Negirajući u Tirani da je dokument na osnovu koga je Vlada ukinula zaštitu Generalštabu falsifikat, Aleksandar Vučić je potegao veoma adekvatnu paralelu. Sve je u tom slučaju bilo regularno, baš onoliko koliko je bilo i u slučaju Beograda na vodi, kada su i dalje neidentifikovani tipovi pod fantomkama porušili privatne objekte u Hercegovačkoj ulici, a građanima koje su presretali oduzimali mobilne telefone – možda ne znajući da je policija bila spremna da da svoj doprinos tom prazniku legalnosti tako što će se praviti mrtva na sve pozive koji su taj noćni napad prijavljivali.
„A sada su svi veoma ponosni na taj projekat“, zaključio je predsednik i time valjda završio sa iznošenjem svaki put većeg navodnog procenta građana koji ga danas podržava (poslednji put je stigao do 79 odsto). Ipak, čak su se i autori izmena plana Beograda na vodi koji je prošle nedelje stavljen na javni uvid, a predviđa njegovo udvostručavanje sa 177 na 345 hektara, ogradili od fikcije o opštem oduševljenju. Pošto su predložili da se u delu teksta o konceptu projekta zadrži postojeća tvrdnja da će rezultat biti novi simbol Beograda, ali da se obriše njen dodatak koji glasi „na zadovoljstvo svih građana“.
I to nije jedini indikator da su bili svesni da plansko rešenje koji potpisuju baš i nije najsrećnije. Tako su, recimo, pridodali analizu mikroklime i citirali podatak da područje Savskog amfiteatra ima čak 50 tropskih noći godišnje, što je više nego u najužem centru grada, oko Knez Mihailove ulice, gde se beleži oko 40, ali se ne vidi na koji način predloženo uopšte uzima u obzir takav objektivan problem – a kamoli da pokušava da ga reši.
Područje Savskog amfiteatra ima čak 50 tropskih noći godišnje, više nego u najužem centru grada, oko Knez Mihailove ulice, gde se beleži oko 40, ali se ne vidi na koji način predloženo uopšte uzima u obzir takav problem – a kamoli da pokušava da ga reši
„Analiza jasno izbegava da konstatuje da intenzitet izgrađenosti zapravo predstavlja izuzetno važan faktor i uzrok ovolikog broja tropskih noći, a izostalo je i objašnjenje posledica takvog stanja, koje je visoko rizično po zdravlje stanovnika ovog dela grada. Uprkos tome, predviđeno je svega oko 12 odsto javnih zelenih površina u ovom području. Problematično je što u taj procenat formalno ulaze i u najvećoj meri popločani skverovi, poput Savskog trga i Sava promenade, iako ne ispunjavaju osnovne ekosistemske uloge. Izmene plana predviđaju i formiranje sistema uređenih parkovskih površina koji bi se protezao od Terazijske terase do Karađorđeve ulice. Međutim, prostor predviđen za ove parkove sužen je do te mere da omogućava uvođenje dodatnih komercijalnih i stambenih sadržaja unutar blokova. Na taj način, čak i kada se planira izgradnja parkovskih celina, ne propušta se prilika za dalju urbanizaciju, čime se dodatno ugrožava potencijal za poboljšanje mikroklime i stvaranje funkcionalne mreže zelenila“, kaže Olga Andrić iz kolektiva Ministarstvo prostora.
Kada su pravljeni novobeogradski blokovi, ne za novu elitu već prosto za ljude, u njima se udeo zelenih površina kretao oko 60-70 procenata. I tako nešto bi bilo neophodno i danas da se radi, budući da je Plan generalne regulacije zelenih površina koji je usvojen pre šest godina, utvrdio da je ukupno zelenila na nivou grada baš 12 procenata i zacrtao kao cilj podizanje na 22 odsto. A ukoliko „elitno“ naselje u koje se ulažu svi državni resursi (radna grupa koja je napisala Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, izračunala je da je do sada Srbija uložila barem 1,2 milijarde evra) ne može da se odmakne od tog proseka, gde nam ostaje da se nadamo da će ga biti?
Celokupan prostor Sajma planiran je za izgradnju objekata stambene namene, uz mogućnost komercijalnih sadržaja, i to visine od 60 do 120 metara. Hala 1 je predviđena kao multifunkcionalni objekat širokog spektra sadržaja iz domena kulture
A upravo se na sudbini Sajma vidi još upadljiviji raskorak između teksta predloženih izmena i onoga što će se zapravo graditi. Naime, u delu koji se bavi zaštitom kulturnog nasleđa, osim nužnog navođenja spomenika kulture kao i prostornih celina koje su u postupku utvrđivanja za kulturna dobra, autori su sami prepoznali da se na području plana nalazi još nekoliko arhitektonski vrednih objekata – zgrada prve veledrogerije u Beogradu i fabrika „Srbolek“, kao i sajamske hale 2, 3 i 4. Ipak, dok je za Srbolek predviđeno da postane dom zdravlja (a ne bi se rušio čak i ako se ispostavi da ga nije moguće prilagoditi takvoj nameni), sve tri navedene hale Sajma jesu predviđene za rušenje! Nikakvo objašnjenje za takvu odluku planera nije pruženo, osim što je navedeno da se, imajući u vidu izmeštanje Beogradskog sajma na područje Nacionalnog fudbalskog stadiona, planira potpuna transformacija prostora i „stvaranje novog prostornog identiteta kao kontinuiteta razvoja beogradskog priobalja započet Projektom Beograd na vodi“. Što naravno ne objašnjava ako zaštićena Hala 1 može da bude prenamenjena, kao i nezaštićen Srbolek, zašto isto ne važi i za ostale tri hale kada su već prepoznate kao vredne?
Najverovatniji odgovor je previše sramotan da bi se našao u tekstu plana – zato što je Vučić još 2023. godine, u upadljivom naletu nenadležnosti na koje studenti tada još nisu obraćali pažnju, na svojoj kineskoj tabli predstavio zamisao da oko Hale 1 niknu zgradurine, a do danas nije još ništa crtao preko zgrade Srboleka. A to, očigledno, ima mnogo veću težinu od potpuno ujedinjenog stava struke da ceo kompleks Sajma mora biti zaštićen kao spomenik kulture. I sigurno dovoljnu da prevagne nad bilo čime što će građani prigovoriti na kraju javnog uvida.
„Sednica zakazana za 30. jun zahteva prethodnu prijavu putem mejla, što odstupa od uobičajene prakse da su javne sednice otvorene za sve zainteresovane građane, bez dodatnih administrativnih prepreka. Time se praktično ograničava pristup, naročito onima koji nemaju pristup internetu, nisu informisani o ovom zahtevu na vreme, ili nemaju iskustva s formalnim procedurama prijavljivanja. I sužava se prostor za demokratsko učešće javnosti u procesima donošenja odluka koje direktno utiču na kvalitet života u gradu. Sigurni smo da nadležna Agencija vrlo dobro zna kolika je zainteresovanost i stručne i šire javnosti za ovaj plan, koji sada definitivno potvrđuje da kompleks Beogradskog sajma gubi svoju originalnu namenu i funkciju, te da se predviđa rušenje svih hala, osim Hale 1. Umesto da se omogući širok i otvoren dijalog, jasno je da se namerno obeshrabruje učestvovanje građana i struke u odbrani javnog interesa. Celokupan prostor Sajma planiran je za izgradnju objekata stambene namene, uz mogućnost komercijalnih sadržaja, i to visine od 60 do 120 metara. Hala 1 je predviđena kao multifunkcionalni objekat širokog spektra sadržaja iz domena kulture, što je nejasna i široka formulacija – dovoljno neodređena da ostavlja prostor za različite interpretacije i potencijalne komercijalne prenamene. Postavlja se pitanje da li će u tom ‘širokom spektru’ kulture uopšte biti – i ko će o tome odlučivati“, kaže Andrić.
Kada su pravljeni novobeogradski blokovi, ne za novu elitu već prosto za ljude, u njima se udeo zelenih površina kretao oko 60-70 procenata, a danas je prosek u celom gradu samo 12 procenta
Po odluci o izradi izmene i dopune plana za Beograd na vodi, Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam koja ga je sada stavila na uvid je ujedno i poverena njegova izrada. Međutim, u delu gde se autori plana potpisuju, nalaze se imena stručnjaka koji su ranije potpisavali planove za koje je bio angažovan Urbanistički zavod Beograda – koji se u tekstu plana ne pominje. Što ne bi bilo toliko neobično (možda su promenili poslodavca ili čak honorarno angažovani samo za ovaj posao), da na kraju spiska nisu navedeni direktori sektora koje Agencija (za razliku od Zavoda) uopšte ne poseduje. Zaključno sa Draganom Biber koja je direktorka celog Zavoda, a pogađate, nije ujedno direktorka Agencije. Što takođe ne bi bilo problematično da je Agencija angažovala Zavod putem javne nabavke, kao što je uradila u slučaja izrade 4. faze plana za Nacionalni stadion.
Ali nije. A da li to znači da su izmene izradili mimo propisa, možda volonterski, iz pukog prezira prema javnom interesu i glasnom stavu struke, još jedno je pitanje na koje verovatno nećemo čuti odgovor na javnoj sednici. Ako je uopšte bude.
