Iako je ishod konačno održane skupštinske rasprave o planiranom rudniku Jadar i tome da li Srbija uopšte treba da se upušta u eksploataciju litijuma bio sasvim očekivan, iznenađuje koliko je politički trenutak u kome se nalazimo ostao isti. U samo nedelju dana, svedočili smo već viđenim potezima svih uključenih aktera: ekološki aktivisti su organizovali novi protest u Loznici, a potom i jednočasovne blokade saobraćaja u Brezjaku i Preljini, „predsednik svih građana“ Aleksandar Vučić reagovao je na način koji najviše voli – potcenjivanjem broja okupljenih („maksimalno 1.300 prisutnih, računajući tu i pripadnike službi bezbednosti“), a sa Zapada je stiglo još jedno nestrpljivo podsećanje da je litijum „prava prilika za srpski narod“, u intervjuu ambasadora SAD Kristofera Hila koji je, naravno, upotrebio i neizostavnu frazu da je odluka o tome na Srbiji. Uz to, nije isključeno da će već u novembru Evropska komisija usvojiti dokument u kome će se projekat Jadar proglasiti projektom od strateškog značaja za EU.
Ali koliko god puta bile ponovljene fraze da će o sudbini rudnika odlučiti Srbija, ovdašnja vlast uveliko je zaključila da je taj projekat odlična prilika za nju samu, a narod neće biti pitan pošto referendum nije u igri (uostalom i skupštinska rasprava je održana na inicijativu opozicije, a ne po narodnoj inicijativi podnetoj još pre dve godine). Zato nije jasno ni čemu služi Vučićeva izjava da je u jednom trenutku 83 odsto građana bilo izričito protiv iskopavanja litijuma, ali da se taj broj prepolovilo i biće još manji, osim da nas podseti da naš tobože demokratski predsednik najviše grize za projekte koje narod apsolutno ne želi – kao ranije za Beograd na vodi, za koji je tvrdio da je uživao podršku 27 odsto građana.
Promena koja je najpre bila očekivana tiče se učešća opozicije u protestima protiv litijuma, posebno nakon pohvala koje su iz ekološkog pokreta dobili za angažman u Skupštini. Ipak, na protestu u Loznici nije bilo političara za govornicom, ali je zato aktivista Slobodan Stanimirović tokom svog govora upitao „opozicijo, nisam zlonameran, nego vas jednostavno pitam šta ćemo dalje“.
Da se sve radi u dogovoru sa Ne damo Jadar i SEOS, objašnjava poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović.
„Nismo ni u jednom trenutku razgovarali na temu da političari preuzmu proteste, niti je to poenta. Na blokadama se okupilo stotinak meštana iz tih sela i jeste poenta da se oni aktiviraju. Hoće li biti Srbije kakvu poznajemo u smislu prirode, vode, vazduha i zemlje, ili ćemo postati rudarska kolonija – to svakako jeste političko pitanje, koliko god se to neko protivio da prihvati. Ali razlog zašto se nastavlja na isti način, bez stranačkih obeležja i bez govora političara, jeste što protesti okupljaju različite profile ljudi, različitih političkih opredeljenja, pa i one koji nisu opredeljeni, a koje bi ‘žigosanje’ da je nešto organizovano od recimo Ćute ili Srđana Milivojevića, koji jesu bili na blokadama, moglo da otera. Tabloidi su odmah objavili da oni provociraju sukobe i nemire, Ćutu su nazvali ekološkim talibanom… Nažalost, te tabloide čitaju neki ljudi, upitno je koliko su informisani šta se dešava i mislim da nije pametno za sada preduzimati korake u pravcu da političari preuzmu proteste“, kaže Nestorović. I dodaje da bi to najpre moglo da se promeni ukoliko dođe do najavljenih izmena Krivičnog zakonika: „One mogu dovesti do svakodnevnih hapšenja, privođenja i stavljanja na teret krivičnih dela podrivanja ustavnog uređenja. Mislim da će zato dosta ljudi biti zaplašeno i da učestvuju u javnim okupljanjima i da dele snimke i pozive na proteste.“
„Razlog zašto se protesti nastavljaju na isti način, bez stranačkih obeležja i bez govora političara, jeste što okupljaju različite profile ljudi, različitih političkih opredeljenja pa i one koji nisu opredeljeni“
Danijela Nestorović
Ipak, postoje indicije da se vlast u odsustvu takvog „pravnog“ mehanizma i dalje ne oseća dovoljno sigurno da prione na realizaciju projekta Jadar – koliko god Vučić tvrdio da se javno mnjenje preokreće. Jedan od formalnih preduslova za taj posao predstavlja i usvajanje Prostornog plana Loznice, koji će se upodobiti potrebama Rio Tinta. Ali dok je motiv ostavke njenog gradonačelnika Vidoja Petrovića upitan (zvanično objašnjenje je da su pitanju zdravstveni i porodični razlozi, a imajući u vidu da je sa iste funkcije potpisao Memorandum o razumevanju sa Rio Savom, sasvim moguće da se ni ne radi o iznenadnom „prigovoru savesti“), činjenica je da je Prostorni plan već mogao biti usvojen od strane skupštine grada – a nije. Štaviše, sednica zakazana za petak (na čijem dnevnom redu takođe nema tačke o planu) toliko je odlagana da je pomenuta mogućnost da Loznica završi sa prinudnom upravom.
Još jedna procedura koja se neočekivano prolongira jeste izdavanje Rešenja o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu rudnika Jadar. Nakon što je dokumentacija koju je podneo Rio Tinto stavljena na javni uvid, počeo je da teče rok od 15 dana za dostavljanje komentara, posle čega Ministarstvo zaštite životne sredine ima 10 dana za donošenje rešenja i još tri da ga objavi – rok koji je istekao prošle nedelje.
„Dosta primedbi je podneto od strane raznih stručnjaka, prevashodno pravnika. Advokat Sreten Đorđević je pričao o tome da ne postoji idejni projekat. Sa druge strane, novi dekan Rudarsko-geološkog fakulteta govori o tome da idejni projekat nije ni potreban, iako u zakonu zaista stoji da je neophodno da ga podnesu. Moguće je da je Ministarstvo naložilo kompaniji da ga dostave u nekom roku, što je odložilo izdavanje rešenja. Ali kao i sve do sada, oni to rade potpuno netransparentno i pretpostavljam da čekaju da se malo stiša situacija oko litijuma – skupštinska sednica je završena, protesti će se održavati sporadično, i u nekom momentu, a verovatno pred Novu godinu kada pažnja javnosti bude najmanje na toj temi, pojaviće se negde to rešenje“, kaže Nestorović.
U međuvremenu, opozicija se na pravnom planu fokusirala na Prostorni plan koji je već usvojila Vlada, odnosno na uredbu kojom je „vaskrsao“ plan iz 2020. godine, ukinut u sklopu „stavljanja tačke“ na čitav projekat. S obzirom na to da je u mišljenju Ustavnog suda jasno rečeno da je jednom ukinuta uredba trajno uklonjena iz pravnog sistema (što znači da se ne može „oživeti“, već da je potrebno ponoviti proceduru za donošenje plana), poslanici su potpisali ustavnu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nove uredbe i očekuje se da će ubrzo biti predata Sudu. A to što je u vaskrslom planu navedeno da će organi lokalne samouprave Loznice i Krupnja pokrenuti postupak usaglašavanja svojih prostornih planova sa njim „u roku koji ne može biti duži od dve godine od dana donošenja ovog planskog dokumenta“ (roku koji je istekao pre dve godine) znači da će radi izlaženja u susret Rio Tintu pravni poredak Srbije nastaviti da puca po šavovima sve i da Ustavni sud izbegne da odluči po inicijativi ili, još gore, donese suprotno mišljenje od već iskazanog o tom pitanju.
U saopštenju Evropske levice navedeno je da projekat Jadar predstavlja „očigledan primer korporativne pohlepe“ i deo opasnog trenda da multinacionalne kompanije iskorišćavaju ranjive države
Ali dok se na ishod pravnih inicijativa i dalje čeka (u slučaju podnetih krivičnih prijava zbog krađe Narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma i bora, tužilaštvo ćuti već godinu i po dana) delovanje opozicije na međunarodnom polju već daje rezultate, a Zeleno-levi front (ZLF) je najavio susrete sa predstavnicima osam država EU.
„Mi smo celog leta radili na tome i mada to tada nije bilo vidljivo, rezultiralo je podrškom Evropskih zelenih uoči skupštinskog zasedanja o litijumu. Ti razgovori nisu samo oko rudnika, već i oko ODIHR preporuka, reformske agende… ali koristimo svaku priliku da pričamo i o tome. Danas je još jedna evropska politička porodica, Evropska levica, izdala saopštenje protiv projekta Rio Tinta, tako da sada postoje dve evropske zeleno-leve opcije koje su se solidarisale sa nama – što je interesantno iz perspektive optužbi da su protesti ruski i desničarski“, kaže kopredsednica ZLF Biljana Đorđević. I dodaje da iako su vrata najviših zvaničnika i dalje zatvorena za opoziciju (ne očekuje se susret sa Ursulom fon der Lajen koja će u petak biti u Beogradu, kao što ga prethodno nije bilo ni sa Šolcom), postoji intenzivna komunikacija na nivou ispod tog.
U saopštenju Evropske levice navedeno je da je predloženi projekat „očigledan primer korporativne pohlepe“ i deo opasnog trenda da multinacionalne kompanije iskorišćavaju ranjive države. Konstatujući rizike po životnu sredinu koje projekat nosi, zaključili su da je podržavanjem Rio Tinta, EU postala saučesnik u neokolonijalnoj praksi koja predstavlja izrazito odstupanje od proklamovane posvećenosti ljudskim pravima.
„U tom kontekstu je značajno i što je ambasador EU Žiofre izjavio da realizacija projekta Jadar nije uslov za pristupanje EU. Sa druge strane, očekuje se da u novembru Evropska komisija odluči o tome da li je Jadar strateški projekat za EU, što je i povod za veliku međunarodnu aktivnost u Evropskom parlamentu. Održano je nekoliko diskusija koje su zakazivali uglavnom poslanici Zelenih uz učešće aktivista iz Srbije, baš sa idejom upoznavanja drugih poslanika sa samim projektom pred tu odluku Komisije. Vrlo su intenzivna dešavanja, zato što je EP konstituisan tek pre tri meseca, a nova Komisija još uvek nije izabrana“, ukazuje Đorđević.
A kao što su čak i poslanici Evropske narodne partije, čiji je SNS pridruženi član, glasali za rezoluciju EP o izbornim neregularnostima u Srbiji, nije nemoguće da se parlament složi i da ima nečega čudnog u proglašavanju zvanično neodobrenog projekta u Srbiji strateškim za EU. Koliko god im trebao litijum.
