Vatrena stihija protutnjala je Srbijom južno od Save i Dunava, šumadijskim, rasinskim, topličkim i borskim okrugom, te zapadnim i (jugo)istočnim delovima zemlje. Za samo dva dana registrovano je više od 800 požara: gorele su kuće, štale, torovi i obori, šume i putevi, pašnjaci i oranice pod pšenicom i drugim usevima… Takva kataklizma se ne pamti u istoriji Srbije. Zvanično je zabeleženo da su u dvodnevnim požarima izgorela 162 stambena objekta i na hiljade hektara oranica, šuma, pašnjaka, voćnjaka i vinograda. Samo u Topličkom kraju izgorelo je 75 objekata i oko 1.200 hektara zemljišta, uključujući 400 hektara šuma, 200 hektara voćnjaka i 600 hektara suve trave i rastinja. Koliko je izgorelih i oštećenih pomoćnih i objekata za uzgoj i tov stoke i živine, još se ne zna.
Dani kad je Srbija gorela
Vatru su gasile vatrogasno-spasilačke brigade MUP i Vojska Srbije sa jednim helikopterom. Veliki teret gašenja požara podneli su i žitelji naselja zahvaćenih vatrom. Meštani šumadijskih sela Ljuljaci i Velike Pčelice tvrde da su pozivi nadležnima da dođu da gase požare u njihovim atarima ostali bez odjeka. Poručeno im je da vozila, ljudi i vode za gašenje svih požara nema, da gori cela Šumadija, te da se snalaze sami.
„Ostale su nam popaljene njive, pašnjaci, kuće i garave ruke“, kažu u Ljuljacima, nakon što su celi dan i noć gasili požare po selu. U Velikim Pčelicama su vatrenu stihiju obuzdavali i kantama za prskanje voća napunjenim vodom i zaoravanjem njiva.
Vlada Srbije, u zemlji u kojoj gradnja jednog kilometra obilaznice oko Kragujevca košta 15,5 miliona evra, za nadoknadu štete od požara širom zemlje izdvojila je 350 miliona dinara, odnosno tri miliona evra. Vlasnici oštećenih kuća moći će da računaju na pomoć u iznosima od 200.000 do 800.000 dinara (u zavisnosti od stepena oštećenja) dok će oni kojima su stambeni objekti izgoreli da dobiju između tri i četiri miliona dinara nadoknade (zavisno od broja članova domaćinstva). Vanredno stanje proglašeno je u pet gradova: Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Prokuplju i Boru i u jedanaest opština: Bojniku, Lebanu, Žitorađi, Ivanjici, Aleksincu, Rači, Kniću, Blacu, Kuršumliji, Golupcu i Mionici. Najteže posledice vatrena stihija ostavila je u Topličkom kraju, Prokuplju, Kuršumliji, Žitorađi, Blacu, Kruševcu i selima oko Kragujevca. Ove lokalne samouprave najavile su pomoć meštanima kojima su domaćinstva popaljena ili oštećena, a pozvane su i firme da pruže solidarnu pomoć.
Stručna javnost opominje da je jedan od uzroka nezabeleženog broja požara u Srbiji najtešnje vezan za sve izraženije klimatske promene. Ovogodišnji jun bio je, tvrde meteorolozi, najsušniji i najtopliji šesti mesec u godini od kada se meri temperatura. Čitavog juna, naime, u najvećem delu Srbije nije pala ni kap kiše. Početkom jula zabeležene su tako ekstremno visoke temperature da su se usijali i zemlja i vazduh. Broj požara u julu ove godine u Srbiji povećan je, prema zvaničnoj informaciji, za 187 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, dok je broj požara na otvorenom u tekućem mesecu porastao za neverovatnih 284 posto.
Dovoljan je opušak
U takvom klimatskom, prirodnom ambijentu, tvrdi u izjavi za Radar Slobodan Milanović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, bačeni opušak cigarete, varnica nastala udarom radnih mašina o kamen ili neki drugi izvor, pogotovu spaljivanje žetvenih ostataka, mogu da izazovu požare koje je potom teško kontrolisati. Ocenjuje da ovoliki broj požara koji su zahvatili gotovo celu Srbiju svedoči da u suočavanju sa ovim problemom nema sistema, da se većina odluka donosi stihijski, bez uporišta u validnim informacijama. Istovremeno, gotovo da „nema ulaganja u prevenciju, osim male sume, od 20.000 do 30.000 evra, koja se izdvaja za izgradnju i održavanje protivpožarnih pruga“. Veliki problem je, smatra naš sagovornik, i što zakonska regulativa vrlo malo pažnje posvećuje šumskim i požarima na otvorenom.
„S obzirom na to da smo prvi put suočeni sa spaljenim čitavim delovima naselja, može se reći da smo otvorili novo poglavlje. Srbija godinama vapi za sistemom zaštite kako od šumskih, tako i od požara na otvorenom. Pored prognoziranja potencijalne opasnosti na dnevnoj osnovi, veoma bitna komponenta sistema mora da bude rana detekcija, ako ne i nezavisni sistem takve namene. Postoji Evropski informacioni sistem za šumske požare (EFFIS) koji kontroliše čitav niz instrumenata koji, između ostalog, ukazuju na opasnost od požara. Takozvani Five Weather Index pokazuje koliko su vremenski uslovi pogodni za nastanak požara. Ako imate prave informacije o opasnostima, onda možete da znate da li vatrogasce iz jednog možete da pošaljete u drugi deo Srbije, odnosno tamo gde su, u datom trenutku, potrebniji“, objašnjava Milanović.
Srbija godinama vapi za sistemom zaštite kako od šumskih požara, tako i od onih na otvorenom. Pored prognoziranja potencijalne opasnosti na dnevnoj osnovi, veoma bitna komponenta sistema mora da bude rana detekcija
Slobodan Milanović
Dodaje da je neophodno da se, pored postojećih, naprave i nove mape ugroženosti teritorije Srbije od požara, uzimajući u obzir različite scenarije klimatskih promena. Da bi se došlo do novih mapa, potrebno je, smatra Milanović, sprovesti naučna istraživanja čiji bi rezultati obezbedili sve neophodne informacije za donošenje odgovarajućih odluka. Ključ borbe protiv požara, naglašava, ne leži samo u jačanju kapaciteta za njihovo gašenje, već u primeni preventivnih mera. Ne može, prema njegovim rečima, 3.500 ljudi iz Sektora za vanredne situacije MUP efikasno da gasi požare širom Srbije, bez odgovarajuće organizacije, zbog čega mora mnogo više da se ulaže u prevenciju i otpornost. Što, pored ostalog, podrazumeva i formiranje sistema tornjeva sa kamerama za detekciju požara u realnom vremenu, što bi značajno skratilo vreme intervencije i dovelo do gašenja u inicijalnoj fazi.
Ključ borbe protiv požara ne leži samo u jačanju kapaciteta za njihovo gašenje, već u primeni preventivnih mera
Meteorološkinja i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković Vimić smatra da je država upoznata sa klimatskim promenama i sa svim problemima koji će, s tim u vezi, da se dešavaju, ali da se ne radi na rešavanju problema. Dok vatra guta stotine hektara zemlje, kaže ona u izjavi za TV N1, postavljaju se pitanja: šta je dovelo do tolikog broja požara, da li je sistem za rano otkrivanje i intervencije zakazao i koliko su nadležne institucije zaista bile spremne? Kolika je stvarna šteta i kako sprečiti ovakve situacije u budućnosti. Ova profesorka upozorava da smo u uslovima klimatskih promena koje za posledicu imaju i sve učestalije širenje požara, a imamo stare elektrovodove, tako da su „pokretači požara kombinacija prirodnih i drugih uslova“.
Teorije zavere
Najveća polemika u javnosti vodi se upravo oko direktnih izazivača požara. To je uvek prilika za teorije zavere i ukazivanje prstom na krivce iz nevoljenog političkog tabora. Govori se čak i o lansiranju dronova koji izbacuju plamenove, uglavnom u predele u kojima bi „zapadni kolonizatori“ da kopaju litijum i druge rude, što bi potrovalo sve naše krave koje, inače i uzgred, nemamo, jer nema ko da ih čuva.
Nadležni u MUP Srbije i šumadijski seljaci imaju potpuno oprečne stavove o izazivačima požara u Šumadiji. Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije Luka Čaušić novinarima je rekao da je 99 odsto ovih požara nastalo zato što je neko palio strnjike i nije se ponašao odgovorno.
Šumadijski seljaci tvrde, međutim, da su požari, u najvećem broju slučajeva, nastali varničenjem zastarelih i olabavljenih elektrovodova koji se, zbog neodgovornosti i nerada Elektroprivrede Srbije i njenih regionalnih filijala, ne održavaju ni redovno ni pravilno. Jak vetar koji je 7. jula duvao u Šumadiji i širom Srbije izazvao je sudaranje i varničenje elektrovodova, što je pokrenulo vatrenu stihiju… „Sa bandera je pala varnica, žice nisu zategnute, a vetar je jako duvao“, smatra Rajko Jeremić iz Ljuljaka.
Jak vetar koji je 7. jula duvao u Šumadiji i širom Srbije izazvao je sudaranje i varničenje elektrovodova, što je pokrenulo vatrenu stihiju. Sa bandera je pala varnica, žice nisu zategnute, a vetar je jako duvao, smatra Rajko Jeremić iz Ljuljaka
I Zoran Todorović, koji je dubokim zaoravanjem njive zaustavio vatru na nekoliko stotina metara od stambenih i drugih objekata u selu Gornja Sabatna, veruje da su gole žice i nezategnuti vodovi izazvali požar u tom selu. To su, kaže, pretpostavili i vatrogasci koji su sa Sabanćanima gasili požar.
Kako i meštani sela Desimirovac, nadomak Kragujevca, misle isto, pa su u nedelju, 13. jula, organizovali zbor žitelja svog i obližnjih naselja Cerovac, Resnik, Opornica i Petrovac, koja su u Šumadiji najviše stradala od posledica vatrene stihije. Skupu u Desimirovcu na kojem se, prema oficijelnoj najavi, diskutovalo o zajedničkom pokretanju tužbe građana koji su oštećeni u požarima protiv Elektrodistribucije u Kragujevcu, prisustvovali su i članovi zborova građana Kragujevca, Slobodnog univerziteta Kragujevca, IT zajednice Kragujevca i pobunjeni studenti kragujevačkog univerziteta koji su, do subote uveče, prikupili više od 560.000 dinara za pomoć šumadijskim domaćinstvima kojima su izgorele kuće i imanja u prošlonedeljnim požarima. Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić pozvao je, krajem minule sedmice, gradske funkcionere da polovinu svojih julskih zarada izdvoje u fond za pomoć domaćinstvima koja su pretrpela štetu u požarima.
Ali to su posledice. Krajnje je vreme da nadležni razmisle o uzrocima.
