane dominantan način ponašanja. Nasilje kao društveni problem preliva se i na polje obrazovanja, gde su sve izraženiji napadi na lica zaposlena u obrazovnim i obrazovno-vaspitnim ustanovama, kako od strane učenika tako i od strane njihovih roditelja. Očigledno je da je pritisak na zaposlene u obrazovnim ustanovama sve veći, a da sa druge strane postojeća zakonska rešenja ne pružaju dovoljnu zaštitu, pa izostanak adekvatnih reakcija države i društva u celini preti da destimuliše nastavnike a time i dodatno uruši postojeći sistem obrazovanja i vaspitanja.“
Ne vidim dobru volju u Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete da nam izađu u susret i da ispoštuju dogovoreno. Ukoliko ne bude pomaka, mi smo spremni da naš štrajk radikalizujemo tako što bismo obustavili nastavu na više dana
Vladan Ćirić
Sa druge strane, u obrazloženju koje je SNS dostavio Skupštini 18. novembra, primetan je izostanak bilo kakve empatije – kao razlog za reakciju navodi „inicijativa građana i sindikata“ i samo se još konstatuje narasli broj slučajeva nasilja prema zaposlenima u obrazovno-vaspitnom sektoru, da ne bude da im država ne veruje. Objašnjenje kako je moguće da predlog za koji Ministarstvo pravde tvrdi da je usaglašen na Vladi ne bude i predložen od strane Vlade već grupe poslanika (čime su dodatno zamagljene granice između različitih nivoa vlasti), niko nije ponudio, pa ni u jednako šturom obliku.
„Sve što aktuelna vlast radi ovih poslednjih dana jeste gašenje požara. Ali kao predsednik sindikata mogu da kažem da jeste mala pobeda to što se odredba koja definiše kvalitetniju zaštitu odnosno veće sankcije za počinioce dela našla u tom zakonu. Verujemo da će ona preventivno da utiče na eventualne počinioce nasilja, ali sam član zakona ne znači apsolutno ništa ukoliko se ne bude primenjivao jednako na svakoga. Jedan od naših zahteva je na taj način ispunjen, a ostaje nerešeno pitanje suspenzije učenika i ukidanja anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama. Vi danas nemate zakonsko pravo da udaljite učenika sa časa kako god da se ponaša i, deca kao deca, to naravno koriste. To su tri stvari koje smo počeli da zagovaramo nakon slučaja izmicanja stolice profesorki iz Trstenika i one su i dan-danas aktivne kroz beli štrajk, koji članovi našeg sindikata sprovode u celoj Srbiji“, kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS).
Za sada izgleda da ni učešće preko deset hiljada nastavnika u belom štrajku (svim učenicima se upisuje 5) nije dovoljno za ispunjavanje druga dva zahteva, dok je usvajanje izmena Krivičnog zakonika verovatno posledica preklapanja sa zahtevima četiri reprezentativna prosvetna sindikata koji sprovode cirkularni štrajk (ne u svim školama istovremeno) skraćenjem časova na 30 minuta.
Plan štrajka
Međutim, izgleda da ni to nije uspelo. Četiri sindikata koja se bore za iole dostojanstvene plate nisu fascinirana „poklonjenom“ zaštitom, već su objavili plan štrajka za ceo decembar, a predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Niša, Vladan Ćirić je nedavno izjavio: „Kako sada stvari stoje, ja ne vidim dobru volju u Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete da nam izađu u susret i da ispoštuju dogovoreno. Ukoliko ne bude nekih pomaka, mi smo spremni da naš štrajk radikalizujemo tako što bismo obustavili nastavu na više dana.“
Četiri sindikata koja se bore za iole dostojanstvene plate nisu fascinirana „poklonjenom“ zaštitom, već su objavili plan štrajka za ceo decembar
Pri tome, čak ni usvojene izmene zakona nisu dovoljne jer se prevashodno odnose na punoletne osobe, pre svega roditelje koji se nasilno ponašaju u školi.
„A šta ćemo sa vršnjačkim nasiljem koje sada sve više prerasta u nasilje i prema zaposlenima i širi se u svim pravcima? Tih stvari se nismo još uvek ni dotakli, a ono što nas uči iskustvo iz prošlosti jeste da ovakve vlasti ne odustaju od svojih agendi i zato moramo da držimo oči širom otvorene dokle god su oni u pozicijama da donose odluke. Što se tiče poslednjih dešavanja, mi smo kao sindikat pozvali zaposlene da se 15 minuta posveti empatiji, razgovoru i da edukuju decu – naravno u zavisnosti od uzrasta – o tome kakvu štetu mogu da načine javne vlasti kada su koruptivne, netransparentne i kada se radi kao što se radi u Srbiji. Isto smo učinili i prošle nedelje, javno pozivajući profesore univerziteta da stanu uz svoje studente, a na napade poslednjih dana koji ne stižu samo od ministarke prosvete, nego i od predsednice Skupštine i sa mnogo drugih mesta. Sigurno je da nećemo dozvoliti takvo ponašanje i da se takav rečnik koristi protiv prosvetnih radnika. Zbog čega bismo dozvolili? Je l` mi ne smemo da budemo empatični? Da li decu ne treba tome učiti? Pa ne može tako. Tako da to što njima smeta, to je njihov problem, imaćemo odgovor i na to“, kaže Kokot.
Nažalost, i vlast će imati odgovor. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ga je već prosledila – ni nasilje ni materijalno stanje prosvetara joj nisu baš prioritet, ali će lično uloviti sve profesore koji nisu sprečili učenike da odaju poštu mrtvima.
