Dobre tradicije se polako grade. Nije knjiga Dejana Popovića i Zorana Mirkovića, Istorija Pravnog fakulteta u Beogradu 1945-1971. (izdavači: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Službeni glasnik, 2024) prva istorija Pravnog fakulteta u Beogradu. Već su objavljene tri monografije koje su obradile period od osnivanja Dositejeve Velike škole, zaključno sa mračnim vremenima nemačke okupacije. Sada je na red došla istorija tog fakulteta u veoma zanimljivom periodu – prepunom raznolikih, ne neminovno lepih dešavanja – koji započinje nepovratnim odlaskom okupatora, praćenim uspostavljanjem „narodne vlasti“ i komunističkog političkog monopola, a završava dešavanjima kojima se urušila krhka liberalizacija i započela reboljševizacija Srbije i cele Jugoslavije.
Na početku perioda koji obrađuje ova knjiga, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu su bez suđenja streljani zbog „saradnje sa okupatorom“, a na njegovom kraju su presudom (pravna država, nema šta) poslati u zatvor zbog reči koje su izrekli na naučnom skupu na samom fakultetu, a publikacija u kojoj su te reči bile zabeležene spaljena je u nekoj kotlarnici. Pa sad neka neko kaže da nije bilo (pravnog) napretka!
Kako su, preko noći, fakultetski progonitelji postali progonjeni
Nalazi ove knjige zasnovani su na temeljitom, u istoriji ustanova u Srbiji retko kada zabeleženom istraživanju primarnih istorijskih izvora i konsultovanju, uz prefinjenu kritičku distancu, sekundarnih izvora koji su se bavili dešavanjima u toj akademskoj ustanovi i oko nje u posmatranom periodu. Marljivost autora i njihova posvećenost ovom intelektualnom poduhvatu uslovila je da analiza bude iscrpna i detaljna. Istorijska distanca, više od pola veka, omogućila im je da mirno, trezveno i nepristrasno razmotre ono što se na Pravnom fakultetu odigralo i da čitaocu ponude objašnjenja konteksta unutar koga se to dešavalo. Upravo stoga, ova knjiga je uspešan i uzoran intelektualni poduhvat da se studiozno istraži i sveobuhvatno osvetli prošlost Pravnog fakulteta u Beogradu od 1945, zaključno sa 1971.
No, zbog čega bi – opravdano je postaviti pitanje – ova knjiga zainteresovala nekog ko nema nikakve veze sa Pravnim fakultetom u Beogradu? Razlog je jednostavan: ne samo da je ona izuzetno vredan doprinos izučavanju istorije tog fakulteta, nego predstavlja i svojevrstan doprinos opštoj istoriji Srbije, budući da društvene pojave tog vremena knjiga osvetljava iz specifičnog ugla jedne akademske ustanove. Upravo stoga ova knjiga može biti zanimljiva svima koje interesuje istorija Srbije tog perioda.
Knjiga se čita kao roman, samo su likovi stvarni i zaista su izrekli ono što je zabeleženo. To je sada ugledalo svetlost dana, zajedno sa ocenom političkog konteksta unutar koga se sve to dešavalo, jer nijedan od tih progona nije bio slučajan, niti je ideja o njima začeta na Fakultetu
A u toj istoriji jedno teško vreme naslanja se na drugo. Počev od beskrupuloznog uvođenja „narodne vlasti“ i surovog uspostavljanja komunističkog političkog monopola, preko fakultetskih čistki, kojima je vladajuća partija želela da svoj politički monopol prenese i na idejni, na sukob jugoslovenskog komunističkog vrha sa sovjetskim i koja je neke od fakultetskih progonitelja pretvorila, uz promenu prebivališta, u progonjene, pa do kasnijeg perioda umerenog i snažno kontrolisanog otvaranja prema zapadnom svetu, kao i za mnoge neprihvatljivom naletu liberalizacije kasnih šezdesetih godina prošlog veka i odlučnog protivudara stare komunističke garde i njenih novih jurišnika.
Posledice političkih potresa na akademske i ne samo akademske sudbine ljudi
Pravni fakultet u Beogradu i politički život Srbije tog vremena bili su spojeni sudovi, s tim što se daleko više tekućine kretalo smerom od politike ka Fakultetu, mada su, doduše, neki od profesora odjedrili u politički život. Stoga su opšti politički potresi, jasno se vidi iz knjige, imali svoje posledice po akademski život – po akademske i ne samo akademske sudbine ljudi. Nikako, stoga, ova knjiga nije fakultetska hronika, nego je bogat i specifičan uvid u istoriju Srbije tog vremena iz ugla „žute kuće“, kako su, uz značajnu dozu nipodaštavanja mnogi nazivali, a neki i danas nazivaju ne samo zgradu Pravnog fakulteta u Beogradu. Ipak je ta „žuta kuća“, dopadalo se to nekom ili ne, jedna od najvažnijih ustanova intelektualnog života Srbije u tom i ne samo u tom periodu, relevantna za sagledavanje istorije Srbije, a pogled iz nje je važniji od pogleda mnogih drugih akademskih i ne samo akademskih ustanova – kućâ druge boje.
Na 1.419 stranica dvotomne knjige obilje je materijala za razmišljanje. Na primer, o tome u kojoj meri akademske ustanove mogu da se odupru političkoj sili. I još o mnogo tema ne samo iz naše prošlosti, nego i o turobnoj sadašnjosti i mučnoj budućnosti
Veliku, ali nikako jedinu vrednost ove knjige čine veoma nijansirani portreti nastavnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu tog vremena. Čitalac se susreće sa brojnim tonalitetima sive, od one koja se približava snežnobeloj do one koja teži crnoj noći bez mesečine i zvezda na vidiku. Knjiga jasno pokazuje da upravo ljudi čine fakultet i to ljudi u teškim vremenima, kada se svako – neko pre, neko kasnije – pokazuje onakvim kakav jeste.
Portreti nastavnika značajno se, osim tonaliteta sive, razlikuju i po obimu. Nije to slučajno, budući da su suštinski različiti njihovi doprinosi. Nekima od njih posvećene su stranice i stranice, a drugim samo par redova – nije bilo više materijala. Ipak je svako od tih ljudi, osim onih kojima prerana smrt nije ostavila izbor, odlučivao o tome šta će i koliko toga ostati iza njega. Razlike u tim izborima vidljive su u ovoj knjizi.
Ko je koga napadao i ko se s kim solidarisao
Zaronili su duboko autori u arhivsku građu Fakulteta i u zapisnike sa sednica njegovog saveta u poratnim godinama (imao je funkciju današnjih nastavno-naučnih veća), pa čitalac odatle saznaje ko je koga napadao, kako i kojom argumentacijom, ko se s kim solidarisao, a ko je bio indiferentan. Detaljno je razložen mehanizam čistki kojim su komunisti uspostavljali ideološki monopol na fakultetu, uključujući i ulogu studentskih organizacija. Sva imena su tu. I napadača, i saučesnika, i pomagača, i žrtava, i onih koji su se agresiji suprotstavljali i onih koji su pokušavali da pronađu nekakav kompromis.
Čitaocu se ponekad učini kao da čita neki roman, jedino što su likovi stvarni, i što su zaista izrekli ono što je zabeleženo. I to je sada ugledalo svetlost dana. Zajedno sa ocenom političkog konteksta unutar koga se sve to dešavalo, budući da nijedan od tih progona nije bio slučajan, niti je ideja o njima začeta na Fakultetu.
Skupo plaćeni liberalizam
Tek što je krajem šezdesetih godina prošlog veka Fakultet malo danuo dušom od centralnih, gradskih i univerzitetskih komiteta, već dolazi do novog zaoštravanja. Frakcijske borbe u Savezu komunista Srbije povodom nacrta amandmana na Ustav Jugoslavije, kontekst je u kome treba posmatrati organizovanje naučnog skupa marta 1971, na kome su izrečene stvari koje je partijska elita Srbije ocenila kao neprihvatljive, pa je svoj liberalizam iskazala slanjem profesora Pravnog fakulteta u Beogradu u zatvor, na način opisan u prvom pasusu ovog prikaza. To je, iz ugla „žute kuće“, bila suština tog liberalizma. Mnoga tada zabranjena umetnička dela iz svog ugla istovetno svedoče o njoj.
Na naučnom skupu u martu 1971, povodom nacrta amandmana na Ustav Jugoslavije, izrečene su stvari koje je elita Saveza komunista Srbije ocenila kao neprihvatljive, pa je svoj liberalizam iskazala slanjem profesora Pravnog fakulteta u Beogradu u zatvor
Kada se u to uputi i upozna sa svim što se nalazi na 1.419 stranica ove dvotomne knjige, čitalac shvati da je dobio obilje materijala za razmišljanje. Na primer, o tome u kojoj meri akademske ustanove mogu da se odupru političkoj sili. I još o mnogo tema ne samo iz naše prošlosti, nego i o turobnoj sadašnjosti i mučnoj budućnosti.
Knjiga je pisana jasnim jezikom i lepim stilom, tako da ne samo da čitalac nikada nema dilemu šta je to izrečeno – preciznost izražavanja hvale je vredna – već i uživa u literarnim kvalitetima samog teksta. Imajući sve to u vidu, ova je knjiga uspostavila uzor kako treba pisati istorije akademskih ustanova u Srbiji. Što više ovakvih istorija bude napisano, duhovno ćemo biti bogatija zemlja.
