Iako vlast nije pokazala da ima bilo kakav smislen odgovor na rastuću društvenu krizu, kad su u pitanju protesti prosvetnih radnika, delovalo je da makar ima nekakav plan. Poslaće sve na prevremeni i produženi raspust i tako jednim potezom ostvariti dva cilja – sprečiće najavljenu radikalizaciju štrajka i kupiti vreme u nadi da će se studentski protesti izduvati preko praznika, nakon čega bi se za pregovarački sto vratili sa izmenjenim pozicijama moći. Zvanično, ovakva odluka Ministarstva prosvete doneta je „sagledavajući okolnosti koje utiču na kvalitet i očuvanje nastavnog procesa“, ali dok je štrajk zaista predupređen, nastavni proces nekim čudom nije uznapredovao u toj dodatnoj neradnoj nedelji.
I ako bi u vidu imali samo epilog pregovora sa četiri reprezentativna sindikata koji su, zadovoljni ponudom Vlade gotovo nerazlučivom od one koju je članstvo sindikata odbilo krajem decembra, proglasili „moratorijum na štrajkačke aktivnosti“, plan je mogao izgledati uspešan – sve do masovne obustave rada u školama 20. januara. Pokazalo se da vlast nije smela da zanemari same prosvetne radnike u svojoj računici, a u proteklih mesec dana je samo nizala poteze koji su podizali njihov bes. Počev od samog prekida polugodišta pre nego što su mogle da se zaključe ocene, preko pregovora (za prosvetu nenadležnih) Aleksandra Vučića i Ane Brnabić sa reprezentativnim sindikatima bez znanja i podrške njihovog članstva, do niza pretnji upućenih nastavnicima od kojih je najdirektnija bila premijerova: „Nećete da radite? Ima ko hoće, ima drugih profesora“. Sve to, uz činjenicu da studentsko-građanski protesti uopšte ne jenjavaju, rezultiralo je time da drugo polugodište nije počelo u školama širom Srbije, uprkos toliko samouverenoj tački koju je Miloš Vučević stavio prošle nedelje na ovo pitanje.
„Neka vodi računa, ili ćemo doći ponovo“
Ako bismo verovali ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović, u skoro 90 odsto škola drugo polugodište jeste počelo, uz napomenu da je obim protestne obustave rada možda i manji „jer su neki profesori današnje odsustvo pravdali slavom“. Sa druge strane, prema podacima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), koji je u ponedeljak organizovao veliki protestni skup u Beogradu na kome je izglasan početak generalnog štrajka u prosveti (za početak jednonedeljni), nastava nije počela u više od polovine škola u državi, dok je u najvećim gradovima taj procenat između 80 i 90 odsto. Forum beogradskih gimnazija potvrdio je da je radilo samo 10 odsto gimnazija i to uz minimum rada, a kada imamo u vidu da u Užicu i Zrenjaninu nisu radile ni osnovne ni srednje škole, mapa koja bi se uklopila u ministarkinu statistiku izgledala bi doista neobično.
I nije posebno pomogao ni dopis koji je Slavica Đukić Dejanović uputila direktorima škola, u kome je nakon hvalospeva vladinoj posvećenosti unapređenju obrazovnog sistema i povelikog kukanja nad društvenim mrežama i internet grupama koje su postale mesto verbalnog linča i diskriminacije (čitaj: kanalima komunikacije koji dopuštaju nastavnicima i roditeljima da se međusobno ne oduševljavaju stanjem u prosveti), nekako stigla i do poente – zahteva da direktori preduzmu sve neophodne mere za normalno odvijanje procesa nastave. Da pozovu policiju, kao direktor OŠ „Svetozar Marković Toza“ u Novom Sadu kada je video da su i roditelji došli da podrže nastavnike u štrajku?
„U školama rade punoletni ljudi, akademski građani. Šta može direktor da uradi ako zaposleni odbiju da rade? Šta treba da radi? Da ih strelja, da ih veže za radijatore, da ih bičuje? Toliko je represije prema prosvetnim radnicima poslednjih godina – šutirali su nas, pljuvali su nas, vređali su nas… svi odreda. Pa nema više te stvari koje se plašimo. Ne znam šta im je namera bila, ali šta god da je bila, propala je. Prosvetni radnici su povratili svoje dostojanstvo i pokazali da imaju kičmu“, kaže Dušan Kokot, predsednik NSPRS.
A sistem je već demonstrirao da može i za takvim metodama da prisegne. Uoči odlučivanja o obustavi rada, nekoliko lica sa kapuljačama upalo je u dvorište kuće profesora čačanske gimnazije Đorđa Matijevića, lupali su stvari i pred maloletnom decom zapretili njegovoj supruzi: „Neka vodi računa kako će glasati sutra ili ćemo doći ponovo“. Odnosno, terminologijom odredbe Krivičnog zakonika za koju su se sindikati dve godine borili da bude usvojena, napali su člana porodice zaposlenog u ustanovi u oblasti obrazovanja, a u vezi sa poslovima koji se obavljaju u ustanovi – za šta je predviđena zatvorska kazna. Pa možemo li očekivati da će se zakon primeniti u ovakvom kontekstu?
„Naravno da se neće primeniti. Targetirani smo svaki dan i u situaciji kada nosioci javnih funkcija crtaju metu na čelu prosvetnim radnicima, potpuno je jasno da će se naći neki dripci sa kapuljačama koji će doći da prete ili fizički napadnu. Koji će pijani noću ići da demoliraju nečiju kuću, automobil, stan… Sve je to očekivano kada se sa tih mesta podstiče i neguje nasilje. Ja prosto ne mogu da zamislim situaciju u kojoj oni zaista primenjuju zakon i sankcionišu nasilnike – jer to bi bili samo njihovi članovi, a ne verujem da će protiv njih da rade“, odgovara Kokot.
Uoči odlučivanja o obustavi rada, nekoliko lica sa kapuljačama upalo je u dvorište kuće profesora čačanske gimnazije Đorđa Matijevića, lupali su stvari i pred maloletnom decom zapretili njegovoj supruzi
Epilog napada u Čačku je da je tamošnji Sindikat obrazovanja, čiji je Matijević član, doneo odluku o obustavi nastave do daljeg, sa kojom su se solidarisale i kolege koje nisu članice, tako da je 21 škola u gradu u potpunoj obustavi, a preostalih četiri u delimičnoj.
Direktne pretnje su „primenjene“ i u Trećoj beogradskoj gimnaziji, gradonačelnik Bora je najavio podizanje prekršajne prijave protiv razrednog starešine svog deteta, zato što mu je ugrozio bezbednost uskrativši mu pravo na obrazovanje, a Vučević, Đukić Dejanović i Vučić su nastavili da prete prvenstveno prosvetnom inspekcijom. Čak su se i roditelji našli na udaru u više gradova, zbog čega se Društvo socijalnih radnika oglasilo porukom da su pretnje socijalnom službom i oduzimanjem dece ukoliko ih ne pošalju u školu iz solidarnosti sa prosvetarima neosnovane i neutemeljene.
Za sve to vreme, centrale reprezentativnih sindikata nisu se oglasile povodom nove lavine pritisaka, osim onih koji dolaze od „različitih interesnih grupa“ (nije potpuno jasno šta pod time podrazumevaju, ali ne zvuči kao sinonim za državne funkcionere) i pogotovo medija. Verovatno onih „pritisaka“ poput pisma studenata prosvetarima pročitanog na protestu 19. januara, u kome su im upućene teške reči poput „godinama ste neumorno ulagali svoj trud, znanje i strpljenje kako bi svi mi koji smo sedeli u vašim klupama bili jednog dana samosvesni, obrazovani i savesni ljudi“, „želimo da znate da u ovoj borbi niste sami“ ili „vaši zahtevi su skromni, a mi ih čitamo potreseni činjenicom da takve stvari uopšte morate da tražite“.
Pismo je pročitano pred više od 20.000 građana u Beogradu (u sklopu protestne akcije „Školski čas u zadnji čas“ koja se odvijala širom Srbije i oborila rekord po broju gradova u kojima je istog dana protestovao četvorocifren broj građana) uz poziv da 20. januara stane čitava prosveta jer „bez prava na obraz i na misao, obrazovanja nema“.
„Šta može direktor da uradi ako zaposleni odbiju da rade? Šta treba da radi? Da ih strelja, da ih veže za radijatore, da ih bičuje? Toliko je represije poslednjih godina – šutirali su nas, pljuvali su nas, vređali su nas… Pa nema više te stvari koje se plašimo“ – Dušan Kokot
Nastavnici su se očigledno odazvali pozivu rizikujući gubitak sindikalne zaštite, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Danilo Gligorić je u znak solidarnosti sa njima podneo ostavku, a stigao je odgovor i na najčešću primedbu sindikata – zašto se toliko očekuje od njih, dok druge delatnosti ne pružaju takvu podršku studentskoj borbi? Advokatska komora Srbije stupila je u potpunu obustavu rada, pridružiće im se i deo radnika Pošte, a štrajk je započeo i deo radnika EPS-a.
A kako je vlast već ispucala jedinu stvarnu strategiju koju je imala, ostalo joj je ili da pojača represiju ili da zakuka kako prosvetni radnici žele da ubiju Vučića. A možda i malo promrdaju stvari, pa ovog puta primene oba.
