A danas skoro svi profesori ćute o stanju u našoj nepravnoj „državi“. To je večita sramota Pravnog fakulteta o kojoj će neko takodje jednog dana napisati knjigu.
Pa nije baš tako. Prvo, profesori prava u načelu nisu političari, mada ima i onih koji jesu. Prisetite se jednog koji vodi parlamentarnu stranku i oštar je opozicionar. Pratite li stavove Proglasa? Da li ste čitali nedavno odvojeno mišljenje jednog sudije Ustavnog suda, inače profesora beogradskog Pravnog fakulteta? Pratite li tekstove u novinama, nastupe na TV? Da li je dekan Pravnog fakulteta ikada nastupao „politički“? Ne možete očekivati da Pravni fakultet vodi političku akciju, to bi bilo i protiv zakona. Ali ne treba zbog nekolicine profesora bliskih vlasti izvlačiti pogrešan zaključak o jednoj uglednoj ustanovi.
Taj Pravni je iznedrio gomilu nesposobnih, ali fašistoidnih narodnih wannabe-tribuna, tipova koji su bliži nacionalsocijalizmu nego ozbiljnoj parlamentarnoj demokratiji.
Еее, моја EUrupo, на Београдском правном факултету стоји година 1808. Тада није постојала: ни Немачка, ни Румунија, ни Италија!! А данас се изживљавају над нама! Те КиМ, те рудници, те људска права. Дивљаци културном народу говоре о праву – истини, а сами су у криву!
Ovo je lupetanje, ko zna koliko je univerziteta bilo na tlu buduce Nemacke.
A ako cemo pravo ni Srbija nije postojala 1808. godine.
„Mogao si ici kroz stotinu sela da ne nadjes jednog pismenog coveka“(Vuk Karadzic i Opianiju Srbije 1806.).
Nazalost,srbi su najvise krivi.Mi smo sami sebi dovoljni da se unistimo.Danasnje generacije ne zanima ko su,sta su,odakle poticu,gde su im koreni.Ceo zivot im se sveo na Instagram,Tik tok,Fejb…i td.Tako da cemo lagano nestati a to sve zbog pogresne politike unaz 50 godina.
Nisam pročitao knjigu, ali me interesuje da li je kao ilustracija kadrovske politike na Fakultetu naveden slučaj, sada već pokojnog, profesora na predmetu Marksizam i savremeno društvo, koji je bio jedan od ozloglašenijih i bezprizornijih islednika na Golom otoku?
Nije loše čitati knjige. Pročitajte knjigu, pa ćete saznati. No, poštovo ste, očigledno, veoma dobro obavešteni, hajde da svi od Vas saznamo to najozloglašenije i nejbesprozornije ime. Ko je to od profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio islednik na Golom otoku? Ko? I na osnovu kog izvora to tvrdite? Izvolite!
Poštovana Perka, Naravno da nije loše čitati knjige. Samo sam pitao da li u knjizi ta informacija postoji, a istu neću ni pročitati jer me ne interesuje, niti imam novca da je kupim. Izvori su i usmeni i pisani, ali Vam neću saopštiti ime profesora i uskratiti Vas za istraživački rad. Srdačan pozdrav.
Izvanredan odgovor! Ukratko: dobro je čitati knjige, ali ja neću da čitam. Meni interesuje, ali me i ne interesuje. A izvori za tvrdnju za koju niko ne zna šta je su: „i usmeni i pisani“, što znači: neko mi je uz pivo rekao šta je pročitao u memoarskoj literaturi. A onda, posle kontradiktornih tvrdnji i dokaza da se ništa ne čita, nudi se na ktaju i navodno težak sarkazam: „…neću vam saopštiti ime profesor i uskratiti Vas za istraživački rad“. Prvo, nemate petlju, da ne upotrebim nego težu reč, da napišete ime tog profesora. Drugo, nema potrebe za bilo kakav istraživački rad. Već je odavno obavljen. Reč je o Zoranu Vidakoviću. E sada, da ste čitali knjige, na primer Previšićevu o Golom otoku, znali biste da niko od kažnjenika nikada nije postao islednik, između ostalog zbog toga što na Golom otoku nije bilo islednika: oni su svoj poslao obavljali daleko of Golog otoka. Zbog njih je Zoran Vidaković kao kažnjenik dospeo do Golog otoka. A, kako se on ponašao kao kažnjenik, da li je revidirao, da li je tukao one koji nisu, drugo je pitanje. Islednik nikako nije mogao da bude. Niti stražar. Uzgred, da Vam pomognem da sami ogovorire na Vaše pitanje (pitam se, pitam): Zoran Vidaković je došao na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1981. godine. Pogledajte koji je vremenski obuhvat ove monografije. Ne morate da kupujete i čitate knjigu, ne treba to, mnogo bi bilo za Vas, pogledajte samo naslov. Pozdrav čitaocima Radara, svima osim Vas.
Sad kad ste se istresli, valjda Vam je lakše. Zadovoljstvo mi je ako sam Vam pomogao da se lišite bar dela frustracije i ostrašćenosti za koju sam Vi znate odakle potiče. Uzgred, jedna knjiga nije dovoljna, te istinu o životu tog čoveka nikad nećete saznati. Pozdrav i budite mi zdravo, nema razloga da se ljutite. Ja na Vas nisam, iskreno.
To je fakultet pod čijim sam krovom ostavio deo svog života. Učinio me je akademskim građaninom, dao mi životni pravac i omogućio da živim i radim u struci koja je poslednjih godina, nažalost, obezvređena. Oplemenili su me zidovi tog zdanja i bezbrojne stranice udžbenika koje sam pročitao, spremajući ispite. Uvek se nekako posebno (i ponosno!) osećam, kada prođem pored te zgrade…
Gde su se ucile pravu prve generacije srpskih pravnika, kasnijih profesora prava na Liceju, pa na Velikoj skoli? U Hajdelbergu, Becu, Parizu, Pesti. Prethodnik bi trebalo da prvo malo cita, pa tek onda da uzme da pise.
Odličan komentar uvaženog profesora koji nas motiviše da pročitamo odličnu knjigu.
Bravo za autora knjige i autora teksta!
A danas skoro svi profesori ćute o stanju u našoj nepravnoj „državi“. To je večita sramota Pravnog fakulteta o kojoj će neko takodje jednog dana napisati knjigu.
Pravi komentar.Bravo.
Pa nije baš tako. Prvo, profesori prava u načelu nisu političari, mada ima i onih koji jesu. Prisetite se jednog koji vodi parlamentarnu stranku i oštar je opozicionar. Pratite li stavove Proglasa? Da li ste čitali nedavno odvojeno mišljenje jednog sudije Ustavnog suda, inače profesora beogradskog Pravnog fakulteta? Pratite li tekstove u novinama, nastupe na TV? Da li je dekan Pravnog fakulteta ikada nastupao „politički“? Ne možete očekivati da Pravni fakultet vodi političku akciju, to bi bilo i protiv zakona. Ali ne treba zbog nekolicine profesora bliskih vlasti izvlačiti pogrešan zaključak o jednoj uglednoj ustanovi.
Taj Pravni je iznedrio gomilu nesposobnih, ali fašistoidnih narodnih wannabe-tribuna, tipova koji su bliži nacionalsocijalizmu nego ozbiljnoj parlamentarnoj demokratiji.
Еее, моја EUrupo, на Београдском правном факултету стоји година 1808. Тада није постојала: ни Немачка, ни Румунија, ни Италија!! А данас се изживљавају над нама! Те КиМ, те рудници, те људска права. Дивљаци културном народу говоре о праву – истини, а сами су у криву!
Ovo je lupetanje, ko zna koliko je univerziteta bilo na tlu buduce Nemacke.
A ako cemo pravo ni Srbija nije postojala 1808. godine.
„Mogao si ici kroz stotinu sela da ne nadjes jednog pismenog coveka“(Vuk Karadzic i Opianiju Srbije 1806.).
Nazalost,srbi su najvise krivi.Mi smo sami sebi dovoljni da se unistimo.Danasnje generacije ne zanima ko su,sta su,odakle poticu,gde su im koreni.Ceo zivot im se sveo na Instagram,Tik tok,Fejb…i td.Tako da cemo lagano nestati a to sve zbog pogresne politike unaz 50 godina.
Kakvo polupismeno i fašistoidnoj lupetanje…
Nisam pročitao knjigu, ali me interesuje da li je kao ilustracija kadrovske politike na Fakultetu naveden slučaj, sada već pokojnog, profesora na predmetu Marksizam i savremeno društvo, koji je bio jedan od ozloglašenijih i bezprizornijih islednika na Golom otoku?
Nije loše čitati knjige. Pročitajte knjigu, pa ćete saznati. No, poštovo ste, očigledno, veoma dobro obavešteni, hajde da svi od Vas saznamo to najozloglašenije i nejbesprozornije ime. Ko je to od profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio islednik na Golom otoku? Ko? I na osnovu kog izvora to tvrdite? Izvolite!
Poštovana Perka, Naravno da nije loše čitati knjige. Samo sam pitao da li u knjizi ta informacija postoji, a istu neću ni pročitati jer me ne interesuje, niti imam novca da je kupim. Izvori su i usmeni i pisani, ali Vam neću saopštiti ime profesora i uskratiti Vas za istraživački rad. Srdačan pozdrav.
Izvanredan odgovor! Ukratko: dobro je čitati knjige, ali ja neću da čitam. Meni interesuje, ali me i ne interesuje. A izvori za tvrdnju za koju niko ne zna šta je su: „i usmeni i pisani“, što znači: neko mi je uz pivo rekao šta je pročitao u memoarskoj literaturi. A onda, posle kontradiktornih tvrdnji i dokaza da se ništa ne čita, nudi se na ktaju i navodno težak sarkazam: „…neću vam saopštiti ime profesor i uskratiti Vas za istraživački rad“. Prvo, nemate petlju, da ne upotrebim nego težu reč, da napišete ime tog profesora. Drugo, nema potrebe za bilo kakav istraživački rad. Već je odavno obavljen. Reč je o Zoranu Vidakoviću. E sada, da ste čitali knjige, na primer Previšićevu o Golom otoku, znali biste da niko od kažnjenika nikada nije postao islednik, između ostalog zbog toga što na Golom otoku nije bilo islednika: oni su svoj poslao obavljali daleko of Golog otoka. Zbog njih je Zoran Vidaković kao kažnjenik dospeo do Golog otoka. A, kako se on ponašao kao kažnjenik, da li je revidirao, da li je tukao one koji nisu, drugo je pitanje. Islednik nikako nije mogao da bude. Niti stražar. Uzgred, da Vam pomognem da sami ogovorire na Vaše pitanje (pitam se, pitam): Zoran Vidaković je došao na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1981. godine. Pogledajte koji je vremenski obuhvat ove monografije. Ne morate da kupujete i čitate knjigu, ne treba to, mnogo bi bilo za Vas, pogledajte samo naslov. Pozdrav čitaocima Radara, svima osim Vas.
Sad kad ste se istresli, valjda Vam je lakše. Zadovoljstvo mi je ako sam Vam pomogao da se lišite bar dela frustracije i ostrašćenosti za koju sam Vi znate odakle potiče. Uzgred, jedna knjiga nije dovoljna, te istinu o životu tog čoveka nikad nećete saznati. Pozdrav i budite mi zdravo, nema razloga da se ljutite. Ja na Vas nisam, iskreno.
Прочитајте књигу,па видите сами.
To je fakultet pod čijim sam krovom ostavio deo svog života. Učinio me je akademskim građaninom, dao mi životni pravac i omogućio da živim i radim u struci koja je poslednjih godina, nažalost, obezvređena. Oplemenili su me zidovi tog zdanja i bezbrojne stranice udžbenika koje sam pročitao, spremajući ispite. Uvek se nekako posebno (i ponosno!) osećam, kada prođem pored te zgrade…
Gde su se ucile pravu prve generacije srpskih pravnika, kasnijih profesora prava na Liceju, pa na Velikoj skoli? U Hajdelbergu, Becu, Parizu, Pesti. Prethodnik bi trebalo da prvo malo cita, pa tek onda da uzme da pise.
Sjajan tekst!
Koautor Dejan Popovic je bivsi partijski sekretar,a Boris Begovic potice iz istog sinjela,s tim sto je crvenu petokraku zamenio zutom.
Tako je, Djuxe, Srbine! Ništa o tekstu, knjige ili prikaza, nego ko su autori, uz rigorozno utvrđene činjenice. Ne može Vama niko ništa.