Javnost je očajna i užasnuta, besna i raspamećena. Jedino niko nije iznenađen. Ni nesrećom ni potezima vlasti. Kako reče jedna potresena Novosađanka: „Svi smo mi pod nadstrešnicom“, i to već podugo. Prorežimski mediji su pohitali da krivicu svale na starost objekta. Arhitekte i građevinari su takvim tumačenjima užasnuti. „Zgrade se ne grade da traju tri dana, kao jogurt“, komentariše se na društvenim mrežama.
Železnička stanica u Novom Sadu je izgrađena 1964. godine. Upravo u ovom periodu jugoslovenska graditeljska tehnologija je bila među vodećim u svetu. Takođe, neposredno pre izgradnje Železničke stanice, nakon zemljotresa koji je pogodio Skoplje 1963. godine, u čitavoj Jugoslaviji su uvedeni izuzetno strogi seizmički propisi. „Posle zemljotresa u Skoplju nije bilo lošeg proračuna ili lošeg izvođenja“, kaže za Radar Zoran Lazović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
„Naše građevinarstvo nije bilo koruptivno, a projektanti konstrukcija su bili talentovani i odgovorni“, dodaje Lazović. Propisi su s posebnom pažnjom primenjivani na javne objekte, a izgradnju za to vreme izuzetno smele konstrukcije Železničke stanice je pratilo veliko interesovanje kako javnosti, tako i rukovodstva. Arhitekta Imre Farkaš je upravo zbog ove zgrade trebalo da dobije Oktobarsku nagradu.
Pad nadstrešnice ugrožava stabilnost krova i bezbednost objekta
Stručnjaci dodaju da je konstrukcija, kao i bilo koja druga, zahtevala redovno održavanje, a možda i popravke. No, svi se slažu u tome da je objekat do rekonstrukcije bio stabilan, a da su pad nadstrešnice morali izazvati radovi na stanici koja je u predizbornoj kampanji svečano otvarana čak dvaput, samo da bi se na nju vratile skele. Nadležni su, zanimljivo, isprva tvrdili da rekonstrukcije same nadstrešnice nije ni bilo. Takvu izjavu je dao i konzorcijum firmi China Railway International i China Communications Construction Company. Kako je preneo Blic: “RIC-CCCC ovim putem izjavljuje da je urušena betonska nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad bila sastavni konstruktivni deo stanične zgrade i da je ista izgrađena istovremeno sa starom staničnom zgradom železničke stanice. U skladu sa odobrenom građevinskom dozvolom, konstrukcija nadstrešnice nije bila predmet radova u okviru rekonstrukcije stanice. Radovi su izvedeni striktno u skladu sa građevinskom dozvolom.“ Isto tvrdi i akcionarsko društvo Infrastruktura železnice Srbije. Međutim, arhitekta Slobodan Maldini je u TV gostovanju pokazao rešenje o građevinskoj dozvoli za rekonstrukciju objekta stanične zgrade u Novom Sadu da bi skrenuo pažnju na to da se nigde ne navodi da je nadstrešnica iz projekta na bilo koji način izuzeta. Više arhitekata je upozorilo i na to da je nadstrešnica imala konstruktivnu ulogu u nošenju krova od tanke armiranobetonske konstrukcije (stručno rečeno: nabora), odnosno da je bila njen sastavni deo – što ne osporava ni izjava CRIC-CCCC.
Mi ćemo dobiti tri nova mosta, rekonstruiše se Spens i gradi se tunel kroz Frušku goru. Sada se zaista pribojavamo svih odluka koje su donošene uprošćeno, po skraćenim postupcima i pod velom tajne. Na moje oči su usvojili plan o rekonstrukciji Spensa za 10 minuta
Ana Ferik-Ivanovič
„Sada se mora utvrditi stabilnost samog objekta Železničke stanice. Treba pogledati u starim projektima kako je to bilo armirano, gde je bila postavljena armatura, pa u skladu sa time videti da li je narušen konstruktivni sklop“, upozorava predsednica DANS-a.
Konstruktivnu ulogu nadstrešnice je nakon nesreće potvrdila i mađarska firma Utiber, zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Novi Sad – Subotica – državna granica. Utiber je, obaveštava BIRN, uputio pisano upozorenje izvođaču radova – kineskom konzorcijumu CRIC-CCCC, u kome ističe da je došlo do preraspodele statičkih veličina na krovnoj konstrukciji stanične zgrade i nalaže njeno privremeno zatvaranje za javnost.
Nadstrešnica je, dakle, bila konstruktivni element krova. Radovi na drugim elementima krova su neizbežno uticali na celinu konstrukcije krova, pa tako i na nadstrehu. Na nju je rekonstrukcija u najmanju ruku uticala, a ako pritom nije provereno u kom je stanju – utoliko gore.
Fotografije sa terena i iskustvo posetilaca ukazuju na to da su na nadstrešnicu, u svakom slučaju, dodati metalni profili i stakleni paketi. Kako je skrenuo pažnju Maldini, zastakljivanje je po stabilnost čitavog objekta moglo biti opasno i zbog vetra i snega. „Nadstrešnica je evidentno opterećena novim elementima. Statičar i veštaci će utvrditi koliko je bilo to opterećenje“, konstatovala je za Radar predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik-Ivanovič. Javnost je imala prilike i da čuje da je sanaciju nadstrešnice i njeno zastakljivanje tražio Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.
Gde su lica specijalizovana za ovaj tip konstrukcije?
U timu kome je bila poverena rekonstrukcija su morali biti i stručnjaci specijalizovani baš za ovaj tip konstrukcije, ukazuje jedan arhitekta. Međutim, utvrđeno je da na radovima ne samo što nije bilo specijalista, nego ni građevinskih inženjera sa odgovarajućom licencom, te da su tokom izvođenja ignorisana upozorenja jednog od angažovanih inženjera, koji je apelovao na to da se izvrši provera nosivosti nekih od elemenata konstrukcije. „Svi sada pitaju struku šta se desilo, a naše pitanje je zašto naš glas niste uvažili ranije“, kaže Ferik-Ivanovič.
Na društvene mreže i u medije su dospele fotografije potpisa angažovanih lica, starog projekta stanice iz 1962. i građevinskog rešenja rekonstrukcije iz 2021, ali kompletna dokumentacija nije dostupna ni javnosti ni struci. Novosadski portal 021 je ranije tražio projekat na uvid, samo da bi bio suočen sa odgovorom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da kineski partneri „nisu saglasni da se bilo koji podaci iz ugovora i u vezi sa ugovorom dostavljaju trećim licima pre završetka projekta, odnosno pre dobijanja potvrde o dobro urađenom poslu“. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je komentarisao da je to uobičajeno, ali nedopustivo.
Mađarska firma Utiber, zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge, upozorava da je došlo do preraspodele statičkih veličina na krovnoj konstrukciji stanične zgrade i nalaže njeno privremeno zatvaranje za javnost
Veliko podozrenje javnosti je izazvalo i to što dokumentaciji o rekonstrukciji Železničke stanice nije moguće pristupiti preko Centralne evidencije objedinjene procedure (CEOP) na portalu Agencije za privredne registre (APR). Pretpostavljalo se da je nakon nesreće uklonjena. Ipak, kako je utvrdio N1, posebna građevinska dozvola za rekonstrukciju stanice zapravo ni ne postoji, već su ti radovi obuhvaćeni dokumentacijom o rekonstrukciji i izgradnji brze pruge od Beograda do Subotice. U praksi, na CEOP-u se ne navode detalji o radovima na objektu stanice. Stručna udruženja koja godinama ukazuju na netransparentnost u planiranju i izvrdavanju Zakona o javnim nabavkama mogu samo da krše ruke.
DANS je zabrinut za buduće radove
U DANS-u su, otkriva Ferik-Ivanovič, sada vrlo zabrinuti za sve nove konstrukcije koje se planiraju u Novom Sadu: „Konkretno, mi ćemo dobiti tri nova mosta, rekonstruiše se Spens i gradi se tunel kroz Frušku goru“, nabraja naša sagovornica, naglašavajući da isti izvođač radi kompletnu infrastrukturu vezanu sa železnicu, mostove i tunele.
„Mi se sada zaista pribojavamo svih odluka koje su donošene uprošćeno, po skraćenim postupcima i pod velom tajne. Na moje oči su usvojili plan o rekonstrukciji Spensa za 10 minuta“, dodaje. Sve primedbe stručnih udruženja su, kako kaže, bile odbijene kao neosnovane: „To tako brzo ide, oni to sve veoma brzo izglasaju, bez neke dodatne kontrole, stvari prolaze po automatizmu.“
„Ovo danas je potpuna dekadencija odnosa uzrokovana agresivnim političkim koruptivnim nasiljem u kome učestvuju ‘prijatelji’ u građenju. Profesor Miša Samardžić je rekao da će se u slučaju jačeg zemljotresa srušiti bar pola nadogradnji u Beogradu, ali loše stvari u državi Srbiji se danas događaju tako da zgrade padaju i bez zemljotresa“, komentariše profesor Lazović. „Mi imamo obavezu da se oglasimo, ne treba se kriti ni iza čega, treba biti hrabar i reći one stvari za koje smatramo da su jako važne“, poručuje Ferik-Ivanovič, pozivajući struku da digne glas protiv nepravilnosti u planiranju i izgradnji.
